Neveliko delo koje može poslužiti kao odličan teorijski uvod u stvaralaštvo E.A. Poa i koje ukazuje na brojne, a često zanemarivane elemente SF-a koji se mogu uočiti u Poovom opusu. O istom trošku, autorka poklonicima i tek stasalim istraživačima SF-a pruža kratak informativni presek razvoja njihovog omiljenog žanra
Korice koje je Ivica Stevanović dizajnirao za studiju E. A. Po: F/SF izuzetno su atraktivne, i svakako će privući pažnju potencijalnih čitalaca. Komično izmenjen Poov foto-portret, obogaćen prisustvom literarnih „fantazama“ koji su na Stevanovićev psihodelični kolaž prebegli iz piščevih priča i pesama, predstavlja savršen vizuelni ekvivalent tekstu. Na sreću, u ovom slučaju izlog verno prikazuje ono što se nalazi u radnji.
Ivana Đurić-Paunović, profesor na odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, poštovaocima moderne proze najpoznatija je po nagrađivanim prevodima dela Pola Ostera i Džulijana Barnsa. Interesovanje za anglosaksonsku pisanu reč nedavno je potvrdila objavljivanjem studije E. A. Po: F/SF (Solaris, Novi Sad, 2007), koja je zasnovana na magistarskom radu Elementi fantastike i naučne fantastike u pripovednoj prozi Edgara Alana Poa. Imajući u vidu da je magistarsku tezu autorka odbranila davne 1997. godine, ostaje nepoznato zašto je čekala čitavu deceniju da objavi rukopis. Sada, kada je E. A. Po: F/SF konačno pred čitaocima, sa zadovoljstvom se može konstatovati da je domaća književna teorija dobila interesantan i dobrodošao prilog.
Studija je, prateći već u naslovu naglašenu razliku između fantastike i naučne fantastike, podeljena na dva dela. U okviru nekoliko početnih poglavlja, autorka objašnjava poreklo fantastike u književnosti, nudeći široku lepezu definicija ovog fenomena.
Ističući da je za Poa karakteristično „čudno i neobično“, i da on neretko u svojim delima nudi racionalna objašnjenja naizgled iracionalnih događanja, Đurić-Paunović nabraja motive koje pisac preuzima iz „klasičnog fantastičnog repertoara“.
Istražujući fabulu pripovedaka, autorka navodi opsesivne Poove teme ilustrujući ih primerima, kao što su pojava dvojnika (Vilijam Vilson, Čovek gomile), personifikacija smrti/bolesti (Maska crvene smrti, Senka), posednutost (Morela, Ligeja) ili živi sahranjeni (Pad kuće Ašera, Bernis). Pored naslova u kojima se teži postizanju efekta strave, karakterističnog za horor, istraživanje je obuhvatilo i pojavu komičnih elemenata u manje poznatim fantastičnim pripovetkama (Gubitak daha, Đavo u zvoniku, Anđeo sveg čudnog).
U drugom delu studije, posle katalogiziranja problema u vezi s definisanjem naučne fantastike, Đurić-Paunović procenjuje Poov značaj u razvoju SF-a. Ona u njegovoj prozi uočava nekoliko tematskih celina, i vrši razvrstavanje na osnovu dominantnih motiva koji su tipični za SF: motivi fantastičnih putovanja (Pustolovina bez premca izvesnog Hansa Pfala, Podvala s balonom, Mellonta Tauta), motiv „suspendovane animacije“ (Nekoliko reči sa mumijom, Priča o iskrzanim planinama, Činjenice u slučaju g. Valdemara), pripovetke s metafizičkim temama (Razgovor Monosa i Une, Moć reči, pesma u prozi Eureka) i motiv šuplje zemlje (Rukopis pronađen u boci, U dubinama Malstrema).
