Ser Artur Konan Dojl je tokom plodne karijere napisao 56 priča i četiri romana o podvizima najpoznatijeg detektiva na svetu. Italijanski sekretar je uspešan pokušaj Kejleba Kara da „popuni Dojlove cipele“
Šerlok Holms je mnogo više od književnog lika, arhaičnog njuškala s požutelih stranica. Od 1887. i prve avanture, Holms se infiltrirao u sve aspekte popularne kulture: posmatra nas s velikog platna, TV ekrana, iz stripova... Bejzil Ratboun i Džeremi Bret su mu podarili najprepoznatljiviji fizikus, ali će on uvek biti slavniji od glumaca koji ga igraju.
Kako Holmsov lik već godinama nije zaštićen autorskim pravima, svako može da ponudi svoju verziju njegovih novih avantura. Ovo je dovelo do neobičnih rešenja.
Holmsa su u novim romanima ženili (aktuelni serijal Lori R. King) i upoznavali s Frojdom (The Seven-Per-Cent Solution Nikolasa Mejera), na filmu ga sukobljavali s Džekom Trbosekom (Murder by Decree), nacistima (Sherlock Holmes and the Voice of Terror) i satanistima (Young Sherlock Holmes), smeštali u futurističko okruženje (animirana TV serija Sherlock Holmes in the 22nd Century), a spisateljica za decu Iv Titus i ljudi iz Diznija su ga čak pretvorili u miša (The Great Mouse Detective)...
Zadužbina ser Artura je više puta pokušavala da vaskrsne izvornu Dojlovu viziju. Zbirka Ghosts of Baker Street (2005) predstavlja treći tom edicije Nove priče Šerloka Holmsa, u kojoj savremeni pisci pokazuju svoje umeće u rekreiranju epohe i Dojlovog stila. Ovog puta zadata tema je bila: „Susret Holmsa s onostranim“.
Među odabranima se našao i Amerikanac Kejleb Kar, pisac koji se proslavio romanima Alijenista (1994) i Anđeo tame (1997). Izbor Kara za ovaj poduhvat bio je sasvim prirodan. Njegova dva najpoznatija dela, poput Dojlovih, smeštena su na prelaz 19. u 20. vek, dok su glavni junaci Alijeniste (dr Laslo Krajzer i njegov pomagač novinar Njujork tajmsa Džon Skajler Mur) modelirani po uzoru na Holmsa i dr Votsona.
Već poznat po epskoj opširnosti, Kar je preambiciozno shvatio zadatak, pa je njegova priča obimom prerasla u roman i na kraju je samostalno objavljena. Italijanski sekretar (Laguna, 2008) spada u grupu literarnih pastiša, pa se Kar trudio da podražava stil originalnog autora. Holmsov odlazak u Škotsku i istraga misterioznih ubistava u palati Holirud po tonu i zapletu podsećaju na Dojlovog Baskervilskog psa, ali Karu polazi za rukom da ponudi kanonski vernu a opet svežu avanturu.
Priča o „osvetoljubivom duhu“ biva dojlovski razrešena, a Kar u misteriju diskretno upliće i poneki detalj koji nas podseća da pred sobom imamo delo autora veličanstveno morbidnog Alijeniste.
Kar je vanserijski talenat i izvanredan pisac, a istorijski whodunit je njegova specijalnost. Italijanski sekretar je roman za one koji vole dela starog kova. Poklonici Dojlovog opusa uživaće u podsećanju na prethodne slučajeve, kao i u činjenici da se u novom romanu u važnoj ulozi pojavljuje Šerlokov brat Majkroft.
Nažalost, Karovo najveće postignuće ujedno je i glavna mana romana. On maestralno podražava način Dojlovog pisanja, ali taj stil je zastareo i savremenoj publici možda ne nudi dovoljno uzbuđenja. Dok će poklonici kanonskog Holmsa sa zadovoljstvom prigrliti Italijanskog sekretara, pristalicama novijih strujanja preporučujem istinsko remek-delo modernog krvoliptajućeg krimića – Alijenistu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari