Novi album iskusnog pop levičara poseduje izvesnu dozu uzbuđenja i poleta koji su mu nedostajali još od 1991. Ipak, za uobičajene fraze tipa “vibrantan povratak u formu” ili “ponovo u sedlu” novi album ne nudi previše povoda
Novi album iskusnog pop levičara poseduje izvesnu dozu uzbuđenja i poleta koji su mu nedostajali još od 1991. Ipak, za uobičajene fraze tipa “vibrantan povratak u formu” ili “ponovo u sedlu” novi album ne nudi previše povoda.
Wiliam Bloke (1996) i naročito England, Half English (2002) nisu dostizali visoko postavljenu lestvicu izvrsnog albuma Don’t Try This at Home (1991), pa je tako znatno veći odjek imala, s jedne strane, saradnja sa Wilcom na albumima Mermaid Avenue I & II ( 1998, 2000), na kojima su kreativno nadgrađene do tada neobjavljene pesme Woodyja Guthrieja, kao i njegov aktivističko-političko-literarni angažman, s druge.
1984.
Uvodna I Keep Faith jedna je od onih pesama koje, kombinujući gorčinu i optimizam s prijateljskom toplinom saopštavanja, podsećaju na ključni činilac Braggove voljenosti. Kada se u ovoj pesmi refren otvori sa anđeoskim pratećim vokalom veterana Roberta Wyatta, jasno je da je u Mr. Love And Justice uloženo dosta ambicije i znanja koji bi trebalo da vrate Bragga u prvi plan ostrvske scene, s koje ga je, pored nedovoljno ubedljivih ostvarenja, izgurala brit-pop ekspanzija.
“Ali” koje sreću kvari se u slučaju ovog albuma odnosi na nedostatke koji ne savladavaju vrline, bar ne u onoj meri u kojoj se to očekuje od autora koji, uz Morriseyja, zauzima presto engleskog popa. Hendriksovske vinjete, jangovska distorzija i uverljive partije pratećeg benda The Blokes ne uspevaju da ublaže utisak nedovoljne razrađenosti ili neubedljivosti pojedinih pesama, dok produkcija, iako je urađena s ukusom, umiva pesme na štetu nepatvorene emotivnosti.
Something Happened deluje springstinovski snažno, strofa prelazi u izražajan solo na usnoj harmonici, da bi se zaustavila na dva minuta i 38 sekundi, prebrzo da ova mini-studija ljubavi i žudnje ostane u dužem sećanju. Blago anemičnoj atmosferi ne doprinose ni stihovi, najjače Billyjevo oružje. U Beach is Free Billy poziva zemljake da se sunčaju na engleskim plažama, jer su one, eto, slobodne za kupanje. U Johnny Carcinogenic Show slušamo površno moralisanje o štetnosti otrovnog duvana koji agresivnim reklamnim kampanjama nameće moćna duvanska industrija.
Utisak koji se spontano nameće je da je Bragg od nekadašnje postklešovske levičarske ikone postao “progresivni patriota” (kako je nazvao svoj književni debi), tj. još jedan slučaj Čerčilovog pravila (“Ako u dvadesetoj niste liberal, nemate srca. Ako do četrdesete ne postanete konzervativac, nemate mozga.”) čiji se naivni, ali ne više čedni nazori poklapaju s ciničnim lovom sopstvene vlade na nikotinske veštice (videti elaborat Joea Jacksona o antinikotinizmu).
Ipak, čovek kome je u krvi mešanje popa i politike uvek ima nekoliko aduta u rukavu koji traže blagonaklon stav. Gospel pop Sing Their Souls Back Home ili folky O Freedom još jednom potvrđuju Billyjevo bezpogovorno identifikovanje samog sebe kao glasa naroda, i ta uloga mu dobro stoji. Elegantne ljubavne priče If You Ever Leave, You Make Me Brave ili M for Me, kao i obično, značajno doprinose fokusiranosti albuma, ali poređenje s draguljima poput Must I Paint You a Picture, Levi Stubbs Tears ili Moving the Goalposts ne stoji.
2007.
Mr Love and Justice, na kraju, zaslužuje pažnju, makar kao zrelo ostvarenje nadarenog autora koji je prešao put od lajanja protiv establišmenta do davanja autograma kraljici na partituri za Betovenovu Odu radosti, bez želje da se poput svog heroja Joea Strummera na duže vreme skloni iz javnosti pre nego što kreira pesme koje bi odražavale stvarnost i sopstveno životno doba sa uverljivošću prvih nekoliko ploča.
A možda bi bilo od koristi da se, pre nego što s Bonom i Bobom Geldofom stvori trio fantastikus planetarnih boraca za pravdu, seti onog svog ujaka koji je nekada igrao za Crvenu Zvezdu.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Roko Prch (gost)
| 26.03.2008. 10.29.00
"Girl I love you so much that sometimes it's such
I'd walk a mile with a stone in my 450 euro shoe
And that's the price I pay for loving you the way that I do
That's the price I pay for loving you the way that I do
So keep that phone out of my way for the things I must say"
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.