"Kakvo je osećanje biti na prvom mestu Billboarda?", pitali su Cobaina nakon što je Nevermind s vrha potisnuo Dangerous Michaela Jacksona. "To je kao da ste na 16. mestu, samo sad oko vas ima više ljudi koji vam se uvlače u dupe", odgovorio je on.
Trijumfujući tri godine kasnije, vrh dvocevke u usnoj duplji frotmena Nirvane je razneo lice sveta kome nije pristao da pripada. Uveren da je nakon ukletih, ali toliko željenih 12 miliona kopija Neverminda postao obmanjivač, očajnički željan normalnosti za koju je već bilo kasno, Cobain, vođen svojom čudnom etikom, zaista kao da nije imao drugog izbora.
Na srpskom jeziku (“Rubikon”, Beograd, prevod: Tamara Andrić) ove godine se pojavio prevod knjige Charlesa Crossa Teže od neba (Havier than heaven) koja već tri godine u Sjedinjenim Državama zauzima prva mesta na listi bestselera posvećenih pop kulturi. “Heavier than heaven” je slogan koji su britanski promoteri koncerta upotrebili da bi opisali Nirvaninu turneju s bendom Tad, 1989. godine. Izraz je obuhvatio i Nirvanin “heavy” zvuk i težinu gitariste Tada Doyjla od 150 kilograma.
U ovoj izvanrednoj priči o jednom umetničkom sjaju i bolu koji ga je ugasio, Charles Cross, spaja svoje blisko poznavanje muzičke scene u Sijetlu i iskreno saosećanje s ličnošću Kurta Cobaina. Tokom četiri godine istraživanja, autor je objavio više od četiri stotine intervjua sa raznim ljudima koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Kurtovim životom. Pomoću njih i ekskluzivnog pristupa Kurtovim neobjavljenim dnevnicima i porodičnim fotografijama, kao i drugoj obimnoj dokumentaciji, napisao je knjigu koja obuhvata Cobainov život od najranijeg detinjstva
provedenog u širokoj prikolici na periferiji Aberdina, do puta ka slavi i uspehu koji mu je doneo obožavanje cele generacije.
Napisana na uzbudljiv i detaljan način, u novinarskom stilu, ali i s pristrasnošću obožavaoca Nirvanine muzike, dirljivo iskrene stranice ove knjige Teže od neba uranja pravo u srce, dušu i patnju jedne od najupečatljivijih ličnosti u svetu rok muzike. Ova dirljiva knjiga, koja će vam otkriti sve ono što niste znali, neophodna je u kolekciji knjiga o istoriji roka, baš kao što će i “Nevermind” neophodan u kolekciji ploča.
Roj voćnih mušica
Trenutak kad je Kobejn prvi put video nebesa usledio je tačno šest sati i četrdeset sedam minuta nakon što se cela generacija zaljubila u njega. Interesantno je da je to bila njegova prva smrt, i jedna od najranijih malih smrti koje su potom usledile. Za generaciju opčinjenu njime bila je to strastvena, snažna i obavezujuća posvećenost - vrsta ljubavi za koju se od samog početka znalo da je preodređena da ti slomi srce i završi se u stilu grčke tragedije.
Bio je 12. januar 1992 - vedro ali sveže jutro. Temperatura u Njujorku popela se tokom dana i do sedam stepeni, ali u sedam ujutro, u malom apartmanu hotela “Omni” bilo je hladno da se smrzneš. Prozor je bio otvoren da bi se soba provetrila od smrada cigareta, pa je menhetensko jutro progutalo toplotu sobe. Sama soba izgledala je kao daje kroz nju prošao uragan: na podu su ležale gomile haljina, majica, cipela, kao da je slepac nasumice razbacao starudiju na prodaju. Pored duplih vrata apartmana stajalo je pola tuceta tacni sa ostacima poručene hrane - napola pojedenim kiflama, kriškama pokvarenog sira i listovima zelene salate, nad kojima je lebdeo mali roj voćnih mušica.
Ovo nije uobičajeno u hotelu sa četiri zvezdice - takvo stanje sobe bilo je rezultat zahteva da osoblje zaduženo za čišćenje ni slučajno u nju ne ulazi. Umesto “Ne uznemiravaj”, jarkocrvenim slovima napisali su “NIKAD ne uznemiravaj! Jebemo se!”. Tog jutra nije bilo seksualnog opštenja. U krevetu kraljevske veličine spavala je dvadesetšestogodišnja Courtney Love. Na sebi je imala antičku viktorijansku spavaćicu, a duga plava kosa, rasuta po čaršavima, ličila je na uvojke kakve vile. Odmah pored nje bilo je ulegnuće što ga je napravila osoba koja je do malopre tu ležala. Kao u prvoj sceni nekog
noir filma, u sobi je bilo mrtvo telo.
“Probudila sam se u sedam ujutro, a njega nije bilo u krevetu”, seća se Courtney. “Nikada se nisam bila tako uplašila.”
Onaj koga nije zatekla u krevetu bio je dvadesetčetverogodišnji Kurt Cobain.
