The Odd Couple

Kako se pravi hit? U jednom trenutku učinilo se da dvojica muzičara koji se kriju iza imena Gnarls Barkley mogu da daju pouzdan odgovor na to pitanje. Kao nijedna druga pesma u tekućoj deceniji, singl Crazy (2006) je maksimalno ispunio crossover potencijal – ustoličio se na radio i TV stanicama, zagospodario je širokim prostorom od festivalskih poljana, preko koncertnih dvorana, underground klubova, pa sve do lokalnih splavova, ubrzo inspirišući seriju obrada savremenika (Ray La Montaigne, Nelly Furtado, Flaming Lips, Texas samo su neki od onih koji su se u tome okušali).

Potpuna uronjenost u pop kulturu kroz vizuelne reference i najrazličitije zvučne uticaje izrodila je Elsewhere, najbolji album 2006. godine. On nas je podsetio zašto volimo hip hop, soul i rock ‘n’ roll – sve spakovano u naizgled jednostavnu pop formulu koja kombinuje savremene produkcijske trikove sa old school senzibilitetom. Pridodajmo tome novosti vezane za produkcijski rad Danger Mousea (Beck, The Black Keys). Očekivanja od ovog dvojca su ekponencijalno rasla kako je vreme prolazilo.

Brian Burton, introvertni 30-godišnji belac iz Njujorka sa afro frizurom, uber-cool producent poznatiji pod pseudonimom Danger Mouse, i Thomas Callaway, a.k.a. Cee-Loo, debeljuškasti soul pevač, nekadašnji član hip hop sastava Goodie Mob, na prvi pogled deluju kako čudan par. Kada nastupaju u kostimima iz poznatih filmova (Star Wars, Clockwork Orange ili Wayne’s World) ili iznova daju reference na neke od najvažnijih momenata popularne muzike (spot za numeru Smiley Faces), njih dvojica svesno manipulišu medijima koristeći element iznenađenja. Ovoga puta su prekršili pravila muzičke industrije i album Odd Couple su objavili na internetu nedelju dana pre najavljenog datuma izlaska.

Ako izuzmemo prvi singl Run, koji je komotno mogao da se nađe i na Elsewhere, The Odd Couple zvuči kao dosta mračnija, svedenija ploča. Gnarls Barkley je na debi albumu upoznao slavu i prigrlio sve što uz nju ide, a na novom izdanju se bavi njenom mračnom stranom. Bez obzira na vesele matrice, svuda su prisutni usamljenost, ironija, nerazumevanje.

Naravno, na Odd Couple ne treba očekivati nekakvo Nine Inch Nails crnilo – u Going On sudaraju se apokaliptično raspoloženje i hand-clap ritmovi, Would Be Killer se razvlači ko halucinogena izmaglica, dok u Open Book, koji se zvučno nadovezuje na Storm Coming s prethodnog albuma, ali deluje mnogo intenzivnije, Cee-Lo urla: “Karma take me”.

Čak i kad zvuči kao melodija koja prati kamion sa sladoledom (Blind Mary), u pitanju je dvosmislena priča o ljubavi prema slepoj devojci (“she does not know I’m ugly”). Danger Mouse sve češće menja digitalno za analogno, što priliči gospelu Who Is Gonna Save My Soul ili enniomorriconeovskoj Surprise.

Odd Couple je definitivno teža i slojevitija ploča u odnosu na prethodni album, ali ne donosi preveliku promenu zvuka. Problem je u tome što format koji preferiraju Gnarls Barkley često nije pravi ambijent za ono što su hteli da postignu. Većina pesama i dalje tera na ples, a ne na razmišljanje.

Neko će reći da je neusaglašenost zvuka i poruke opšte mesto popularne kulture – kada čujemo Hotel California, ne mislimo na heroin, a takođe većina će se setiti Ronalda Regana a ne nemoćnog vijetnamskog veterana kad čuje Born in the USA. Ali za razliku od ovih megaprimera, i pored konzistentnosti materijala, Gnarls Barkley se na Odd Coupleu nažalost ne mogu pohvaliti hitom.

Utisak relativne ravnodušnosti povodom albuma Odd Couple možda i nema veze sa samim Gnarlsom, već više sa time koliko smo mi kao moderni konzumenti muzike postali razmaženi – treba nam i koncept, i upečatljiv vizuelni identitet, i ništa manje od inovativne produkcije, koja je nova taman toliko da nas uzbudi, a dovoljno referentna da podseti na nešto što volimo od pre. I svaki put nas je sve teže iznenaditi.

Audio:

• Run
• Who's Gonna Save my Soul

Video:

• Run