Teenage Winter’s Coming Down

Ponedeljak: DNEVNIK LAŽI – M. Dž. Hajland (Magnet)

Ova spisateljica irskog porekla i australijske adrese u Dnevniku laži donosi priču o nekoliko burnih meseci u odrastanju Džona Igana, neprilagođenog, mirnog, vrednog deteta koje u početku zatičemo u (prividnoj) idili na selu gde vreme provodi čitajući Ginisovu knjigu rekorda u intelektualno podsticajnom porodičnom okruženju.

U silnoj želji da i sam postane ginisovac, Džon Igan u sebi prepoznaje nesvakidašnji dar: počinje da veruje da je baš on živi detektor laži. Ta spoznaja dovodi do pravog potresa, sukoba i posrtanja na svim frontovima.

Kako sam kaže: „Kao da je moj mozak rešio da pusti sopstveni mračni film, odvrnut do daske; film sačinjen od ružnih pomisli, ružnih sećanja, i svaka sledeća misao je sve gora, a film ništa ne može zaustaviti“.

Mogući soundtrack: Damien Rice, Saint Etienne, Black Box Recorder

Utorak: ČEKAJ DO PROLEĆA, BANDINI – Džon Fante (LOM)

U ovoj svedenoj, teskobnoj i setnoj pripovesti Fante vraća svog omiljenog junaka Artura Bandinija na početak čvorišta od koga je sve krenulo naopako. Bandini je previše kontemplativno nastrojen mladić koji u trenutku biva primoran da ponese pretežak teret: krajnje siromaštvo italijanskih doseljenika, prva neuzvraćena ljubav, očeva preljuba i odlazak, te majčina sklonost ka mistici koja je nepovratno odvodi put nervnog rastrojstva.

Tamna znamenja koja tokom ovog romana haraju Arturovom glavom mogu se sažeti u četiri S: sneg, strah, samoća i slabost. Fante uz dosta minucioznosti i takta svojim tipičnim a neponovljivo razmahanim visokoparnim i oporim stilom pravi skicu za portret (izgladnelog) umetnika u nastajanju.

Mogući soundtrack: Nick Drake, Laura Nyro, Brett Anderson

Sreda: TRČANJE SA MAKAZAMA – Ogasten Barouz (Draganić)

Kod nas nedovoljno poznati Ogasten Barouz se u Trčanju sa makazama odvažio na zahtevnu misiju: ukrstiti životnu faktografiju sa zakonitostima bildungsromana. Autor ka tom cilju ide sa zadivljujućom dozom junaštva, humora, srčanosti, drčnosti i elegancije. Iako piše roman koji formalno pripada mikrožanru američkog histeričnog realizma, Barouz uspeva da građu sa ozbiljnim potkontekstom preoblikuje u urnebesni karambol.

Naime, autor ovde progovara o naoko mučnoj epizodi iz svoje rane mladosti: trenutku kada ga je pomahnitala majka dala na usvajanje svom psihijatru, pateru familiasu porodice krcate čudacima vrhunske klase. S takvim bagažom, s takvim koordinatama koje inače nipošto sam ne bi odabrao, ti vidi pa ne izrasti u pisca! I to odličnog.

Mogući soundtrack: Belle & Sebastian, Azure Ray, Turin Brakes

Četvrtak: LOVAC NULA – Paskal Roz (Draganić)

U ovom kratkom ali ubojitom romanu Paskal Roz (ovenčana i Gonkurovom nagradom za ovu bravuroznost) pripoveda o devojčici koja odrasta žigosana belegom vanbračnog deteta, rastrgnuta između surove bake i poludele majke ovisne o tišini i skitnji.

Lora je gubitnik svih gubitnika, hodajuća definicija budućeg histerika i lokalne perjanice nepatvorenog teen angsta, uz to osuđena na propast svakog odnosa u koji zakorači. Jedina konstanta u mraku njene rane egzistencije je zujanje koje čuje u ušima što je odseca od normalnog bitisanja, a koje pripisuje Curikavi, mlađanom japanskom pilotu-kamikazi čiju je ispovest pročitala i koga sumnjiči za smrt oca, američkog marinca.

Jedina odbrana od Curikavinih obrušujućih letova na njen um su čepići za uši. I tinjajuća nada da će jednog dana zavladati spokoj.

Mogući soundtrack: Tindersticks, Martina Topley-Bird, PJ Harvey

Petak: ŽIVOT JE PRED TOBOM – Romen Gari (Mono i Manjana)

Sada već klasik Romena Garija, koji ovde uz dosta diskretne duhovitosti predočava pikarsku ispovest Momoa, majušnog Arapina ostavljenog na čuvanje svakog dana sve očajnijoj i senilnijoj gospođi Rozi, preživeloj žrtvi holokausta i prostitutki sa isuviše srca i premalo rezona.

Momo se drži dalje od škole, kloni se i teta iz korpusa socijalne zaštite, skita ulicama Pariza, uživa u sitnim prevarama i krupnim lažima, novim opažanjima upotpunjuje vlastiti leksikon ljudskih slabosti i osobenosti i – uči život.

Momo, između ostalog, gorko ali i slavodobitno primećuje: „Sreća, to je jedno lepo đubre koje treba naučiti šta je život“. Garijev glas je tih i suzdržan, njegov rukopis lak, nenametljiv i ekonomičan jer on oslobađa priču i jezik od svega suvišnog, čvrsto i opravdano verujući u uverljivost likova i potentnost čitaocu predočenih simbola.

Mogući soundtrack: Serge Gainsbourg, Marc Almond, Jacques Brel