All the Lost Souls

My life is brilliant
Your life's a joke
You're just pathetic
You're always broke
(Weird Al Yankovic)

Pevačicu Lindu Perry smo upoznali 90-ih kao lidera benda 4 None Blondes i uspešnu autorku, producentkinju i solo izvođačačicu. Njeno ime se krilo iza hitova pevačica kao što su Pink, Christina Aguilera, Courtney Love ili Celine Dion.

Dok je Prince svoj nizak rast pokušavao da prikrije noseći visoke potpetice, Linda se odlučila za top-down ili varijantu od-glave-do-pete. Njenu bistru i pametnu glavicu pokrivali su ogromni šareni šeširi i crne rasta-loknice.

Poslednji zec kog je iz njega izvukla zove se James Blunt i ovih dana prodaje kompakt-diskove k'o vrelo pecivo. Neoženjen, star 33 godine, novinarke tokom celog intervjua gleda pravo u oči. Iz originalnog prezimena Blount izbacio je O, verovatno da bi zvučalo direktnije, jednostavnije za izgovor, ali i zbog značenja te reči (ne pitajte me za prevod).

James se mnogima zamerio svojim prvim velikim svetskim hitom iz 2005. You're Beautiful.

Upravo je u pojmu bjutiful i ležao ključ njegovog megauspeha. Ono što neke nervira, drugima se sviđa. I obrnuto. Nekome je potreban ceo život da to prelomi preko usana, neko to žvaće po ceo dan. „I love you“ostaje „I love you“, i uvek će imati prođu (čak i kad ostane neizgovoreno).

U RTV verziji tog hita čuje se „flying high” umesto originalnog „fucking high“, što pomalo baca senku na ispravnost američkog britanskog sna, od lošeg đaka, preko NATO gardiste na Kosovu, do najuspešnijeg muzičara današnjice (ali i čoveka koji ima ozbiljnih problema s narkoticima – all inclusive).

Dobro bi bilo kad bi to bio jedini problem, ali kako god bilo, debi album Back to Badlam (2005) prodat je u 14 miliona primeraka i tako je postao zvanično najprodavaniji nosač zvuka u 21. veku.

Novi album All the Lost Souls po broju potencijalnih hitova nastavlja tradiciju svog prethodnika, na pola puta između lošijih trenutaka Oasisa, romantičnog kalkulantsko-kuloarskog indi popa Coldplaya i najblistavijih momenata Irca Chrisa de Bourgha. Pomenimo samo neke evergrine ovog poslednjeg: Lady in Red, High on Emotion i For Rosanna (hit iz Orwellove 1984, posvećen rođenju ćerke Rosanne Davison – Mis sveta 2003).

Ciljna grupa su obični ljudi, dakle oni koji ne prate muzičke recenzije, osim ako su objavljene u TV Novostima ili novinama sličnog karaktera.

Uz neke pesme, to je sad već sigurno, plesaće devojčice na školskim priredbama; pocupkivaće domaćice, sekretarice, besposleni čuvari u prepunim iračkim zatvorima, armije nesrećnika koje ubijaju vreme uz južnoameričke sapunice. I oni imaju potrebu da čuju nešto novo.

Današnji Elton John i današnji Phil Collins predstavljaju modele muzičara u čije se premise fotorobot multiinstrumentaliste Jamesa Blunta bar spolja savršeno uklapa. Neizbrisivi tragovi ove dvojice, počevši od savršenstva albuma Foxtrot ('72) Collinsovih Genesisa i Johnove uloge Local Lada u mjuziklu Tommy ('75), nisu uspeli da izgube kredibilitet čak ni posle kreativnih/moralnih sunovrata kakav je reanimacija hita Candle in the Wind (honorar za A stranu singla išao je u dobrotvorne svrhe, pare od B strane u Eltonov džep), ili pak nemačke verzije Collinsovog soundtracka za Disneyjevu animiranu sagu Brother Bear (Bärenbrüder - konačno neko s gorim izgovorom i katastrofalnijom dikcijom od pevača Laibacha Milana Frasa).

S te strane Blunt nema puno da izgubi ili dobije, ali ako već želi nešto više od novca i slave, moraće dobro da zavrne rukave. Mislim, rukave već zavrće, ali nismo mislili na... iglu... i tako to.

Njegova interpretacija hita Pixiesa Where Is My Mind je, blago rečeno, katastrofalna. Frustracija u pesmi Annie („They said you were a star to be / In the NME (...) Annie, would it be nice to be recognized? / Did you practice your autograph...”) odaje više umetničke ambicije. S pravom, jer zarađeni novac mora da se ulaže u dalje projekte.

Iako se čak i omot najnovijeg albuma može tumačiti kao neslana šala nekoga iz redova najužih saradnika (mene podseća na portrete masovnog ubice Myre Hindley, delo prijatelja Damiena Hirsta, art provokatora Marcusa Harveya), Blunt – dete odraslo u vetrenjači – hrabro nastavlja da korača, s vetrom u lice.

I zaista, nije lako odlučiti se: da li prvo brojati loše ili dobre trenutke na All the Lost Souls? I jednih i drugih ima dovoljno.

Zato zaboravite na predrasude, pustite pesmu One of the Brightest Stars i spremite maramice! Ko zna šta nam nosi budućnost.

Video:

• 1973