Mladi hrvatski festival VIP INMusic ponudio je hrvatskoj i komšijskoj mladeži selekciju aktivnih punk-rock matorana (New York Dolls, Iggy & The Stooges), veterana (Sonic Youth) udarnika (!!!, The Hold Steady) starih poznanika (Asian Dub Foundation, Roisin Murphy, Gilles Peterson), povratnika (Happy Mondays) uz brojnu domaću podršku (Majke, O. Program, Kultur Shock, Messerschmitt, The Beat Fleet...)
Korporativni muzički festivali postali su surovi parametar u današnjoj koncertnoj ekonomiji. Koncertne bine, pa i sami festivali postaju brendirani u tolikoj meri da je teško ne pomisliti da ih nastupajući muzičari, svojevoljno ili ne, direktno ne reklamiraju!
Zanimljiva je slučajnost da su SY svoja dva nastupa posle raspada SFRJ održali na prigradskim ostrvima: četiri godine nakon neplanirano besplatnog koncerta krajem Echo festivala na beogradskom Ratnom ostrvu (i 22 godine nakon prvog koncerta u SFRJ – Kulušić, te Križanki pet sezona kasnije), SY su opet u predgrađu i opet Zagrebu - na Otoku hrvatske mladeži.
Uobičajena SY četvorka je ove godine na koncertima pojačana Markom Iboldomom, bivšim basistom Pavementa i kolegom Kim Gordon iz off projekta Free Kitten.
Poslednjih meseci Sonic Youth svoje koncerte balansiraju između albuma Daydream Nation (1988) u celosti, te uobičajenog recepta s druge strane: veći deo poslednjeg albuma + nekoliko uvek prisutnih koncertnih hitova + promenljiv izbor starijih pesama.
Nakon Thurstonove najave “Thanks for sticking around”, krenula je Teenage Riot i prvi problemi sa zvukom čuju se u nešto slabijim nivoima mikrofona, kako Kiminog tako i Thurstonovog. Raspoloženi krug mase u sredini započinje laku šutku koja će potrajati tokom celog koncerta. Selekcija sa prošlogodišnjeg albuma Rather Ripped počinje sa Incinerate i Reena, i obe zvuče znatno punije i moćnije nego na studijskom snimku.
U tom momentu dva velika balona sa korporativnim logoima festivala bivaju poslati u publiku koja želi da ih dobaci do benda. Prvi balon Lee Ranaldo uspeva da odbije gitarom kao teniskim reketom, a Thurston Moore biva nemilosrdniji i oštrim zamahom ga buši!
Leejeva prva pesma za ovu noć je Mote i publika je u blagom transu i kolektivnom odobravanju trenutka u kojem Lee jednom rukom podiže gitaru vratom na gore, stvarajući neodoljivi feedback. Sa druge strane je Thurston koji se približava istim naoružanjem i sledi sudar vratova gitara ravan džedajevskim laser-mačevima, ali neuporedivo glasniji i moćniji.
Steve Shelley je tokom Cross the Breeze podsetio na svoje HC dane pre SY, a bas bubanj je u nekim pesmama bio toliko jak da su zvučale kao techno remiksi, stvarajući vrlo neuobičajenu atmosferu.
Većina pesma odsvirana je na dva basa (Kim, Mark) i dve gitare (Thurston, Lee), ali je verovatno najviše iz ove forme izvukla Pink Steam koja je svojim dugačkim uvodom/razradom pre vokala dovela bend do ključanja, baš pre prvog odlaska sa bine.
Na prvom bisu zaređale su se Kool Thing i 100%, dve pesme koje su najbolji lakmus papir pravih fanova i onih drugih. Tokom KT, Kim je odigrala svoj više nego šarmantni ples vrteške, a Thurston svoju naj-mačo pozu. Žensku i mušku strana SY u ove dve pesme deli i činjenica da su jedine dve na ovom koncertu između kojih Thurston i Lee ne menjaju svoje gitare.
Nakon drugog bisa, Thurston prelazi na bas i Kim najavljuje Shaking Hell, pesmu koja je često na repertoaru od lani, kada je svirana prvi put nakon 20 godina. Svetla postaju slabija, bend je jedva vidljiv...
„...I’ll Take off your dress... I’llshake off your flash... shake... shake.. shake...”
Finalni vrisak i svi znamo da je kraj.
Komentari
-
Slaven (gost)
| 27.08.2008. 00.20.59
Bio sam na ovoj svirci. Haver i ja smo iz Sarajeva krenuli u našu prvu posjetu Zagrebu, i na naš prvi doživljaj SY uživo. VEEEEEELIKI DIVNI BEND. Svaka čast publici. Pjevali smo sve pjesme- svo vrijeme
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.