Laibach jest državotvorna grupa, ali u smislu pripadnosti nas ne zanimaju konkretne nego samo virtualne, utopijske države, kakva je Slovenija bila prije raspada SFRJ. Zato smo kao svoju vlastitu državu stvorili NSK, koja postoji u vremenu a ne na konkretnom fizičkom teritoriju. Slovenija je država gde Laibach živi i radi, ali joj ne pripada
Ako su nekada i postojale dileme o vrednosti i delotvornosti najkontroverznije i najpoznatije jugoslovenske grupe, one su poslednjih godina definitivno raspršene. Jedina grupa iz regiona koja je uspela da učvrsti međunarodnu karijeru serijom po svemu izuzetnih albuma (većina u izdanju Mute Recordsa) potvrdila je da spada među najrelevantnije eksponente mislećeg dela globalne scene.
Kako im je to pošlo za rukom? Da su se u dobrom vreme našli na dobrom mestu tačan je ali nedovoljan odgovor. Ključna reč je hrabrost.
Laibachov umetnički kredo od početka je bio razobličavanje estetske bliskosti, gotovo srodnosti nepomirljivih ideologija kakve su bile komunizam i fašizam. Sredinom 80-ih
Laibach je uz promociju svoje ploče istakao i svoj idejni program:
1. Moramo kao omladina nastupati i militantno ako treba, jer smo omladina malog naroda; 2. Smatramo sebe arhitektima i inženjerima, a potrebni su nam ekonomisti i vojnici; 3. Mi stvaramo internacionalizam, mi rušimo granice i ponosni smo što smo članovi slovenačke i jugoslovenske zajednice.“Postavljanjem ideje manipulacije pred ogledalo“, napisaće jednim povodom Aleksandar Žikić, “pokazali su sve aspekte kontrole javnosti unapred programirajući reakcije koje će izazivati njihovi pojedini potezi.”
Ta vrsta manipulisanja manipulatora vrlo brzo ih je dovela u potpuno superiornu poziciju, u kojoj se svaki napad automatski pretvarao u oruđe odbrane. Pri tom se sama grupa nikada nije branila od optužbi i podmetanja: sa punim uverenjem istinskih umetnika nastavljali su svojim putem, praćeni besomučnim lajanjem i ponekim ujedom neukih, nedostojnih i zlonamernih.
Oficijelna biografija ove umetničke grupe puna je rupa i kontradiktornosti postavljenih kao koncept koji obezbeđuje auru mističnosti. Takav je i ovaj e-intervju, uobičajeno dat od strane kolektiva Laibach, u kome je povodom koncertu u SKC-u 15. decembra rečeno – skoro ništa novo.
Od poslednjeg susreta sa beogradskom publikom pre dve godine Laibach su objavili dvostruki best of album Anthems, odsvirali evropsku i američku turneju, objavili tri DVD-a Laibach Videos, The Divided States of America Tour i A film from Slovenia, a zajedno s Minom Spiler iz Melodroma snimili i verziju Rammsteinove pesme Ohne Dich.
POPBOKS: Ko su ljudi, imenom i prezimenom, koji danas čine Laibach?
LAIBACH: Članovi grupe Laibach su: Eber, Saliger, Dachauer, Keller.
Saradnika Laibach ima više, ovisno o projektu.
Ko sve dolazi u Beograd?
Članovi grupe Laibach i saradnici: Nikola Sekulović (bas), Roman Dečman (bubnjevi), Matej Mršnik (gitara), Eva Breznikar i Nataša Regovec (percussions i back vocals), Simon Žižek (sound), Jernej Guštin (intelligent lights), Gregor Musa (stage management), Miha Mohorko (merchandising), Sašo Podgoršek (dokumentarni film).
Od kada Eva i Nataša nastupaju sa vama?
U duhu oduvek, u fizisu od 2003. godine.
Tokom poslednjih nekoliko godina na prostoru ex-yu, naročito u Hrvatskoj, kroz filmove, knjige ili tribute to koncerte traje rekapitalizacija sećanja na starija bolja vremena yu muzike. Na tim događajima se gotovo redovno izuzima i ne pominje Laibach. Šta mislite zašto? Kakav odnos imate prema tome?
Možda zbog toga jer Laibach ne evocira uspomene na bolja vremena. A možda i zbog toga jer Laibach nije zaista stvar prošlosti.
S druge strane, Laibach i Neue Slovenische Kunst sve češće postaju predmet ozbiljnih naučnih istraživanja u celom svetu. Koliko je studija, kakav je doktorat Kultura umesto države, kultura kao država Britanca Alexei Monroa do danas napisano o grupi?
Ne raspolažemo tačnim brojem, ali postoji dosta različitih akademskih tekstova, istraživanja, diplomskih naloga, doktorskih disertacija i sl. o Laibachu i NSK po celom svetu.
