Elect The Dead

Planetarni uspeh američke kompanije jermenskog porekla System of a Down u brojkama iznosi 16.000.000 prodatih nosača zvuka, ali je njegova težina daleko veća i izražena je u enormnom uticaju na moderan američki rok zvuk. Posle dvostrukog paket-aranžmana iz 2005. godine (Mezmerize i Hypnotize), bend je jednoglasno odlučio da do daljnjeg zamrzne aktivnosti, kao i da članovi treba da se okušaju u različitim oblastima života shodno interesovanjima.

Tako je kontroverzni basista Shavo Odadjian odlučio da se malo bije, a više posveti režiranju muzičkih spotova; zatim da se oproba kao filmski producent, ali i u nekim drugim muzičkim pravcima – u projektu Achozen, u kome mu društvo pravi RZA iz Wu-Tang Clana.

Bubnjar John Dolmayan je rešio da svoju opsesiju stripovima pretoči u veliku internet kompaniju Torpedocomics, koja bi trebalo da obuhvati više miliona stripova, od kojih dobar deo dolazi iz njegove kolekcije.

Pored toga, Dolmayan je sa Systemovim kreativnim vođom Daronom Malakianom pokrenuo čudan ansambl Scars on Broadway, koji bi naredne godine trebalo da zaživi u novom ruhu i svetu predstavi mešavinu elektronike, brutalnog metala i tradicionalnih jermenskih zvukova, što će na kraju verovatno ispasti nešto kao i sâm System.

I tako se dolazi do pevača Serja Tankiana, koji je najviše želeo da pobegne od zaleđa System of a Down, neprestano najavljujući kako će njegov solo album biti totalno drugačiji, dublji, emotivniji...

U principu, takva kampanja jeste razumljiva, jer je Serjov glavni adut u isto vreme i prokletstvo koje će ga uvek snažno vezivati za matični sastav. Njegov vokal, koliko god da je vrhunski, poseduje markantnu crtu koja praktično onemogućava muzičku emancipaciju, osim u slučaju radikalnog zaokreta. A to Elect The Dead nikako nije.

Zato su te silne najave bile više (pod)svesno ograđivanje od neminovnih komparacija nego pusta nadanja, jer se Serj zaista trudi da zvuči drugačije. Time što je odsvirao gotovo sve instrumente i potpisao produkciju kao da je želeo da pokaže da zna mnogo više od baratanja mikrofonom, mada nije pošteno ne pomenuti učinak Systemovog bubnjara Johna i sadašnjeg G’N’R-ovca, a bivšeg Primusovca Bryana Mantije, kao i kalifornijskog vunderkinda Antonija Pontarellija na električnoj violini.

Klavir u Sky Is Over i naslovnoj numeri, gogolbordellisanje u Lie Lie ili latino romansa Baby pokazuju muzičku svest na drugačijem, ali kvalitativno osetno nižem nivou od systemovskog. Međutim, u najboljim trenucima dolazi do kontraefekta, jer je teško pomisliti kako pilot-singl Empty Walls ne bi bio prigodan za Mezmerize ili Hypnotize, a The Unthinking Majority za, recimo, Steal This Album!, što pesnik sigurno nije imao u planu.

Na svom prvom solo albumu, dakle, Serj je delotvoran kad se stilski približava bazi, a više nespretan nego uspešan kad pokušava da eksperimentiše i juri svog idola Zappu, čiji je imidž daleko bolje skinuo. Zbog toga je neminovno postaviti pitanje neophodnosti ovakvog izdanja.

Opravdanje se može tražiti u nameri da se fanovima Systema prekrati i dalje neodređen period hibernacije, no ukoliko je Serj hteo da se prikaže kao autentičan songwriter, onda Elect The Dead nije bio nužan.

Audio:

• Elect The Dead – ceo album (MySpace)

Video:

• Empty Walls