Svira rokenrol cela Jugoslavija

Mesto: Plato na Ušću, Novi Beograd
Vreme: 21. avgust 2008.
Organizacija: BKM

Oko 18 h, kad je počeo zvanični program festivala, posetioci su tek počinjali da se okupljaju, što je bila idealna prilika za obilazak velikog i pažljivo sređenog prostora na Ušću.

Nakon što vas, na ulazu kod nekadašnje zgrade CK-a, a sada kule korporativnog biznisa, pretrese dobroćudni rmpalija iz obezbeđenja u majici „Kosovo je Srbija“, na panou kraj popločane stazice možete videti i fotografije sa prve večeri festivala.

Ako vam se prizor raspojasanog Inspektora Blaže, nezvanične maskote festivala, ne ureže trajno u sećanje, ne brinite – u pauzama između koncerata biće dovoljno njegovih pesama sa razglasa.

Po obodima ograđenog prostora su uredno posloženi pivski štandovi, a tik iza njih natpisi na svakom izlazu – Nemojte voziti pod dejstvom alkohola. Mogle su se videti i tinejdžerke sa štandova Državne lutrije Srbije kako bacaju frizbi, moderan Luna park se tek spremao da primi brojne posetioce, dok je osoblje festivala vršilo poslednje pripreme za još jednu ludu noć.

Muzički program je pred 20-ak ljudi ispred bine otvorio domaći sastav Mister Baishon, čiji se tekstovi bave zečevima, svinjama i erotskim poduhvatima („ja i moja kita pravimo lom“), nastavljen je melodičnim (čitaj: mlitavim) MTV rockom u režiji slovenačkog benda Train Box i nastupom njihovih tek za nijansu energičnijih zemljaka Big Foot Mama.

Koncert Kande Kodže i Nebojše je, nakon svega do tada viđenog, bio pravi melem za dušu. Bend se predstavio u ozbiljnom, svirački perfektnom izdanju, a za komunikaciju sa publikom se pobrinuo pevač Oliver Nektarijević, razdragano konstatujući kako „pivo nije alkohol“, uz uobičajeno pozivanje na slogu, ljubav i nenasilje.

Generacija 5 je, u maniru prekaljenih hard rock majstora, profesionalno odradila svoj hitovima prošaran set, koji je protekao u znaku horskog pevanja, šutki, polivanja pivom, podignutih upaljača/mobilnih telefona, i devojaka udobno smeštenih na ramenima svojih mačo pratilaca.

Jura Stublić i grupa Film su nas odveli na eskapističko, nostalgijom prožeto putovanje u naivne i bezbrižne 80-te. Festivalski prostor je sada već bio skroz popunjen, budila su se sjećanja na staru Jugu, a dobrih vibracija nije falilo.

Nakon nešto duže pauze, oko ponoći je na binu izašao Dubioza Kolektiv, bosanski odgovor na Asian Dub Foundation. Ubedljiva i tehnički besprekorna svirka u brzom tempu, kao i razigran scenski nastup, naterali su najveći deo publike na neprekidni ples.

Bilo je i komičnih scena: u prečniku od samo 10-ak metara mogli ste videti propisno uniformisane metalce kako mlate glavama, golišave devojke koje mešaju kukovima u latino stilu, a tik iza njih repere sa kačketima kako iskusno gestikuliraju.

Naposletku, beznadežno zastareli zvuk Atomskog Skloništa je malo kome smetao. Oko jedan posle ponoći nemerljive količine ispijenog piva su već uzele maha, a muzika je bila tu tek da dodatno stimuliše čula. Podjednako živo je bilo i na brojnim pivskim štandovima, a naročito na Holstenovom, odakle je odjekivala glasna muzika sa razglasa.

Utisak o besprekornoj organizaciji su narušavali samo mestimični oblaci prašine, od kojih se, nakon ponoći, malo teže disalo. Ipak, za prekaljene pivopije, koje čine jezgro festivala, ovo su tek beznačajne sitnice. Živeli!

Foto galerija

Povezani članci:

Tribute to pivo, prikaz prvog dana