Vampire Weekend

Bend Vampire Weekend, koji čine pevač i gitarista Ezra Koenig, basista Chris Baio, klavijaturista Rostam Batmanglij i bubnjar Chris Tomson, postoji dve godine, i donedavno su za njega znali samo dobri poznavaoci skrivenijih kutaka internet univerzuma. Nekoliko pesama rasutih po blogovima, istoimeni EP i dva singla bili su, međutim, sasvim dovoljni da se na Rolling Stoneovoj listi najboljih pesama 2007. nađe na 67. mestu sa singlom indikativnog naziva Cape Cod Kwassa Kwassa.

Na prvencu Vampire Weekend, nakon nekoliko decenija od pionirskih pokušaja ukrštanja bele i afričke pop i folk muzike, oličenih pre svega u Paulu Simonu i Davidu Byrneu, prirodno polazište za pop pesmu predstavlja jednostavan i čist afrički način sviranja gitare, svedena instrumentalizacija i ritmovi (ali ne samo kao puke preuzete strukture, kako naglašavaju članovi benda kada govore o prethodnicima).

Chris Baio je u jednom intervjuu rekao kako neprestano kupuje izdanja s manje ili više opskurnim izvođačima iz Afrike, i da dosad nije čuo lošu pesmu („Gotovo sve je u duru i sastavljeno od tri akorda, ali kada se dodaju perkusije, to je zaista dobro. Još mi se nije dogodilo da se razočaram“). Čini se da je upravo tolika posvećenost oblikovala Vampire Weekend, i otuda južnoafričko muzičko nasleđe dominira u moru jednostavnih pop motiva.

Na albumu se mogu čuti gudački aranžmani koji otkrivaju ljubav benda prema klasičnoj muzici (M79), a ponegde, kao u pesmi Campus, prepoznaje se pop naličje Strokesa. Oštri post-punk momenti u A-Punk prirodno prelaze u topli afrički refren, a u Oxford Comma dominiraju ogoljeni bubanj i klavijature.

Iako je kombinacija koju nudi zanimljiva i sveža, VW često ne deluje autohtono, već upravo suprotno – kao zbir prijemčivih pop delova koje ste već čuli (ređaju se Paul Simon, Police...). Tome doprinosi i Koeningov vokal, koji suviše liči na Stingov (naročito u pesmi The Kids Don't Stand a Chance). Eklekticizam i „inteligentna“ rešenja su tu, ali definitivno fali snažniji autorski pečat koji bi protkao sve motive i podredio ih sebi. Ipak, to se ne odnosi na pesmu Bryn, u kojoj VW pokazuju da su sposobni za velika pop dela.

Superlativi kojima ih ovih dana zasipaju američki alternativni i mainstream mediji govore, međutim, i o situaciji na tržištu, odnosno o zasićenju trenutnom ponudom. Superiorna produkcijska rešenja i tehnološki trikovi doveli su do hipertrofije jednoličnih, ziceraški odrađenih r'n'b i hip hop pesama, koja je dovela do toga da Amerika u autorskim potencijalima već dugo zaostaje za Kanadom.

To nikako ne umanjuje šarm Vampire Weekenda. Na njemu čak i komplikovana arpeđa na gudačkim instrumentima zvuče ubedljivo. Jednostavan afro-new wave zvuk obogaćen gudačima barem je na trenutak u centar pažnje vratio bend i bazično autorsko umeće. VW je veoma komunikativan album, sluša se u jednom dahu, i dobar je primer kako šterberi mogu da naprave zabavnu pop ploču.

Audio:

A-Punk

Cape Cod Kwassa Kwassa

Video:

Vampire Weekend – A-Punk Live On Letterman