Liverpool 8

Ringo Starr (pravo ime, kojim se potpisuje kao autor: Richard Starkey) deluje kao jedini bivši Beatle koga senka najveće rok grupe u istoriji nije mučila u solo karijeri. On i dalje, čini se bez ikakvog napora, izgleda kao da je upravo izašao iz crtaća Yellow Submarine (1968), i nosi neokrnjen duh jednostavnosti, šarma i, hm, mira i ljubavi.

Potpisan ispod svega nekoliko pesama koje je fabulozna četvorka objavila, on po svoj prilici nikada nije ni hteo da bude žešče uvažen kao kompozitor. Pretpostavljam da to nije zato što mu je dovoljno što je nekad bio bubnjar u Beatlesima, nego zato što mu je sasvim fino da bude Ringo Starr.

Lako je biti skroman kad si toliko slavan i prebogat, reći će možda neko, no zapravo su retki oni kojima to polazi za rukom. Možda je prosto stvar u tome što Richard Starkey zaista jeste Ringo Starr, i obrnuto: inteligentan, vedar, simpatičan i veoma nadaren tip iz Liverpula čiji bi pogled na svet bio sličan i da je ostao da radi u fabrici koju pominje slaveći život i rodni grad u prvoj pesmi na novom, lokalpatriotski sentimentalnom albumu Liverpool 8.

Kada peva „Went to Hamburg, the red lights were on, with George and Paul and my friend John, we rocked all night...“, on, naime, zvuči kao neko ko bi s jednakim entuzijazmom drugarima u pabu pričao o danima koje je proveo kraj visoke peći, ili gde je već radio – da ga, smatra on, sudbina nije pozvala.

Ostalo je istorija, kojom odiše svaki ton na ovom albumu.

Produkcija (kojom su se najpre pozabavili Starr i njegov dugogodišnji saradnik Mark Hudson, da bi u „re-produkciji“ nakon razlaza starih prijatelja priskočio bivši Eurythmic David A. Stewart) je bistra i moderna, ali su aranžmani mahom klasični – ako klasičnim nazovemo nešto što u duhu sopstvene zaostavštine uradi neko ko je bio deo neprevaziđene revolucije u stvaranju popularne muzike. Chemical Brothers, na primer, gotovo celokupnu estetiku zasnivaju na pesmi Beatlesa Tomorrow Never Knows, objavljenoj 1966, čija je okosnica upravo Starrov inventivni udarački motiv.

Ali duh takve klasike deluje prosto kao deo Ringovog identiteta. Naslovna numera je, što se njega tiče, verovatno jednostavna rok pesma kakvu on želi da odsvira i otpeva, i to je to; to što ona zvuči kao da je mogla da se nađe na Soft Bulletinu grupe Flaming Lips – koji s pravom uživa status jednog od najinovativnijih rok albuma na razmeđu vekova – stvar je prirode stvari, pre nego Ringovog nastojanja da bude „savremen“.

Ostatak albuma protiče uglavnom u znatno skromnijem, ali uvek ljupkom, vedrom i pouzdanom tonu.

Od ove sasvim pohvalne skromnosti odskače još Pasodobles, pesma koja je, opet, daleko od zapanjujuće ili revolucionarne – „samo“ je predivna. Asocijacija na scenu iz filma Let It Be u kojoj Ringo duhom i šarmom nepogrešivo hrabri stidljivog i već pomalo sluđenog Harrisona da mu predstavi odlični tango I Me Mine potpuno je neposredna: nema greške, to je taj isti tip.

Audio:

• Liverpool 8
• For Love

Video:

• Liverpool 8 (Official Music Video)