Iznenadna komercijalizacija žanra koji se godinama kretao u zatvorenim krugovima posvećenih ljubitelja donela je pred širu publiku gomilu šunda i gluposti, ali u slučaju Georga R. R. Martina nema mesta strahu ni za budućnost žanra ni za književnost uopšte. Reč je o vrhunskom piscu sa vrhunskim remek-delom
“Nad zemljom u kojoj leta mogu trajati decenijama, a zime pokolenjima nadvili su se crni oblaci. Ledeni vetrovi ponovo duvaju i u snežnim bespućima severno od Zimovrela mračne i natprirodne sile okupljaju se iza velikog zida što štiti kraljevstvo. U središtu sukoba nalazi se porodica Stark od Zimovrela, porodica ljudi nepopustljivih i tvrdih kao što je i zemlja kojom vladaju. Prostirući se od predela okovanih surovom hladnoćom do dalekog letnog kraljevstva obilja i raskoši, ovo je priča o vitezovima i damama, vojnicima i čarobnjacima, plaćenim ubicama i kopiladima, ljudima koji žive u vremenima predskazanja.
Kroz mnoge zavere i spletke, tragedije i izdajstva, bitke i opsade, rešava se sudbina porodice Stark, njihovih saveznika i neprijatelja, dok svi oni pokušavaju da pobede u toj najsmrtonosnijoj od svih igara: Igri prestola!”
Fentezi igre
Iz ovog kratkog opisa ili, kako se to popularno naziva, blurba sa korica Igre prestola, prve knjige u serijalu Pesma leda i vatre engleskog pisca Georga R. R. Martina, odmah je jasno o čemu je reč. To je vrsta književnosti okarakterisana kao epska fantastika, fentezi ili žanr mača i mage - podvrsta naučne fantastike koja zahvaljujući uspesima ekranizacije Gospodara prstenova oca fentezija J.R.R. Tolkiena te serijala Harry Potter bukvalno gospodari listama bestselera. Iznenadna komercijalizacija žanra koji se godinama kretao u zatvorenim krugovima posvećenih ljubitelja donela je pred širu publiku gomilu šunda i gluposti, ali u slučaju Georga R. R. Martina nema mesta strahu ni za budućnost žanra ni za književnost uopšte. Reč je o vrhunskom piscu sa vrhunskim remek-delom.
Glavne kuće Vesterona:
- Kuća Targarjena od Zmajkamena
- Kuća Baretona od Krajoluja
- Kuća Stark od Zimovrela (severa)
- Kuća Lanistera od Stene (zapada)
- Kuća Gredžoja od Hridi (Gvozdenih ostrva)
- Kuća Erina od Planina i Dola
- Kuća Tirela od Hvata (Visokog sada)
- Kuća Martela od Dorne
- Kuća Tulija od Brzorečja
|
Šta je nateralo Martina, autora koji je početkom 80-ih ovenčan slavom i nagradama za priče Peščani kraljevi i Portreti njegove dece i romane Svetlost dana, Grozničavi snovi... (koji žanrovski uglavnom pripadaju tzv. tvrdom SF-u) da se posle desetak godina književne pauze tokom koje se bavio TV produkcijom i pisanjem scenarija vrati pisanju? Nije poznato.
Ali, sudeći po prvoj knjizi njegovog epskog serijala (dostupnoj kod nas u izdanju Lagune, koja svoju orijentaciju sprovodi po principu kvalitetno + komercijalno), učinio je to u pravom momentu. Pažljivo balansirajući svim poznatim elementima žanra (svet ili mesto radnje, junaci i negativci, mitski zaplet...), te nadograđujući sadržaj vrhunskim stilom i dinamičnom naracijom, njegova knjiga je napokon pomerila granice žanra. Mnogi su pisci dobijali titulu Tolkienovog naslednika, neki zasluženo (Stephen Donaldson, Neil Geiman, Robert Jordan...) neki ne. Ali, sudeći po Igri prestola, ta titula, ako je uopšte i bilo kome potrebna, sigurno najbolje pristaje Georgu Martinu.
Radnja i junaci
Igra prestola govori o porodici Stark od Zimovrela (lordu Edvardu Starku, njegovoj supruzi Kejtlin i njihovo šestoro, tačnije petoro dece i jednom kopiletu Džonu Starku). Starkovi su jedna od plemićkih kuća mitske zemlje Vesteron, sastavljene od sedam ujedinjenih kraljevstava kojima je vladala zbačena dinastija Targarjena, gospodara Zmajeva.
Njih na gvozdenom prestolu nasleđuje dinastija Baretona od Krajoluja, povezana prijateljskim i porodičnim vezama sa Starkovima, gospodarima Severnog Kraljevstva, jednog od sedam kraljevstava. Radnja je smeštena na krajnjem severu Vesterona, tik do Zida i njegovih čuvara Noćne straže, koji Vesteron štite od Divljine na severu naseljene raznim rasama nesklonim kraljevstvu.
Martinova knjiga bukvalno vrvi od mnoštva likova i podzapleta maestralno vođenih piščevom rukom bez gubljenja osnovne niti priče. Likovi su stvarni i čitalac se lako vezuje za njih što svedoči o piščevoj veštini da im udahe život pretvarajući ih u stvarne ljude nad čijom sudbinom strepimo. Oni imaju dovoljno snage i životnosti da uspešno vode radnju ka klimaksu knjige, istovremeno ostavljajući izlaz za produbljivanje priče u nastavcima Igre prestola: Sudaru kraljeva, Oluji mačeva i četvrtoj knjizi u pripremi koja nosi naziv Gozba za vrane.
Takođe fascinira Martinova veština u stvaranju sveta Vesterona i okolnih zemalja, njihove istorije i pejzaža.
Bibliografija:
- Dying of the Light, 1977.
- Windhaven, 1981.
- Fevre Dream, 1982.
- The Armageddon Rag, 1983.
- Dead Man's Hand (with John J. Miller), 1990.
- A Song of Ice and Fire:
- A Game of Thrones, 1996.
- A Clash of Kings, 1999.
- A Storm of Swords, 2000.
- A Feast for Crows, u pripremi
- A Dance with Dragons, u pripremi
- The Winds of Winter, u pripremi
|
Vitezovi, lepe princeze, zmajevi, divovi... svi junaci fentezi romana nalaze se i kod Martina. Međutim, predstavljeni su na sasvim nov način. Ljubitelji realnosti mogu roman gledati sa istorijske distance (radnja se može dešavati i u srednjovekovnoj Francuskoj, Engleskoj...), ljubitelji fantastičnog su na svom terenu već u prva dva poglavlja u kojima su predstavljeni Tuđina i Jezovuci (džinovska rasa vukova - simbol, zaštitnici, ljubimci Starkovih), a i ostali čitaoci u obilju likova i radnji s lakoćom mogu naći svog favorita. Čast, hrabrost, porodica i ponos nasuprot podmuklosti, zlobi, mržnji i pohlepi su reference na kojim George Martin gradi moralne principe svog sveta. Principe kojih je sve manje u svetu u kome žive njegovi čitaoci. Zato ne čudi što oni tako dobro pristaju junacima Igre prestola, knjige koja se bavi najstarijom igrom ljudske rase - borbom dobra i zla. Ili kako to pisac poetski predstavlja - leda i vatre - večnom borbom iz koje junaci ove knjige izlaze s lakoćom, na radost publike koja još nije zaboravila na čijoj je strani u toj veličanstvenoj čitalačkoj avanturi.
Komentari