Metrika sitnih prasaka

Mesto: Galerija Studentskog centra, Zagreb
Vreme: Sreda, 6. mart ’08.
Organizacija: SCZ

Karakteristično autističnim pristupom strukturi buke, Black Dice je 2000-ih, nakon prodaje DFA-ja majdžoru EMI-ju, bili sličan uljez u mainstream izdavaštvu kakav je Faust bio 70-ih.

Od tada se nije puno toga promenilo - bar što se tiče iskrene posvećenosti publike komercijalnoj, ishajpovanoj avangardi. Nakon isteka ugovora, Black Dice i DFA/EMI su se razišli - na obostrano zadovoljstvo.

Nezvanično, jedan od uslova prodaje DFA-ja u to vreme bio je apsolutna kreativna sloboda, koju su Black Dice žestoko iskoristili. Naravno, uz sav budžet za promociju koju je EMI podrazumevao.

Izdanje Load Blown (Paw Tracks, 2007) koje ovaj njujorški trio promoviše na ovoj turneji je zapravo sklop nekoliko 12'' singlova. Pravo je čudo da se bend iz sve snage trudi da ih uživo odsvira baš onako kako zvuče na snimku. To je redak takav primer iz sveta "eksperimentalne" i napredne muzike danas, u vreme kada je živo izvođenje najčešće spoj improvizacije nad pripremljenim materijalom ili za publiku potpuno nov zvučni/muzički sadržaj koji će se možda tek kasnije naći i na nosaču zvuka.

Black Dice uživo proučavaju svoju metriku sitnih krckotina, grebova i prasaka - i za njih su baš to note, u sistemu koji samo oni mogu da čitaju. Instrumenti gube svoje prvobitne namene - gitara je tek generator zvuka, a semplovi elektronskih bubnjeva daleko su od rock seta.

Struktuisani pakao buke koji trio ispred kubnih metara gitraskih pojačala isporučuje sa bine, pojačan do granice bola najnižim frekvencijama sa razglasa - ravan je najstrožijoj muzičkoj kazni dosuđenoj bilo kome ko bi po svaku cenu želeo da bude cool. A to su svi u kontaktu sa DFA u jednom trenutku i bili.

Koncertu je prisustvovalo tek nešto više od stotinak ljudi od kojih je samo njih 10% vidljivo ispoljavalo zadovoljstvo. Za tvrdokorne fanove koji će poneti plakat, kupiti majicu i prepoznati ime tek započete numere - ovo je bio još jedan koncert iz raja.

Svi oni drugi, sebi su mogli da priušte još jedno novu lekciju iz sveta poznavanja muzike - a to je merilo standarda jedne scene koja je tako blizu, a tako daleko.