Revolucija i orkestracija
Nekih sedam sati pre toga, Kurt i njegov bend Nirvana nastupili su u muzičkom delu emisije Saturday Night Live. Ispostaviće se daje njihov nastup u emisiji bio prekretnica u istoriji roca: tad je prvi put jedan grunge bend pozvan da nastupa uživo na nacionalnoj televiziji. Desilo se to istog vikenda kad je Nirvanin prvenac svrgao Michaela Jacksona s prvog mesta Bilbordove top-liste i postao najprodavaniji album u SAD. Iako ovaj uspeh nije stigao preko noći - bend je postojao već četiri godine - način na koji je Nirvana iznenada osvojila muzičku industriju nije ličio ni na jedan drugi. Praktično nepoznata, Nirvana je za samo godinu dana osvojila sve top-liste, i to zahvaljujući pesmi Smells Like Teen Spirit. Ova pesma izabrana je za najpopularniju u 1991. godini, a njen uvodni gitarski rif označio je istinski početak roka devedesetih.
A Kurt Cobain bio je rock zvezda kakva nikada ranije nije viđena. Bio je više antizvezda nego slavna ličnost - odbijao je da dođe limuzinom do TV stanice NBC, a u sve što je radio unosio je ogroman senzibilitet. Kada je nastupio u emisiji
Saturday Night Live, nosio je odeću koju nije menjao dva dana:
converse patike, farmerke s rupama na kolenima, majicu na kojoj je pisalo ime neke mračne grupe i džemper “u stilu gospodina Rogersa”.
Kosu nije bio oprao već nedelju dana, ali ju je ofarbao sokom od jagode, pa su njegovi plavi uvojci izgledali kao slepljeni osušenom krvlju. Nikada u istoriji američke državne televizije jedan izvođač nije poklonio tako malo pažnje svom izgledu ili higijeni, ili se barem tako činilo.
Kurt je bio komplikovan, kontradiktoran mizantrop, a ono što je svojevremeno izgledalo kao slučajna revolucija, otkrivalo je brižljivu orkestraciju. U mnogim intervjuima izjavljivao je da mrzi toliko pojavljivanje na MTV-ju, dok je, s druge strane, neprestano telefonirao svojim menadžerima žaleći se da televizije ne puštaju dovoljno njegovih spotova. Besomučno je - a i na silu - planirao svaki muzički ili poslovni pravac, godinama zapisujući ideje u svojim dnevnicima, a opet, kad je konačno dobio sva priznanja koja je tražio, ponašao se kao da mu i ustajanje iz kreveta predstavlja veliki problem. Bio je čovek snažne volje, ali i čovek koji je osećao jaku mržnju prema samome sebi. Čak se i onima koji su mu bili najbliži čini kao da ga uopšte nisu poznavali, o čemu svedoči ono što se dogodilo tog nedeljnog jutra.
Vatra u stomaku
Završivši nastup u emisiji Saturday Night Live i izbegavši potom žurku koja je usledila uz objašnjenje da “to nije njegov stil”, Kurt je jednom radio novinaru dao dvočasovni intervju koji je trajao do četiri ujutro. Njegov radni dan konačno se završio, i to dosta uspešno: bio je glavna zvezda emisije Saturday Night Live, a video je i svoj album na prvom mestu hit-liste. Sve zajedno sigurno je svedočilo o uspehu njegove kratke karijere, o priznanju kakvo mnogi muzičari mogu samo da sanjaju, o kakvom je i sam maštao kao tinejdžer.
Odrastajući u malom gradu na jugozapadu države Vašington, Kurt nikada nije propuštao Saturday Night Live. Hvalisavo se razmetao svojim školskim drugovima da će i on jednog dana biti zvezda. Deset godina kasnije, postao je najslavnija ličnost u svetu muzike. Već posle svog drugog albuma bio je slavljen kao najveći tekstopisac svoje generacije, a samo dve godine ranije bio je odbijen za posao čistača psećih štenara.
Ali, u tim ranim jutarnjim satima Kurt se nije osećao ni pobednički ni slavljenički. Sveopšta pažnja samo je pojačala njegovu uobičajenu nelagodu. Osećao se bolesnim, patio je od “gorućeg, mučnog bola u stomaku”. Po njegovim rečima, bol se neprestano vraćao, a stres ga je samo pospešivao. Kurt i njegova verenica, Courtney Love, bili su rock par o kojem se najviše pričalo, s tim što je deo tih priča bio vezan za njihovo drogiranje. Kurt je oduvek mislio da će priznanje njegovog talenta izlečiti emocionalne boljke koje su obeležile njegove mlade godine. To što je postao poznat dokazalo je ludost takvog razmišljanja i samo uvećalo stid koji je osećao zbog činjenice da je njegov rast popularnosti išao zajedno sa sve češćim drogiranjem.
