(Take It or Leave It Records/ Rap Cartel)
Više od dve godine nakon smrti najintrigantnije figure srpskog hip hopa Davora Bobića Mos-krija, dva preživela člana Prti Bee Geea Eufrat i Mikri Maus našla su se pred teškim zadatkom nastavka stvaranja beskompromisno autentične muzike bez ključne autorske ličnosti u bendu, odavanja pošte, ali i dokazivanja da nisu samo blede senke Mos-krijevog nezamenljivog prisustva
Prošlogodišnji album-posveta preminulom prijatelju Moskri 77-05, popunjen neobjavljenim snimcima, poslužio je za uspešno premošćavanje provalija između prvog albuma (Grejtest Hits, 2003), jedne od najekstremnijih ploča Srbije 21. veka, i novih radova napravljenih posle Mos-krijeve smrti.
Nije tajna da je Prti Bee Gee kao trio snimio dovoljno materijala da se njime popune još barem dva albuma, nimalo lošija od prethodnih izdanja. No, izgleda da će ovi snimci ostati večno osuđeni na mp3 formu i plutanje po bespućima interneta, jer su se Eufrat i Mikri samouvereno odlučili na izdavanje ploče s novim pesmama. Ovo je jedno od izdanja ponovo aktivnog izdavača Take It or Leave It, odnosno hip hop podetikete Rap Cartel, koja je, sudeći prema spisku objavljenih i planiranih izdanja, preuzela zadatak praćenja najmračnije strane domaćeg hip hopa.
A najmračnije lice najmračnije strane domaćeg hip hopa i dalje su, sudeći prema ovom albumu, Prti Bee Gee. Daleko od prefinjene ulične filozofije Sindikata, daleko od često patetične ulične poze Bassivity, Prti Bee Gee svoj izraz nastavljaju da grade na kombinaciji agresivnosti koja daleko prevazilazi ono što nam često prodaju kao rock’n’roll bunt, i suštinskog paradoksa življenja u Srbiji, zemlji koja je više intelektualni koncept nego nacija, teritorija ili administracija.
Jedan od najvećih kvaliteta Prti Bee Gee izraza uvek je bilo instinktivno izbegavanje direktne kritike društva u raspadanju, mentaliteta nacije i političkog establišmenta koji se njima hrani. Malo je pop autora koji ovo umeju da izvedu uverljivo i kvalitetno, a previše petparačkih filozofa i studijskih političara.
Umesto toga, Prti Bee Gee i dalje nudi pametniju alternativu: iskrivljeno ogledalo. Intuitivno sledeći Bodrijarov uput da se protiv ružnog ne može boriti lepim već ružnijim od ružnog – grotesknim – Eufrat i Mikri i na ovom albumu ređaju slike koje su u najboljem slučaju šokantne, u najgorem duboko uznemirujuće.
Prateći matricu američkog gangsta rapa, Tačno u pre podne!!! je do vrha krcat apsurdno prepotentnim pretnjama fizičkim ili seksualnim nasiljem, raspravama o opijatima i opisima raspoloživog pešadijskog naoružanja. Hedonizam doveden do logičnih ekstrema može čoveku da se zgadi, ali bilo bi pogrešno Prti Bee Gee svoditi samo na očajničko fantaziranje o lakom novcu, lakim ženama i teškim drogama.
Ono što ovaj sastav i dalje razdvaja od brojnih kolega je apsolutni nedostatak patetike (patriotske, ljubavne, socijalne) i elegantna višeslojnost izraza. Tačno u pre podne!!! je zaglušujuća eksplozija prečišćenog nihilizma, ona koja vrednosti baca u blato istog momenta kad razotkrije da iza fetiša instantnog zadovoljenja moći, narkotika ili seksa i dalje vreba egzistencijalna praznina. Čak i bez Mos-krija – anđela samouništenja koji je na starim snimcima grupe odrepovao neke od najogoljenijih, najdublje očajničkih stihova domaće muzike, stihova ispunjenih stidom za svet i prezirom prema sebi – Prti Bee Gee pokazuju da izlaza, još uvek, nema.
Jer, ovaj album ne priča priče – džankiji ionako nemaju dovoljno koncentracije za njih – ovaj album, umesto toga, ređa slike, često apsurdnim rasporedom, isecajući komade svakodnevnog srpskog delirijuma i igrajući se njima kroz poeziju i ritam koji i najveće strahove umeju da svedu na telesnu kretnju, klimanje glavom, čak i osmeh.
Jer, ovaj album obiluje duhom i najsočnijim jezikom naše pop muzike, kreativno osakaćenom gramatikom i skatološki obojenom strašću. Ali genijalnost Prti Bee Geea je, posle svega, u tome što ni ne pokušavaju da prikažu „stvarnost“ Srbije, a što je rak-rana mnogih (ne samo) hip hop autora u nas. Umesto nje, Prti Bee Gee nude parodiju Srbije mnogo jaču od bilo koje dokumentaristike.
Njihovi kriminalci, kurve, narkomani, policajci i političari su iskrivljeni, urnebesno smešni u svojim stereotipnim ulogama, čak zavodljivo zabavni dok sriču hroniku naše svakodnevne propasti. Možda najsuštinskije, Prti Bee Gee i dalje bez napora sintetišu samu srž srpskog paradoksa: jedinstvo besmislenih i besmisleno antagonizovanih suprotnosti.
Kod njih su navodno dekadentni grad i navodno tradicionalno selo udaljeni samo stih ili dva (gde se pokazuju kao jednako seljački), idealizovani kriminalci-sportisti iz teretane se popodne bodu u venu džepareći roditelje ne bi li mogli da priušte heroin i cigarete; raperi slušaju najcrnji američki funk jednako rado kao i najcrnju južnosrpsku turbinu. Srbija je raskršće između dva sveta, učili su nas u školi, a ovaj album nas na to podseća: raskršće između sveta stvarnosti i fantazmagorije, pre svega.
Naravno, ima ovde promašaja. Nisu sve pesme jednako uverljive; neke su nedopečene, a u nekima novopronađeni kul vajb matrica (zapadna obala, druga polovina 80-ih) zvuči kilavo. Ali kada radi, ovaj album zaista radi. I razbija. I tera na smeh i na boksovanje s vazduhom. Terapija ekstremnim literarnim nasiljem je lekovita kao i bilo koji medikament, reklo bi se.
Prti Bee Gee su ostali bez Mos-krija, ali samo na fizičkom planu. Njegov glas pojavljuje se na više mesta na ovom albumu, a njegov duh dosledne autodestrukcije je netaknut u ovoj muzici. Tačno u pre podne!!! je nova predstava teatra apsurda srpske hip hop scene i Teatra Srbija uopšte. Mnoge od ovih lekcija možete naučiti iz knjiga, naravno, ali uz knjige ne možete da plešete.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari