Feng šui – čop sui

Scenario: Jonathan Aibel, Glenn Berger
Uloge: Jack Black, Dustin Hoffman, Randall Duk Kim, Ian McShane, Angelina Jolie, Jackie Chan, David Cross, Lucy Liu, Seth Rogen
Žanr: komedija/animirani
Trajanje: 92 minuta
Produkcija: SAD, 2008.
Web: http://www.kungfupanda.com/

Kung fu panda je najnoviji proizvod zapadnjačke fascinacije istočnjačkom drevnom kulturom i filmskom industrijom, i trebalo je da bude svojevrstan omaž popularnim kung fu filmovima, nešto poput Kill Billa za decu. Međutim, dok su kod njegovog prethodnika Mulan iskusni scenaristi Diznijevog studija prilikom osmišljavanja priče posegli za originalnim kineskim mitološkim korpusom i celokupnu moralnu potku priče njime nadahnuli, kod Kung fu pande je situacija malo drugačija.

Početak filma obećava. Uvodna scena sna animirana je ručnom tehnikom u akvarelu da bi podsećala na kinesko pozorište senki. Efekat je zadivljujući, naročito u kombinaciji s muzikom koja zaista ima epski prizvuk.

Ostatak filma animiran je digitalnom tehnikom koju možemo da vidimo u svim savremenim animiranim ostvarenjima, tako da predstavlja malo razočaranje u odnosu na spektakularni početak, ali se i dalje drži estetskih principa modernog kineskog herojskog filma, tj. živih, kontrastiranih boja i oštrih linija, u maniru Heroja i Kuće letećih bodeža. Vidi se da su stvaraoci filma, počev od reditelja pa do urednika animacije, dobro uradili „domaći zadatak“ i pomno izučili kulturu i estetiku drevne Kine.

Nažalost, njihov trud je iskorišćen samo kao živopisni dekor za priču američkog sna – da ako veruješ u sebe, sve možeš postići, čak i ako imaš koje kilo viška, lenj si, i uopšte, ni po čemu nisi poseban. Do kraja filma nikome neće biti jasno zašto je potpuno nesposobni, mada doduše simpatični panda izabran za ratnika-zmaja, osim ako se fanatična fascinacija kung fuom ne računa u neke posebne veštine.

Način na koji se Po (Black) divi Besnoj petorki više podseća na način na koji američki tinejdžeri obožavaju holivudske glumce nego na istinsko divljenje i poštovanje prema velikim ratnicima, a njegova želja da postane kung fu ratnik nije zasnovana na težnji da savlada tu veštinu, već na žudnji za slavom, što je u direktnom kontrastu s budističkom filozofijom skromnosti. Osim Poa i mrzovoljnog kung fu učitelja Shifua (Hoffman), svi likovi su jednodimenzionalne kartonske figure čije se postojanje svodi na ulepšavanje scenografije.

Nejasno je zbog čega su producenti odlučili da potroše toliki novac na plaćanje glumaca koji pozajmljuju glasove Besnoj petorki, kad niko od njih, osim Tigrice (Jolie) nema više od dve rečenice. Čak ni to što svako od njih – Tigrica, Majmun (Chan), Zmija (Liu), Čaplja (Cross) i Bogomoljka (Rogen) – predstavlja po jedan stil kung fua nije dovoljno iskorišćeno pri njihovoj karakterizaciji. Protivnik Tai Lung (McShane) je nešto kompleksniji, ali se njegov lik ne istražuje dovoljno, njegov konflikt s Poom je iznuđen i mlak, a u vezi s njim jedino je zanimljiva pristojno režirana i zabavna scena borbe.

Najinteresantniji deo filma, pored odlične početne scene sna, jeste Poov trening, koji je zanimljivo kadriran i pruža nekoliko duhovitih momenata.

Kung fu panda prvenstveno će se svideti deci koja nisu imala prilike da gledaju nešto bolje. Ostalim ljubiteljima istočnjačkih borilačkih veština i animiranih filmova preporučujem da uključe Cartoon Network i pokušaju da uhvate Samurai Jack ili Skunk Fui.