Nakon Alle Gegen Alle, The Final Countdown, Sympathy For The Devil..., nova Laibachova obrada je italijanski klasik Mama Leona. Šta vas je motivisalo da tu pesmu uvrstite na Anthems?
Momentalna slabost u potrazi za nežnošću i potreba za nostalgijom.
Pošto nad vašom pesmom Mars on river Drinau Srbiji stoje mnogobrojni upitnici, razjasnite njenu percepciju kod vas samih. Dok uz udarce doboša na live izvođenjima slušamo krike sa matrice, sve deluje kao horor-parodija (Bog rata na reci Drini), mada ovdašnja publika tu stvar može da prihvati i kao sebi blisku himnu (Marš na Drinu).
Mars on the river Drina je inspirirana autentičnom verzijom Marša na Drini Stanislava Biničkog, kakvu znamo iz filma Marš na Drinu Živorada Žike Mitrovića iz 1964. godine. Pesmu smo upotrebili u kontekstu ploče NATO iz jednostavnog razloga – jer je to jedan od najboljih ratnih marševa svih vremena, a NATO se bavi vojnom tematikom. Naša verzija, naravno, dopušta različite interpretacije.
U kojoj meri činjenica da rock ni pola veka od svog nastanka još nije potpuno definisan kao kategorija sa jasnim konvencijama – vas opredeljuje da upravo njega koristite kao lični medij za “inženjerstvo nad ljudskim duhom”?
Rock medij samo je jedan od medija kojeg u svom radu koristimo, ali smo općenito skloni upotrebi jezika popularne kulture, jer je u današnjem vremenu nemoguće ignorirati njezinu razornu moć, ekspresivnu vrednost i utjecaj u svim oblicima. A uz to – kako sami kažete – taj jezik još uvek nije u potpunosti dekodiran, što znači da još uvek može da funkcionira.
Kakve mogućnosti Internet i lako prenosivi video i mp3 fajlovi nude Laibachu?
Ogromne mogućnosti koje će tek definirati vreme koje dolazi.
Zašto je NSK postao država upravo u momentu kada se Slovenija osamostalila, a SFRJ nestala? Da li se potom promenio vaš položaj u Sloveniji i uopšte?
Laibach jest državotvorna grupa, ali u smislu pripadnosti nas ne zanimaju konkretne nego samo virtualne, utopijske države, kakva je Slovenija bila prije raspada SFRJ. Zato smo kao svoju vlastitu državu stvorili NSK, koja postoji u vremenu a ne na konkretnom fizičkom teritoriju. Slovenija je država gde Laibach živi i radi, ali joj ne pripada.
A danas, posle ulaska Slovenije u EU?
Za nas nema bitne promjene.
Kako se završila vaša tužba protiv Republike Slovenije povodom raspodele fondova za kulturu?
Još nije; tužba je na sudu, a proces još traje.
Postoje li danas razlike u prihvatanju Laibacha u zemljama istočno i zapadno od Berlina?
Postoji. Svet i Europa još su uvek podeljeni iako razlike možda više nisu tako rigorozne.
Albumi:
1985 - Laibach
1985 - Rekapitulacija 1980-1984.
1985 - Neue Konservatiw
1985 - Nova Akropola
1986 - The Occupied Europe Tour 83-85
1987- Opus Dei
1987 - Slovenska Akropola
1987 - Krst pod Triglavom – Baptism
1988 - Let It Be
1990 - Machbet
1990 - Sympathy Fot The Devil
1992 - Kapital
1993 - Ljubljana-Zagreb-Beograd
1994 - NATO
1996 - Occupied Europe NATO Tour 1994-95.
1996 - Jesus Christ Superstar
1997 - M.B. December 21, 1984.
2003 - WAT
2005 - Anthems
|
Kakve utiske nosite sa koncerata po SAD?
Odlične; naša američka publika je možda čak u nekom smislu evropskija od evropske, i to se jako dobro izražava u filmu Saše Podgorška The Divided States of America Tour.
U jednom saopštenju najavljen je rad na novom albumu za koji je rečeno da će „za sve biti veliko iznenađenje”. U kom smislu? Nakon “kapitala”, “Evrope”, “NATO”, “đavola” “Isusa”, i “vremena” – koji je sledeći pojam na koji ćete se koncentrisati?
O novim projektima za sada je još nemoguće detaljnije govoriti, samo možemo da kažemo da već intenzivno radimo na njima i da u drugoj polovini sledeće godine pripremamo nekoliko novih izdanja.
Zavisno od individualnih uverenja, inteligencije i motiva, Laibach je oduvek funkcionisao i kao svojevrsna visoka škola ideološkog osvešćenja. U tom smislu, sledi vrlo pretenciozno pitanje – šta je ono na šta danas reagujete?
Još uvek na iste stvari kao i pre 20 godina; zanima nas definicija slobode u odnosu ideologije i kulture prezentirano kroz umetnost.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.