Put oko sveta u jednom gutljaju

“Osim boje, mirisa i ukusa, neodvojivi, suštinski elementi whiskyja su i istorija, tradicija i dostojanstvo. Mnoge uzbudljive i romantične povesti, stotine godina, nebrojene generacije kraljeva i podanika utkane su u sagu o najpopularnijem plemenitom alkoholnom piću na svetu, koja se neprekidno proširuje novim detaljima, pričama i proizvodima...“

Goran Tarlać

Bogdan Tirnanić, beogradski novinar i veliki poznavalac whiskyja, kaže da veliki poznavaci whiskyja ne postoje.

Odnosno, ima ih, ali bi se za njih pre moglo reći da su “poznavaoci”.

Ovu simpatičnu antitezu Tirnanić ilustruje davnim iskustvom iz nekog dućana u Trstu (liker store) u kome se prodavac čudi što ovaj umesto whiskyja kupuje neke likere. Tih godina su, naime, Jugosloveni u kratkim tršćanskim šoping turama, ispunjenim viškom ambicija i manjkom informacija o “stvarima velikog sveta”, žudeli da na brzaka dođu do svog parčeta sna - onog što su viđali na stolu Josipa Broza. Običan svet uzme Johnyja ili Ballantine’s, a Chivas Regal kupuju oni Jugosi koji imaju para i koji samo misle da imaju stila, informisao je Tirnanića taj italijanski trgovac o velikoj zabludi tadašnje komunističke aristokratije: da je Chivas najbolji whisky – zato što ga pije predsednik. A nije.

Ljubitelji lika i dela J.B. Tita su, prema Tirnaniću, samo “poznavaoci” whiskyja.

Putovanje bez kraja

Aleksandar Žikić, mnogo poznatiji kao dugogodišnji rock novinar i autor knjiga o Milanu Mladenoviću i istoriji beogradskog rock ‘n’ rolla, jeste poznavalac whiskyja (bez navodnika). Isto tvrdi i Tirnanić, koji Žikićev najnoviji rukopis Whisky: Vatra iz vode (KZ Ljubitelji knjige, Novi Sad) naziva “doktorskom disertacijom o lekovitosti vode života”. Greh bi bio ne pomenuti da ovu knjigu, ako ni zbog čega drugog, vredi pročitati zvog genijalnog Tirnanićevog teksta Jack or Jim, Sir? koji se od ambicije konvencionalnog predgovora pretvorio u šarmantno štivo kakvo mogu da napišu samo dugogodišnji konzumenti. Uprkos tome što je prva Tirnanićeva rečenica te storije: “Odmah da se razumemo: apstinent sam!”

Kroz stranice Vatre iz vode Aleksandar Žikić je ispričao priču o najpoznatijem svetskom alkoholnom piću, prvu do sada na našem jeziku, mada poznavaoci (opet bez navodnika) tvrde da je reč o jednom od najsveobuhvatnijih i najpouzdanijih literarnih vodiča za whisky u svetskoj izdavačkoj ponudi.

Autor svoju povest počinje razbijanjem još jednog mita: whisky više nije nešto što pripada Škotskoj, Americi, ili bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.

“On je”, kaže Žikić, “u pravom smislu reči internacionalna, interkontinentalna, globalna i multikulturalna pojava, ne samo u smislu konzumiranja, nego i proizvodnje”. Kako čitav svet ima ambiciju da postane veliko amerikanizovano globalno naselje, tako je i ovo piće iz Škotske i Irske sledilo puteve iseljenika, da bi vremenom postalo američko nacionalno piće, jedan od vodećih prozivoda kandaske privrede i, ma kako to zvučalo neobično, novi izazov za Japance. Žikićeva Whiskey: Vatra iz vode je priča o tom uzbudljivom i neizvesnom putovanju, koje, što je najbolje od svega, teško da ikada može biti okončano.

Knjiga se sastoji od 20 poglavlja u kojima se opisuje istorijat nastanka whiskyja, način njegovog spravljanja i daje precizan presek kroz razne vrste. U drugom delu se nalazi enciklopedijski pregled preko tri stotine najvažnijih robnih marki ovog pića, kao i jedinstven rečnik najvažnijih pojmova.

Irski ili škotski

Whisky se po pouzdanim istorijskim dokazima u Škotskoj proizvodi od 1494. godine, mada Irci vole da istaknu da su došli do otkrića da su njihovi preci whisky spravljali i pre Hrista.

Grubo rečeno, whisky se spravlja od ječma. Osim preciznih recepata, kvalitet vode je vrlo važan, ako ne i presudan za kvalitet whiskyja. Smatra se da i sama reč whisky (whisky u škotskoj i kanadskoj transkripciji, odnosno whiskey u američkoj i irskoj) potiče od keltske reči usque ili velške wisg, koje obe imaju identično značenje - tekuća voda. Bačve u koje se skladišti whisky načinjene su od hrastovine koja ima najbolju ”aktivnosti u fazi mirovanja”. Naime, Žikić je na svom pohodu u destilariji Cadhu u Škotskoj otkrio da skladištena tečnost samo naizgled godinama miruje. Sve vreme se, ustvari, odvija proces nalik na disanje: whisky ”udiše” vazduh kroz porozno drvo bačve, a ”izdiše” alkohol.

