Uputstvo za upotrebu?

Originalni naziv: Nesfarsit
Scenario: Catherine Linstrum, Cristian Nemescu, Tudor Voican
Uloge: Armand Assante, Jamie Elman, Razvan Vasilescu, Maria Dinulescu, Alexandru Margineanu, Ion Sapdaru, Alexandru Dragoi, Andi Vasluianu, Sabina Branduse
Zemlja: Rumunija, 2007.
Trajanje: 155 min.
Web: www.californiadreaminendless.com

Kratki studentski filmovi reditelja Cristiana Nemescua nisu obećavali mnogo. U njima se lako mogu naći, iz srpske kinematografije dobro poznati, problemi studentskih filmova – nedovoljna fokusiranost na scenario (samim tim i formu), zaslepljenost jednim pravcem ili strujom istorije filma, da se ograničimo samo na jednu zemlju, u dijapazonu od italijanskog neorealizma do Maria Bave, energija stotinama puta manja od one koju poseduju Lumet ili Eastwood...

Kako je onda moguće da jedan tako, naoko, ni po čemu poseban autor za samo nekoliko godina bude na pravom tragu rešenja prethodno navedenih problema? Kad sam već kod toga, kako se to dogodilo da je umeće rumunskih i svih drugih glumaca od Rejkjavika do Ankare na toliko višem nivou od srpskih? Sankcije, akademije usmerene ka pozorištu, negativna selekcija?

Kako god, kada pogledate bilo koji film iz selekcije prosečnog evropskog festivala, lako ćete otkriti da svim tim glumcima, bez obzira na to koliko će se sam film na kraju pokazati loš, neuk, pretenciozan a stupidan, svim tim glumcima, dakle, jednostavno verujete, kao što uvek verujete Bruceu Willisu, verovatno zato što on veruje u ono što izgovara. Možda je stvar u veri u nešto a srpski glumci ne veruju ni u šta... Ili veruju u krive stvari? Da završim s parafraziranjem, kao što kaže lik inspirisan Miliusom iz Velikog Lebovskog: „Na stranu sve stranputice nacional-socijalizma, oni su barem imali neki stav, čoveče“.

Cristian Nemescu (1979-2006; Nesfarsit na rumunskom znači Nedovršen, jer su rediteljevi saradnici dovršili montažu filma) je za fabulu svog prvog dugometražnog filma odabrao navodno istinit događaj. Šef železničke stanice u rumunskom gradiću Kapalnica držao je danima na sporednom koloseku kompoziciju s jedinicom za telekomunikaciju NATO pakta koja se zaputila od Crnog mora ka Kosovu 1999. godine. Izbor fabule je kao primarni zadatak postavio izbegavanje svih dramaturških prečica i smisaonih stranputica koje ona sa sobom nosi.

Jednostavna upotreba opštih mesta pri analizi uloge svetskih policajaca nije bila osnovni predmet rediteljevog interesovanja, mada tokom gledanja pada na pamet Team America: World Police southparkovaca. California Dreamin’ je film koji zahvata široko platno po kome reditelj, da se izrazim slikarski, brzo prelazeći sa jednog na drugi kraj ateljea, slika steadicamom svedeni a monumentalni prikaz malog grada u zemlji na obodu priznatog, za zapadne Evropljane otkrivenog sveta. No, u pitanju je i prikaz malog grada u bilo kojoj zemlji ili političkom sistemu, i snova njegovih stanovnika koji će se ostvariti, neće se ostvariti, ili, najtužnije, nikad nisu ni bili odsanjani.

U kontekstu rumunskog novog talasa, da ga tako nazovem, California Dreamin’ nastavlja niz uspostavljen filmovima Smrt gospodina Lazareskua i 4 meseca, 3 nedelje, 2 dana. Sva tri filma, baveći se mračnim temama i malim sudbinama, te pokušavajući da ispune najteži mogući zadatak saznavanja objektivne istine o svojoj zemlji i narodu, u suštini (a ne, kako to ponekad biva u srpskim filmovima, nakalemljeno, na kraju), imaju teško dostupnu ali jasnu pozitivnu filozofiju.

Tako Smrt gospodina Lazareskua, iako, mora se reći, dosadan, dosadan, o bože koliko je samo dosadan, kao suštinu ima junaka (doktorku ili bolničarku hitne pomoći, izdaje me pamćenje) kome je jednostavno stalo, ne zato što to sredina određuje jer je sredini odavno svejedno, već zato što bi tako prirodno trebalo da bude. S druge strane, osnovni motivi prenagrađivanog 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana su žrtvovanje i preživljavanje.

Konkretno, žrtvovanje za prijatelja i preživljavanje istorije od koje smo, kao ljudska bića, veći, uz dodatak bilo koje metafore koju želite da učitate abortusu. Tim suštinski istim putem, gimnazijalka iz filma California Dremin’ na kraju će otići negde dalje, negde gde možda nije bolje, ali je, u svakom slučaju, drugačije. I da, seks koji joj se tokom filma dogodi je realan, zdrav i normalan.

Na kraju, i verovatno najvažnije: California Dreamin’ je film jasno i pomalo ziheraški politički određen ka levici (Armand Assante svakako pere svoju dušu od beskrajnog tezgarenja). Otvorena kritika liberalnog kapitalizma i tranzicionih vlada praćena je tačnom analizom česte opsednutosti malih naroda čekanjem veće sile koja će im priteći u spas. Metaforički potencijal takođe je sačuvan za kraj: samo prisustvo NATO jedinice izaziva otvoren sukob frakcija u gradu koje su do tada egzistirale u bezopasnoj međusobnoj mržnji.

Diskutabilna poenta filma kritično je bliska monotonom antiglobalizmu i svakako ide niz dlaku evropskih više i manje levo opredeljenih intelektualaca (istih onih koji vole Kusturicu), za koje je Tanovićeva Ničija zemlja bila ispod, pre svega, filmski semiotičkog nivoa. Ipak, ne dobijaju Rumuni nagrade slučajno, u svakom mogućem smislu.