Majstorija na ivici žileta
U svojoj hotelskoj sobi, u ranim jutarnjim satima, Kurt je uzeo malo kineskog belog heroina, zagrejao ga i ubrizgao sebi u venu. Ovo samo po sebi i nije bilo tako neuobičajeno jer je već nekoliko meseci redovno uzimao heroin - zajedno s Loveovom, koja mu se u tome pridružila nakon dva meseca zabavljanja. Ali baš te noći, dok je ona spavala, Kurt je nepromišljeno - ili namerno - uzeo mnogo više droge nego što je uobičajeno.
Od prekomerne količine koža mu je poprimila svetlozelenu boju, disanje mu se zaustavilo, a mišići zgrčili. Skliznuo je s kreveta i pao licem u gomilu odeće. Izgledao je kao leš koji je neki serijski ubica slučajno ostavio iza sebe.
“Nije da se predozirao”, prisećala se Courtney, “nego je ZAISTA bio MRTAV. Da se nisam probudila u sedam... Ne znam, možda sam osetila. Bila sam tako sjebana. Bilo je bolesno i nastrano.” Frenetično je počela da ga oživljava, što će kasnije postati njena uobičajena radnja. Posula je svog verenika hladnom vodom i lupila ga u grudi kako bi mu pokrenula pluća da puste vazduh. Pošto te radnje nisu urodile plodom, ponovila ih je poput odlučnog bolničara koji pokušava da oživi žrtvu srčanog udara. Konačno, posle nekoliko minuta truda, Kortni je čula krkljanje, što je značilo da Kurt ponovo diše. Nastavila je oživljavanje polivajući ga hladnom vodom i pomerajući mu udove. Nakon nekoliko minuta, on je ponovo sedeo, pričao i, mada još uvek stondiran, nadmeno se smejuljio, kao da je bio ponosan na svoju majstoriju. Bilo je to prvo predoziranje blizu smrti. Dogodilo se istog dana kada je postao zvezda.
Ljubav i mrak
Tokom samo jednog dana, Kurt se rodio u očima publike, umro u privatnosti sopstvenog mraka i oživeo snagom ljubavi. Bila je to izuzetna, neverovatna, skoro nemoguća majstorija. Ali isto bi se moglo reći i za ostatak njegovog života koji je živeo preko mere i koji je započeo upravo tamo odakle je i došao.
Komentari
-
nix kurt cobain II (gost)
| 08.07.2008. 21.17.23
ovo je super lepo opisano kao u romanu
-
tijana-ROCKS!!!!!!!! (gost)
| 05.08.2008. 22.37.46
Kurt je skroz super...swe je extra opisano ....... sranje sto se ubio ..... pesme su lepe i super kao i on!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1
-
Milos (gost)
| 07.01.2009. 17.08.09
Ekstra covek,sjajne pesme... Sta reci vise
-
vukasin (gost)
| 11.05.2009. 21.13.07
nije lose
-
Ana KurDt (gost)
| 25.04.2010. 21.41.48
Jako dobra knjiga.. :)
I,nitko nema pravo da kaze "sranje sto se ubio".. jer nitko nije bio na njegovom mjestu..samo on zna kako je bilo biti on.I zato cutite.
-
Kurt's devil (gost)
| 18.04.2011. 09.59.27
Lepo rečeno,niko,ali niko nema nikakvo pravo reći da je sranje što se on ubio.Samo je on znao zašto se ubio,i samo je on znao da živi svoj život.Imao je ženu kretena i bio je narkoman,pa šta,on je tražio takav život,dobio ga je.Nešto u životu mu nije išlo(muzika mu sigurno nije pravila problem) pa je čovek odlučio da se ubije,tu niko nije mogao da ga spreči!
-
NovoselicGrohlCobain (gost)
| 18.11.2012. 00.32.43
veoma emotivna knjiga, najbolja knjiga koju sam u zivotu procitala. Niko nema pravo da govori sta je sranje a sta nije, niti da ga osudjuje. On je bio legenda, i uvek ce biti. On zna zasto je radio to sto je radio.
-
ivona (gost)
| 25.05.2013. 22.41.01
Kurt je nešto najbolje u mom životu,on je zapravo moj život,obožavam ga!!! ❤
-
Kurt iz kurtoazije : (gost)
| 27.05.2013. 01.35.59
ja mislim da ste vi gomila kretena ako mislite da i ja sam znam zasto sam se ubio
-
I love you Kurdt (gost)
| 31.05.2013. 13.07.40
Procitala sam je mnogo puta...njegova muzika,njegov glas,njegovo razmisljanje,pruzaju mi spas... i mogu da dodam da se takva osoba samo jednom radja,nece vise biti takvih ljudi kao sto je Kurt bio. I svi mi mozemo samo da mu se zahvalimo sto je stvorioo tako dobru muziku. Jednom se radja takav umetnik.
-
Dumb me (gost)
| 02.07.2013. 15.25.35
Moze li neko da mi kaze gde mogu da nabavim knjigu? Hvala unapred.
-
Akira (gost)
| 03.07.2013. 12.57.10
Zaista lepo napisano...
Bravo GT.
A Kurt, eh, to je to.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.