Štefice Cvek je imala problem sa dijetama, a Baba Jaga spava s mačem pod jastukom i razbije tabue starosti & bolesti
U atmosferi sveopšte mitomanije i mitologizacije kao promišljen i intrigantan naum čini se napor nekoliko evropskih izdavača (srpski predstavnik je Geopetika) da na duge staze oforme bogatu ediciju novih iščitavanja starih mitova od strane nekih od vodećih pera Evrope. Polazna zamisao bila je da ediciju sačinjavaju uvodne studije i kratki romani posebno naručeni za ovaj poduhvat. Piscima je naloženo da „po slobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju mitove iz bilo koje kulture sveta“.
Došao je red i na nas, a pionirski posao je poveren vodećoj spisateljici govornih područja bivše SFRJ Dubravki Ugrešić, autorki izuzetnih dela poput Forsiranje romana reke (’88) ili Štefica Cvek u raljama života (’81). Ugrešićeva se bez mnogo iznenađenja za one koji iole prate njen rad opredelila za studiju ženskog lika iz slovenske mitologije, vazda prokazanu Bab(a) Jagu.
U delu Baba Jaga je snijela jaje (Geopetika, 2008) Dubravka Ugrešić se uz dosta pripovedačke radikalnosti i smele dekonstrukcije uvreženih shvatanja forme mita pozabavila tom „staricom/djevicom koja služi kao projekciono platno za (kastracijske) muške i (samokažnjavajuće) ženske fantazije“. Kao dokazani rusofil, Ugrešićeva u centar pažnje stavlja u slovenskim narodima stalno krivu Baba Jagu, vešticu osuđenu na „prisilno otpadništvo, nevidljivost i brutalnu marginalizaciju“.
Prva trećina priče, nastala na nasleđu Muzeja bezuvjetne predaje (’98), govori o autorkinom putovanju na seminar u Bugarsku i o poseti Varni, rodom gradu sada već teško pokretne i senilne joj majke. U stopu je prati iritantna i zagonetna Aba Bagay, mlada bibliofilka i velika poštovateljka Ugrešićkinog dela. Drugi deo Baba Jage..., pak, donosi gerontološku pikarsku povest o konspirativnom begu tri vremešne Zagrepčanke u češku banju. Po izdašnoj mreži likova, filmičnom mizanscenu i šaljivom tonu, on podseća na nezaboravno Forsiranja romana reke, dok SFRJ sentiment donekle doziva i roman Ministarstvo boli (2004).
Tu dolazimo do završnog i najproblematičnijeg dela ove knjige. Treći segment predstavlja e-mail prepisku izdavača i pominjane Abe Begay, koja sada skućena na nekakvom dugom studijskom putovanju ekstremno detaljno pojašnjava ovo što smo opisali ukazujući na izobilje referentne građe i raznovrsne inkarnacije lika Baba Jage u mitovima širom slovenskog sveta.
Ovaj deo se čini izlišnim i ostaje nedoumica da li je sama autorka smatrala da je neophodno tako eksplicitno i iscrpno ukazati na paralele i simboliku iz prethodnih odeljaka, ili je izdavač sugerisao takve intervencije. Bilo kako bilo, (ne)planirana didaktičnost u samoj završnici vidljivo je naškodila osnovnom tkivu ovog potentnog remiksa dobro znane priče.
Pri samom kraju Dubravka Ugrešić mudro poentira rečima da je “zanimljivo da među mitskim ikonama našeg doba nema letećih žena. One su ostale na margini. Nije im dopušten let čak ni u niskim zonama trivijalne imaginacije. I tamo pilotiraju muškarci“. Ako je za utehu, Ugrešićeva romanom Baba Jaga je snijela jaje, uprkos njegovim izvesnim manjkavostima, zadržava najviše mesto u zoni relevantne književnosti.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Lulu na mostu (gost)
| 15.08.2008. 00.18.38
Ugrešićka je moj favorit već čitav niz godina. Svaka joj čast.
-
Marimar (gost)
| 18.08.2008. 20.41.57
Da li neko zna gde ova knjiga može da se nabavi za najmanje novca?
-
Štefina tetka iz Bosanske Krupe (gost)
| 21.08.2008. 17.50.16
Uvek je najjeftinije kod izdavača, ali ovi iz Geopoetike ne vole tu praksu. Njihova izdanja su uvek najpovoljnija (minimalni rabat, najmanje 10% jeftinije nego u IPS-u, npr.)u Beopolisu (u Domu omladine, još uvek ulaz iz Makedonske).
-
alina (gost)
| 02.10.2008. 21.28.52
moram se usprotiviti određenim tvrdnjama autora recenzije...treći dio zapravo je nastao prvi, Dubravka Ugrešić to sama ističe u 7-8 intervjua koji se mogu naći na netu i pri tom naglašava da joj je tako opsežno istraživanje zapravo dalo materijal za fikcionu građu...pri tom treći dio niti najmanje ne škodi narativnom tkivu teksta...može škoditi samo egu potencijalnih kritičara koji bi nekako više voljeli da autor ne petlja u vlastiti tekst analizirajući ga iako je on najkompetentniji za to i Ugrešićeva se upravo sa time poigrava...ona je i ranije u svojim djelima davala metatekstualne receptivne instrukcije...samo što je ova izuzetno opširna, eruditna i veoma zanimljiva...
-
Ana Mani (gost)
| 08.11.2008. 07.41.43
Ugrešićka je već godinama u krizi, a poslednji roman to samo potvrđuje. Treći deo je zaista nepotreban, trebalo ga je ostraniti ili satviti u apendiks.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.