Naziv scotch može nositi samo onaj whisky koji je proizveden u Škotskoj destileriji i koji je odstajao u Škotskoj. Vrste ovog whiskyja su: single malt, vatted malt, grain whisky, single grain, cask strenght i blenden whisky.

Bourbon je najpoznatija vrsta američkog whiskyja, a najvažnije vrste su: kentacky straight, blended bourbon, small batch bourbon, single barrel bourbon, tenessee whiskey i rye. Takođe, postoji više vrsta irskog i kandarskog whiskyja, a svaka nastaje različitim načinom destilacije i skladištenja.

Osim na pomenutim lokacijama, odličan whisky se pravi i u Holandiji, Španiji, Australiji, na Novom Zelandu, u Indiji, Brazilu i Velsu.

Ipak, posebno mesto pripada Japanu u kome se industrija whiskyja razvija od 1923. godine. Whisky se tamo pije drastično drugačije nego u zapadnim zemljama: najčešće iz visokih čaša prepunih leda.

Intervju

ALEKSANDAR ŽIKIĆ, POZNAVALAC

Važno je znati – kad prestati

POPBOKS: Kako je whisky u 20. veku postao najpopularnije alkoholno piće? Koliko mu je, recimo, mit Humphreya Bogarta pomogao u tome?

ŽIKIĆ: Postoje najmanje dva razloga zbog kojih je whisky postao jedno od najpopularnijih pića na svetu. Jedan je mera insistiranja na tradiciji i kvalitetu koja ga postavlja na samu granicu između ekskluzivnog i pristupačnog, a drugi marketinška upotreba tih elemenata. Dragocenu i vrlo efikasnu promociju dobio je u vesternima i filmovima uopšte, gde ga mahom piju likovi koji predstavljaju modele “pravog” muškarca, pa između ostalih i Humphrey Bogart. Whisky, dakle, ne asocira ni na jeftino pijanačko iživljavanje, ali ni na aristokratsku privilegiju. Whisky je, jednostavno, kul, sa njim nema promašaja. To ga čini pogodnim za najšire mase konzumenata, ali i za najraznovrsniju medijsku obradu.

Pošto vi dugo pišete o rock 'n’ rollu, možete li nam otkriti neku zanimljivu priču o konzumaciji whiskyja među rockerima?

Whisky je svakako deo rokenrola, kao što je deo i umetnosti uopšte. Rock 'n’ roll je takođe kul – to je i dalje, bez obzira na silna otrcavanja, najbolji i najilustrativniji izraz za ono što želim da kažem – što ih neminovno spaja. Iskreno, nisam proučavao direktne veze, ali sam slučajno naišao na podatak da je Mick Jaggerr koristio Jack Daniel’s za ispiranje i “zagrevanje” grla pre nastupa.

Podleže li whisky kao takav modama i trendovima?

Kao i svaki proizvod koji direktno zavisi od promocije na tržištu, whisky ne može izbeći određena prilagođavanja trendovima, ali se time njegova suština ne narušava. Poslednjih godina trebalo je izboriti se sa opadanjem interesovanja mlađih konzumenata, pa je whisky bio prisutniji u koktelima nego inače. Njegova prednost je što se može konzumirati na svaki način koji vam padne na pamet – bez leda, sa ledom, sa vodom, sa sodom, sa koka-kolom i da ne nabrajam dalje – a uvek zadržava specifičnu privlačnost i osećaj da pijete nešto posebno.

Bili ste u Škotskoj. Da li ste saznali koliko ljudi čuva tajnu recepta Georga Balantina? Navodno, tajnu zna samo petoro ljudi koji se međusobno ne poznaju.

Povest whiskyja prepuna je legendi. Škotska, mistična zemlja zamkova i burne istorije, izuzetno je pogodna kao izvorište i uporište najrazličitijih priča. Ne znam koliko ljudi čuva tajnu Ballantine’sa ili drugih whiskyja, ali je uobičajeno da se, po pravilu tajni, recept za proizvodnju određenog pića brižljivo čuva i ne otkriva svakome. U tome ima istine, ali i preterivanja. Činjenica je, međutim, da se različite vrste whiskyja međusobno razlikuju, ponekad veoma upadljivo, što znači da tajna nije samo marketinški trik.

Ko je kriv zbog ovdašnjeg uvraženog mišljenja da je Chivas najbolji whisky? Oni koji su voleli da oponašaju Broza?

Ne poznajem niti želim da upoznam nekoga ko smatra da je oponašanje ljudi poput Josipa Broza nešto dostojno ozbiljnog čoveka. Chivas je odličan whisky, ali nazvati ga najboljim svedoči o potpunoj neobaveštenosti ili bar nedopustivoj površnosti. Najbolji whisky je, uostalom, onaj koji vam se najviše sviđa. Ima veoma mnogo najboljih whiskyja.

Koliko često pijete whisky, imate li ”svoju dozu”?

Ne suviše često. Moja lična ideja konzumiranja whiskyja ima dve dimenzije: istraživanje i uživanje. Što se tiče doze, ona drastično varira. Najvažnije je da vremenom steknete sposobnost da nepogrešivo prepoznate trenutak kad se treba zaustaviti.

Komentari

darko (gost) | 05.02.2012. 15.45.32

gde nabaviti ovu knjigu?

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike