Koncert Britanca Chrisa Reae imao je sve što jedan koncert veterana treba da ima: raspoloženu publiku, dobru energiju i odličnu organizaciju
Mesto: Beogradska arena
Vreme: Utorak, 4. mart 2008.
Organizacija: Beogradska arena
Čelnici Beogradske arene u svom koncertnom programu naročitu pažnju posvećuju mainstream veteranima (Phil Collins, Joe Cocker...). Njihova ciljna grupa - generacije koje su 80-ih slušale visokotiražnu pop i rock muziku, kao i mladi koji danas istu tu muziku doživljavaju kao evergreen – za domaće promotere je verovatno najveća nepoznanica.
Britanac Chris Rea se odlično uklapa u ovaj „segment“ programa. Karijeru je započeo 1978, a vrhunac dostigao albumima Road to Hell i Auberge, kojima je pokorio svetske top liste. Devedesetih je doživeo komercijalni pad, a nakon teške bolesti, odlučio je da se okrene isključivo bluesu. Ovaj trenutak je veoma bitan za ocenu sinoćnjeg događaja, pošto je doprineo tome da Chris Rea ne izgleda kao samo još jedna istrošena pop zvezda.
Pred solidno popunjenom „sedećom“ Arenom (oko 4.000 ljudi), Rea je istupio kao sastavni deo grupe, prvi među jednakima (u skladu sa davno prošlim vremenima, spiker sa matrice je karakterističnim glasom najavio: „The Delmots featuring Chris Rea!“). Koncert je počeo sa, za naše prilike, „šokantnim“ zakašnjenem od 15 minuta.
Bend nijednog trenutka nije kalkulisao. Svirka je bila snažno orijentisana ka starom bluesu i rhythm and bluesu. Chris Rea glavni oslonac pronalazi u zvuku sastava poput The Shadows, odnosno u periodu kada je gitarska muzika bila muzika za ples. U tim prvim trenucima jedino je hladno prostranstvo hale smetalo atmosferi koju je Rea napravio.
Kako nastup protiče svirka postaje žešća, a bend polako prelazi na opštepoznati repertoar iz njegove karijere. Kulminativne tačke su, naravno, bile Julia i Road to Hell. Nakon 100 minuta svirke i jednog bisa, svetla u hali su se upalila. Publika je tražila još, ali je odluka slavljenika bila neopoziva (Rea je rođen 4. marta 1951. u Midlsborou).
Koncert Chrisa Reae je pružio upravo ono što veliki koncerti treba da pruže, a što se ovde tako retko događa. Svi tehnički elementi (od satnice do zvuka) su veoma profesionalno ispoštovani. Bend je pružio dobru zabavu i pozitivnu energiju, a za pohvalu je i što nije bilo pribegavanja bespotrebnoj melodramatici. Tako je, na primer, jedan od najvećih Reainih hitova Josephine odsviran negde na polovini koncerta, i to u svedenom aranžmanu. Publika je u tim trenucima odreagovala u skladu sa životom u novom veku i sa novim tehnologijama: umesto na ulazu ionako oduzetih upaljača, u vazduhu Beogradske arene su zasvetleli mobilni telefoni.
Chris Rea je delovao zadovoljno, a kako i ne bi kad je publika poslednje pesme dočekala ispred bine. Nekada je vladao top listama. Danas je „samo“ muzičar koji ima dobar bend i uživa u koncertima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Profa (gost)
| 05.03.2008. 18.46.29
Iznenadjujuce dobar nastup, imajuci u obzir pogresan odabir mesta. Ne ocekujuci apsolutno nista, ostao sam unutra do samog kraja iako polovinu pesama nikada u zivotu nisam cuo. A i one koje sam znao su me ostavljale ravnodusnim. Sasvim dobra blues stilska vezba u komercijalnom ruhu. Zaista iznenadjujuce. K'o bi rek'o. Chris Rea?!?!?!?!?!?!
-
Jovan Ristić (gost)
| 05.03.2008. 19.24.01
I meni je Arena bila hladna, ali je Rea dao sve od sebe da je učini toplom. Nisam mogao da verujem koliko u studijskoj verziji ispolirani (do sterilnosti) "The Road To Hell" na koncertu zvuči moćno. "Let's Dance" je delovala ne samo plesno već i oštro (Chris Rea?!?!), a i oni instrumentali a la The Shadows su uspeli da me kupe. Ovaj čovek je došao da svira iz srca, ne da se pokazuje kao šoumen (Phil Collins). Ko je očekivao "spektakl" još jednog trgovca nostalgijom, sve sa raspištoljenom binom, grdno se prevario. Da mi je neko pričao, ne bih mu verovao. Baš kao što reče profa: K'o bi rek'o. Čestitam Nebojši na tekstu koji je zaista uhvatio suštinu.
-
Bata (gost)
| 06.03.2008. 13.58.01
Fantastican koncert!Ja sam znao pre 4.marta 3-4 pesme,ali cu sada,bogami,traziti na netu njegovu,po mogucstvu,kompletnu diskografiju.
Sto se tice prostora,koliko god voleo Arenu,jer je smatram najekskluzivnijim zatvorenim koncertnim prostorom u Srbiji,a bogami i sire,ona je ocigledno za njega bila preveliki zalogaj(cak na njegovom oficijalnom sajtu pise pod TOUR:4.3.-Serbia,Belgrade,Hala Sportova.Mislim da bi za njega Sava Centar bilo najidealnije resenje(sto i zbog broja ljudi koliko je bilo u Areni).
Sledeci je Mark Knopfler 10.6.-ponovo u Areni(mada bih ja,ipak,vise voleo DIRE STRAITS,ali kao sto narod kaze:POKLONU SE U ZUBE NE GLEDA!) :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.