Svečanost bez rizika

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: Subota, 16. februar 2008.
Organizacija: Sava centar

Povod sinoćnjeg okupljanja u Sava centru bio je veliki jubilej Big Benda RTS-a – 60 godina postojanja. Tokom najvećeg dela ovog perioda RTS-ov orkestar je bio stožer domaće jazz scene, a često je bio domaćin i najvećim inostranim zvezdama.

Ipak, čini se da ovaj ansambl već dugi niz godina tapka u mestu. Era velikih orkestara u jazzu je odavno prošla, a retki muzičari koji još uvek rade u ovom formatu su značajno osavremenili svoj izraz. Negirajući aktuelne tokove vlastitog žanra, Big Bend RTS-a je zadržao zvuk kakav je po svoj prilici negovao i u ranim godinama postojanja.

Utoliko je odluka da se povodom jubileja napravi koncert sa muzičarima iz rokerskog miljea vredna hvale, i naznaka da bi stvari mogle da se pomere sa mrtve tačke. Međutim, i u odabiru muzičara previše se išlo na sigurno: Rambo Amadeus, Dado Topić i Vlatko Stefanovski su svi do jednog veoma popularni i zaslužni rockeri sa ex-yu prostora. Ali ni za ove muzičare se ne može reći da su na vrhuncu kreativnih moći. I njima je, skoro koliko i Big Bendu, potrebna infuzija sveže krvi.

Događaj je odisao svečanom atmosferom – bina je poprimila nešto drugačiju fizionomiju nego što je to inače slučaj u Sava centru, a glumac Branislav Trifunović se okušao u ulozi konferansijea, najavljujući kako svečane goste, tako i svakog člana Big Benda ponaosob.

Koncert otvara mlaka i pomalo kičasta interpetacija popularne narodne melodije Svilen konac, da bi nakon toga započeo glavni deo večeri, tokom kojeg će svaki od trojice gostujućih muzičara izvesti po četiri svoje pesme uz pratnju velikog orkestra.

Na binu prvi izlazi Rambo Amadeus, koji je konačno dobio priliku da materijalizuje reputaciju latentnog džezera. Već sa prvim taktovima Rambovog hita Čobane, vrati se bilo je jasno da Big Bend ni ove večeri neće ponuditi ništa spektakularno i neočekivano. Povrh predvidive porcije retro svinga, Rambo se opredelio za šaljivo pevanje u džezerskom duhu, pokoji gitarski solo, i ubacivanje istrošenih pošalica između pesama. Tek u numeri Teško, gorko lako Big Bend na momente zvuči uzbudljivo, a treba pomenuti i odličnu rolu trubača Marka Đorđevića.

Nažalost, to je bio i najbolji momenat koncerta. Tokom najvećeg dela nastupa Dada Topića činilo se da je Big Bend tu tek da mu pruži zvučnu podršku. Publici je na trpezu izneta porcija simfo-roka u duhu 70-ih, a Dadin nastup kulminira uz sveže pristigle prateće ženske vokale u pompeznoj Zvezdanoj prašini i nešto zanimljivije aranžiranoj Rok mami.

Sudeći po ovacijama publike, Vlatko Stefanovski je bio najveća zvezda večeri i najzaslužniji za ovako dobar odziv publike. Veliku pažnju publike izazivaju Gypsy Song i Zajdi, zajdi, koje su za ovu priliku aranžirane pomalo u duhu fjužn džeza, kao i stari hit grupe Leb i Sol Kao kakao, koji Vlatko otvara vratolomnim hodom prstiju po svojoj skupocenoj gitari.

Na kraju sleduje zajednički džem sešn, uz osmehe na licima muzičara i razdragane publike.

Big Bend je ovim koncertom uspeo da trijumfuje. Uprkos diskutabilnom muzičkom učinku, održan je koncert pred znatno većim auditorijumom nego na uobičajenim nastupima u Kolarcu, dok su Rambo, Dado i Vlatko uspeli da nakratko iskoče iz vlastitih šablona.