E. A. Po je, zbog uloge u stvaranju kriminalističkog i horor žanra česta meta (inostranih) teoretičara književnosti, pa je zato za svaku pohvalu autorkino nastojanje da istraži neke od manje poznatih aspekata njegovog stvaralaštva – korišćenje fantastike u funkciji parodije i satire, i piščevu vezu s naučnofantastičnom književnošću. Imajući u vidu suženu sferu interesovanja, E. A. Po: F/SF svakako nije ultimativna studija o Pou, ali to nije ni bila namera autorke. Ivana Đurić-Paunović je napisala knjigu koja je pre svega namenjena kolegama, teoretičarima već verziranim kad je Poov opus u pitanju.
Velika prednost ove studije u odnosu na slične publikacije je njen stil. Napisana je bez grča i suvoparnosti koji neretko opterećuju književnu teoriju. Zahvaljujući čitkom stilu, E. A. Po: F/SF može zainteresovati i širu publiku, te poslužiti kao neka vrsta uvoda u jedan deo Poovog opusa. Poseban kvalitet studije ogleda se u tome što pojedina poglavlja nude kratak i informativan pregled razvoja književne fantastike i SF-a. Za one radoznalije, priložena bibliografija može da posluži kao putokaz za dalja istraživanja, kako Poove literarne zaostavštine, tako i književne fantastike uopšte.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ghoul (gost)
| 03.01.2008. 14.21.50
hm.
" Komično izmenjen Poov foto-portret… predstavlja savršen vizuelni ekvivalent tekstu" = iz ovoga ispada da je i text komičan!
naravno, po autoru ovog prikaza je to sve fine&dandy, ali ova knjižica je krcata problematičnim, ničim poduprtim izjavama, kao npr. "u kasnijim delima (KOJIM?) Po gotovo nikad ne uspeva da odoli potrebi da racionalizuje, makar u naznakama, događaj koji je potencijalno fantastičan…" (str.26) ili kada ustvrdi da MORELA i LIGEJA imaju istog naratora, zasnovano na sledećem genijalnom silovanju logike: "…naratori u obe pripovetke (ništa ne ukazuje na to da nije reč o jednom te istom)…" (str.28) – pri tom, naravno, NIŠTA ne ukazuje ni da je to jedan te isti, niti ima ikakvog smisla smatrati te 2 priče delovima jedne iste narativne celine!
pa onda apsurdne tvrdnje poput ove: "Fantastika na nivou fabule javlja se i u pripovetkama koje ne pripadaju žanru fantastike."(str.41)
ako načas ostavimo po strani to što nam ni ova autorka nije rasvetlila prirodu fantastike, nego je ona čas žanr, čas 'element', ne znam šta da kažem na tvrdnju da priča RUKOPIS NAĐEN U BOCI – "ne pripada žanru fantastike"! ako je ikada Po napisao ČISTU fantastičnu priču, onda je to baš ta – ali ivana nam ne obrazlaže ovu revolucionarnu tvrdnju.
pred kraj knjige ona se vraća ovoj sjajnoj priči sa još smešnijom tvrdnjom: "Reč je o avanturističkoj pripoveci sa fantastičnim središnjim delom i naučnofantastičnim krajem."(str. 109) ovo je notorna budalaština: osim što priča počinje time što narator kreće na put brodom, tu nema ni najmanjeg elementa "avanturističke" pripovetke (po njenoj logici bi i BILLY BUDD bio avanturistički!). čitava analiza te priče je DUBOKO pogrešna – i nekonkluzivna…
ona olako En Redklif trpa u 'visoku gotiku' što je blatantno netačno, jer je redklifova školski primer 'ranog' gotika.
na strani 76 ima nešto za šta se najiskrenije nadam da je LAPSUS, tj greška u kucanju, jer tu se kaže: "U vreme kada je prvi američki letač balonom, Č.F. Djurit, izveo svoj let sa Federal Hila 1883, Po je živeo u Baltimoru."
1883. Po nije živeo ni u Baltimoru niti igde drugde, jer je umro još 1849.
autorka, takođe, sve vreme u textu brka termine 'motiv' i 'tema' što dovodi ne samo do elementarne konfuzije i nepreciznosti nego i do groteskno smešnih prijava, kao npr. "tu je najpre motiv time travel story…" (str.90) i "drugi karakteristično naučnofantastični motiv ove pripovetke u matičnoj terminologiji nosi naziv alien world / alternate world story" (str. 90) iz kojih se jasno vidi da to o čemu ona govori uopšte nisu motivi, već teme. tačnije, ' time travel story' je tematski određen POD-ŽANR SF-a, svakako oblast po obimu daleko šira od 'motiva', a isto to važi i za 'alien world / alternate world story'.
način na koji ivana uspeva da realističku priču 'U DUBINAMA MALSTREMA' proglasi 'naučnofantastičnom' toliko je smešan da neću da vam spojlujem, to morate sami da vidite! (str.112)
sve u svemu, u pitanju je jedna osrednja knjižica koja obiluje opštim mestima i proizvoljnim tvrdnjama: neke od njih nisu sasvim pogrešne, i mogu biti od izvesne upotrebne vrednosti samo onima koji već odlično barataju ovim poljem tako da ih autorka svojim netačnim ili sumnjivim izjavama ne može navesti na pogrešan trag – što će biti slučaj sa većinom 'običnih' čitalaca, poput g. Bajića.
-
Zarko (gost)
| 04.01.2008. 14.02.12
A taman sam hteo da kupim ovu knjizicu, kad prochitah Ghoulov komentar...
-
Ivana Djuric (gost)
| 05.01.2008. 09.26.56
Postovani Ghoul,
zao mi je sto na ovaj nacin moram da branim svoj maleni uradak od pre jedne decenije - mladost-ludost, sta cete - ali ipak ne mogu predjem preko cinjenice da ste, izuzev opaske o tipografskoj gresci i previdu, u svim komentarima bili prilicno neobjektivni. Njima ste pokazali svoje slabo poznavanje nekih elementarnih stvari iz teorije zanra, kao i iz naratologije (excuse my French), a posto ne zelim da verujem da je to istina, odlucila sam da mislim kako ste knjigu preleteli na brzinu, povadili neke stvari iz konteksta i tako dobili fini, ostar komentar koji vam se bas dopao. A meni bas i nije, bear no grudge, pa sad trosim i vase i svoje praznicno vreme. I da, detaljcic: verovatno vam je poznato da te magistarske, doktorate i ostale stvari citaju neki mentori, komisije, sto ovde, sto u nekim amerikama, engleskama, sta li; a ja,lakomislena, eto, imam sklonost da im verujem. Greske, u svemu sto potpisujem, idu, naravno, samo na moju dusu. Vama zelim puno uspeha u daljem radu, mnogo dobrih knjiga i, sto bi Santa rekao: Happy New Year, Ho, Ho, Ho!/ ili bolje, Poe, Poe, Poe!
*molim drage moderatore da, iako to nije izricito u skladu s pravilima, ipak objave ovo pisanije u komentarima.
unapred hvala.
-
Ghoul (gost)
| 07.01.2008. 14.55.07
dragi žarko:
moje komentare treba shvatiti kao pokušaj da se malo izbalansira neumereno pohvalna recenzija, a ne da se stvori utisak da knjiga uopšte ne valja i da je ne vredi čitati.
treba je čitati, ali s oprezom, i sa svešću da mentor očito nije baš najrevnosnije očistio neke nedostatke i proizvoljnosti.
-
Dragan Djuric (gost)
| 28.01.2008. 19.56.58
Studirao sam u Novom Sadu engleski jezik i književnost, ali sticajem okolnosti ni u jednoj godini nije me "zakačio" kurs američke literature, tako da je ovo dobra prilika da nadoknadim deo propuštenog gradiva, a naročito me raduje što je autorka koleginica sa grupe. Što se tiče primedbi koje je ovde uputio Ghoul, očito se radi o žešćem cepidlačenju, iliti traženju dlake u jajetu, naročito taj deo sa štamparskom greškom - jok, neko piše knjigu o piscu a ne zna kad je živeo. To nikog ozbiljnog ne bi odgovorilo od čitanja knjige.
Pozdrav za Ivanu i ostatak Filološkog fakulteta u Novom sadu.
Dobar Znak
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.