Nakon izleta u pop zvuk na albumu Garden Ruin (2006), Calexico se u vrhunskoj formi vraća u predele američko-meksičke granice. Polumitsku sredinu u kojoj njihove pesme funkcionišu kao deo okruženja kome upravo duguju svoju lepotu
Veštinu “naglih zaokreta unutar pesme“, koju su Joey Burns i John Convertino savladali još u doba kad su činili ritam-sekciju Giant Sanda, na šestom albumu Calexica obilato koriste da bi u pustinjski zvuk uklopili galimatijas indie rifova, mariachi truba, latino & tex/mex ritmova, melanholičnih country/folk vokala... Izbegavajući zamke preteranih ambicija, proisteklih iz tereta reputacije ili očekivanja publike, bend je u krajnom zbiru od Carried to Dust izgradio najkompletniji album karijere.
Standardno briljantna sviračka forma i sve bolje Burnsovo pevanje, uz sigurnu i dobro pogođenu/prilagođenu produkciju Nicka Luca (Neko Case, Iron & Wine), u dobroj meri su otklonili smetnje da koncertnu energiju adekvatno prenesu na albume.
Carried to Dust zvuči kao kompakta celina, i to se čuje u svakoj od 16 pesama: od otvarajuće mračne Victor Jara's Hands – posvećene čileanskom pesniku Victoru Jari ubijenom 1973. za vreme Pinocheta, sa sjajnim gostujućim španskim pevačem i gitaristom Jairom Zavalom, koju je Burns napisao posle putovanja po Južnoj Americi – do završnog eksperimenta u Contention City.
Two Silver Trees
Beskrajnu lepezu žanrova bend s lakoćom preklapa sa autorskim idejama, kao u psihotičnoj Man Made Lake, koja kreće sentimentalnom melodijom na klaviru koja kao da je izašla iz radionice Briana Willsona, da bi se negde u sredini iznenada priključio distorzirani rif koji pesmu transformiše u u nešto sasvim drugo. Ili kad se laid-back atmosfera zvonkih akorda flamenko gitare i četkajućih bubnjeva u House of Valparaiso naglo naruši hrapavim vokalom Sama Beama (Iron & Wine) uz melanholične trube u pozadini...
Iako se neke pesme oslanjaju na prethodne radove poput El Gatillo (Trigger Revisited) – omaž kultnoj pesmi Trigger (sa The Black Light, ’98) ili odlične Fractured Air (Tornado Watch), koja deluje kao zaostali komad sa Feast of Wire (2003), album nikako nije okrenut prošlosti.
Većina pesma pokazuje da se bend ni ovog puta ne ustručava od eksperimenta, bez obzira na to koliko se on (ne) uklapa u njihov dosadašnji zvuk. Vibrirajuća Bend to the Road obiluje naglašenim jazz uticajima, The News About William s Burnsovim vokalom u prvom planu (možda i najbolja stvar na albumu) postavlja visok standard za komercijalne zvezde alt-countryja, a Contention City zbog bizarnog filmskog šmeka zvuči kao da je izašla iz izgubljenog soundtracka Davida Lyncha. Kad smo već kod filma, Calexico zalaze i u Holivud: Writer’s Minor Holiday se bavi piscem koji za vreme prošlogodišnjeg štrajka američkih scenarista odlazi na put.
Carried to Dust svežinu dobrim delom duguje i brojnim gostima: uz pomenute Beama i Jaira Zavalu, tu je i folk kantautorka Pieta Brown u prelepom country-rock duetu Slowness. U Contention City pojavljuje se Douglas McCombs (Tortoise), a u Inspiracion španska pevačica Ampara Sanchez. Svi oni uz standardnu Calexico ekipu (Paul Niehaus, Jacob Valenzuela, Martin Wenk, Volker Zander) pomažu Burnsu i Convertinu, tom čudnom tandemu pustinjskih vračeva, da još jednom pronađu dobar pravac u otvorenoj zemlji...
Kako kaže Leto II Atreid (Božanski car Dine): „Postoji jedna izreka o otvorenoj zemlji – da je jedan pravac isto tako dobar kao i svaki drugi“. Pustinja brzo uči logici noža: svaki višak se odseca, ostaje samo neophodno. Upravo se to čuje na Carried To Dust.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
akira (gost)
| 08.10.2008. 15.20.04
Imam album odavno. Sjajan je, rame uz rame sa
The Black Light...
-
Barker (gost)
| 08.10.2008. 18.28.19
mmmmmmm, bjutiful!
-
IQ (gost)
| 08.10.2008. 21.26.38
Imam album odavno.
Imam album odavno.
Imam album odavno.
-
marcoman (gost)
| 08.10.2008. 23.41.52
Da, zaista fenomenalan album.
-
a+c+e (gost)
| 09.10.2008. 14.45.47
two silver trees je extra
-
Ibrahin Ferrer (gost)
| 09.10.2008. 20.31.41
Ovo je ploca koju je moj sastav Buena Vista SOcial Club snimio pre 23 godine, ali smo izgubili master traku. Ukrali su je ovi prevaranti i objavili pod njihovim imenom. Prevrcem se u grobu! I Compay 100%
-
Sergio (gost)
| 10.10.2008. 08.53.58
Čitam i ne verujem šta je sve Branko pronašao na albumu izlizane, jeftine i gotovo evrovizijske produkcije. Volesmo se nekada.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.