Iskusni američki eklektik ovog puta se udružio sa trendi producentom Danger Mouseom (Gnarls Barkley), što mu je donelo više publiciteta nego estetske koristi
Beckovi albumi do sada su delovali kao koktel Bog zna čega, koji se puši i ključa i preti da će od vašeg mozga napraviti Bog zna šta, ali ne možete da odolite. Čak i prilično razblaženi prethodni album The Information sadrži u tragovima tu supstancu subverzivnosti smešane sa fankom, lo-fi folkom, post rockom i nuklearnim otpadom.
Novi Beckov album Modern Guilt je, zahvaljujući u prvom redu udelu koproducenta, crnog trendsetera koji je sam sebe nazvao Opasnim Mišem (Danger Mouse iz dua Gnarls Barkley), jedna upeglana, simpatična i potpuno bezopasna smesa, kao Tequila Sunrise za mlađe od 18 godina, bez alkohola, naravno.
Čak ni druga zvučna gošća, Moćna Maca (Cat Power) Chan Marshal nije puno učinila da spreči Opasnog Miša da steriliše ovaj autorski nimalo nezanimljiv album. Pošto je kojekakvim pomodarskim filterima i plug-inovima iz Beckovih pesama odstranjen eliksir blagotvorne prljavštine i s njim neraskidivo povezano prisustvo testosterona, Modern Guilt je fin dodatak vašoj plejlisti koji može da teče danima iznova i iznova i da vam nikada ne zasmeta, ali kad ga sledećeg dana zamenite nečim što zaista ima karakter, dobrano ćete se zamisliti da se setite "Šta li sam ono slušao juče?“.
Nije uopšte isključeno, i nadam se tome, da će ove pesme zvučati ubistveno dobro uživo, pa ako budemo te sreće da ih čujemo i vidimo u takvoj "in your face" varijanti, sve je moguće.
Modern Guilt je pokušaj omaža duhu psihodelije 60-ih, i Beckova lirika na ovom albumu ima prizvuk mračnog i bizarnog vizionarskog pejzaža velike moderne bolesti koja izjeda Ameriku (Chemtrails), ili podjednako bizarni kolorit kvazireligioznog susreta autora sa grimiznim Tvorcem (Orphans), dok neka glasila spekulišu o Beckovom religioznom (new age) prosvetljenju sličnom Lennonovoj Mahariši fazi...
Sam Hansen na tu temu u jednom intervjuu otvoreno je izjavio da je celog života pripadnik sajentološke religiozne zajednice – podatak koji možda nije ključno važan za ovu recenziju, ali svakako baca određeno svetlo na "religioznu" i "duhovnu" komponentu ove (ne)dugosvirajuće (33 minuta) kolekcije pesama.
Sajentolozi, naime, u Boga Tvorca i bilo kakvu transcendenciju veruju upravo onoliko koliko moja dobra baka u to da je čovek zaista bio na Mesecu. Sve je dakle otišlo u domen ironije i žongliranja bizarnim slikama i zvucima.
Trejler
Možda jednom Beck prestane da brine koliko su cool gosti koje je pozvao da se pojave na njegovom albumu i seti se da je važnije da ponovo bude ono što jeste. Onda ćemo možda ponovo od njega dobiti albume kao što su Mellow Gold ('94), Odelay ('96) ili Guero ('05).
Dotle... Džai guru deva Om. I zvezdica ukupno pet.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari