Kako to nekad bejaše

Mesto: Splav Kolos, Beograd
Vreme: Petak, 25. jul 2008.
Organizacija: Belef

Svakome ko je malo ozbiljnije zagazio u vode džeza, Pharoah Sanders će biti poznat kao saksofonista koji je tokom 60-ih svirao sa Johnom Coltraneom, kada je ovaj pred kraj karijere krenuo nepredvidivim stazama avangardnog zvuka.

Nakon Coltraneove smrti, Sanders je, pomalo u zapećku zbog previranja na džez sceni i najezde fjužna, snimio nekoliko odličnih fri džez/post bop albuma. Prepoznatljiv po veoma osobenom, preafektiranom zvuku saksofona, Sanders se i danas predstavlja u stilski raznolikim izdanjima.

Budući da je kiša još jedanput pomrsila planove organizatora da se svi koncerti na Belefu odigraju na otvorenom, program je i ovog puta prebačen na splav Kolos.

Ovaj prostor se pokazao odličnim za koncert Cinematic Orchestra pre 10-ak dana, ali ne i sinoćnje džez okupljanje. Poluprazan podijum za oko 1.000 ljudi i ogromna, visoka bina, nisu doprineli stvaranju preko potrebne intimne atmosfere.

Koncertno veče je otvorio domaći elektro-džez sastav Dvojac Bez Kormilara, koji je tokom 40-minutne svirke dobro zagrejao šaroliku publiku. U prvim redovima se i plesalo, a saksofonista Dušan Petrović je u par navrata odsvirao veoma žestoka sola, i tako napravio dobar uvod u nastup koji će uslediti.

Pharoah Sanders i prateći bend se bez preterane pompe i verbalnog uvoda pojavljuju na bini i odmah počinju da sviraju. Koncert otvara antologijska numera My Favourite Things, kojoj je Coltrane još početkom 60-ih obezbedio besmrtnost maestralnom interpretacijom, i koja momentalno izaziva uzdahe svakog iskrenog ljubitelja džez tradicije.

Sanders možda i nije u top formi, ali strastvenost i posvećenost ne mogu mu se osporiti. Njegov uvodni solo traje čitavih 10 minuta, nakon čega se ređaju sola na klaviru i kontrabasu, a krug zatvara odlični bubnjar Joe Farnsworth.

Sledi desetak minuta sviranja u laganom ritmu, tokom kojih Sanders prepušta šou ostatku benda, a pažnja publike polako popušta. Ipak, stari lisac se brzo vraća na velika vrata, i poletnom You've Got to Have Freedom dovodi stvari u normalu. Parajući zvuci saksofona izazivaju oduševljenje auditorijuma, a sve raspoloženiji Sanders počinje da igra, uzima mikrofon u ruke i prodornim glasom, poput propovednika peva o slobodi.

Finiš koncerta je rezervisan za Sandersovu najpoznatiju numeru The Creator Has a Master Plan, koja je ovom prilikom izvedena u gotovo neprepoznatljivom aranžmanu, u kom su – nažalost – divlja sola i kosmički trans ustupili mesto mlakom, tezgaroškom zvuku Hendersonovih klavijatura i Sandersovom pevačko-zabavljačkom performansu.

Pomenute klavijature još više dolaze do izražaja tokom veselog bisa u afro-pop maniru, kojim je, okončan jednoipočasovni nastup Sandersovog kvarteta.

Koncert Pharoaha Sandersa imao je uspona i padova. Ipak, za svačiji ukus se našlo ponešto - omaž Coltraneu i vrišteća sola, ili brzi ritmovi i pevački izleti. Od džez veterana koji je na sceni preko 40 godina, sasvim dovoljno.