Mnogoljudnom beogradskom hip-hop kolektivu na drugom singlu u njihovoj karijeri manjka svežine i inspiracije
Beogradski Sindikat je sinonim za srpski hip-hop na početku 21. veka. Dva albuma s kojih je skinuto pregršt
singlova i jedan singl koji je svojevremeno podigao dosta prašine bili su preduslov da se ova skupina etablira kao najvažniji hip-hop artikal s ove strane Drine. Stvaranju baze popularnosti grupe svoj doprinos su dali i istupi u sredstvima javnog informisanja putem efektnih spotova koji se lako zapaze, želja za socijalnom svešću koja je bila izražavana u rimama njihovih pesama i, iznad svega, zavidna količina energije i entuzijazma koje je Sindikat emitovao na svojim koncertima.
U susret parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za ovaj vikend, Sindikat se nedavno oglasio svojim novim singlom Oni su. U tri nove pesme, momci su ponudili svoje viđenje aktuelne političke situacije u zemlji, čime se samo od sebe nameće poređenje sa singlom Govedina iz 2002. godine, koji je do tada nezabeleženim rečnikom opisao i analizirao aktuelne političke prilike u zemlji, tačnije njene glavne aktere, i na taj način presudno uticao na popularnost i imidž grupe na relevantnoj domaćoj muzičkoj sceni.
Ipak, Srbija 2002. i Srbija 2006. nisu ista zemlja. Kao što je opšte poznato, dva datuma koji, ironičnom igrom sudbine, stoje jedan pored drugog i događaji koji su se u tim danima odvijali simbolizuju promene i nove podele posle kojih naša zemlja više nije izgledala isto. Govedina je predstavljala, uz sve manjkavosti i nelogičnosti, autentičan bunt i artikulisala razočaranje simptomatično za bilo koji aspekt ljudskog bivstvovanja u kojem su izneverena velika očekivanja, na nekoj ravni označila kraj medenog meseca tadašnje vlasti i javnog mnenja i ponudila, što je opšte mesto hip-hopa kao muzike, lek u vidu sudara s bolnom realnošću.
Nažalost, Oni su preuzima isti manir i stil prethodnika, i samim tim ovom izdanju ne polazi za rukom da stekne jasniji identitet i diferencijaciju, čime se čak postavlja pitanje legitimiteta izdanja i nužnosti izdavanja ovog materijala.
U jedanaest i po minuta muzike preovlađuju opšta mesta i fraze koje svoje poreklo i inspiraciju vuku s linije na čijem je jednom kraju tabloidska štampa, a na drugom emisije poput Peščanika i Insajdera. Kao voda u pustinji, u naslovnoj numeri i u pesmi Već viđeno, koja je potpuna reciklaža Govedine smeštena u sadašnji dnevnopolitički kontekst, bendu fale svežina i inspiracija koje drže nivo autentičnosti ispod donjeg praga tolerancije, čime se potire vrlo dobra produkcija, na koju nas je Sindikat već navikao, u koju su inkorporirana zanimljiva rešenja u izboru matrica. U smislu autentičnosti, jedini izuzetak je donekle Pretorijanska garda, pesma koja se bavi zaostavštinom delovanja tajnih službi i surovom praksom organa bezbednosti, no i ona ne poseduje potencijal hita neophodan za heavy rotation, i tako potpada pod uticaj ostala dva bledunjava komada sa singla.
U samoj suštini hip-hop izraza kao glavne osobine figuriraju originalnost i autentičnost. Sindikat, koji je s pravom predvodnik hip-hop talasa kod nas, nije uspeo da, kad je o dobroj hip-hop ploči reč, ta dva neophodna sastojka izrazi u zadovoljavajućoj meri na ovom singlu. Na taj način, BS je dao svoj prilog sveopštoj konfuziji koja je danas opšte mesto srpske svakodnevice. Ostaje nada da će njihov neosporni potencijal biti ovaploćen na nekom novom brižljivije osmišljenom albumu, a možda je ovo izdanje znak da je srpskoj rap sceni potrebno osveženje u vidu nekog novog imena. Istina je, kao i obično, negde na sredini.
Komentari