Nekadašnji pevač kultnih Buldožera svoj “istarski desant na Beograd” je izveo uz dva performansa i izbor kompozicija iz “najnovijeg stvaralačkog cirkusa”
Mesto: Pogon Doma omladine Beograda
Vreme: Petak, 25. maj 2007.
Produkcija: DOB
Bio je to alternativni dan mladosti za one koji se pomenutog praznika sećaju samo iz legendi. S tim u vezi, dobar deo publike ni sam nije znao ko je centralna figura večeri.
No, sva je prilika da bismo pratili rad
Marka Brecelja da smo se rodili u pravom trenutku. Koliko se da naslutiti, Brecelj je verovatno praotac svega alternativnog na prostoru bivše Jugoslavije - panker pre panka.
Beogradski Dom omladine – mitski toponim SFRJ, zato što je nekadašnja štafeta mladosti tu noćivala pre finiša na stadionskom sletu - predstavlja jedino moguće mesto za ovakav osvrt na bivši veliki državni praznik. Ali poluprazni Pogon, sa raštrkanim ljudima od kojih jedan deo gotovo da nije obraćao pažnju na zbivanja oko njih, i nije baš delovao slavljenički.
Događaj je otvoren Breceljevim video radovima Meki Terorizam, u kojima je demonstrirao istoimeni metod društveno usmerene umetničke akcije. Program je nastavljen performansom u kome nam se Brecelj u ime slovenačke države izvinio jer čekamo u redu za vize ispred njihove beogradske ambasade.
(Ah, bar neko misli o tome kako nam je!)
Performans je uključivao ispijanje besplatnog crnog vina od strane svih prisutnih. Sve u svemu, taj deo programa nije nudio ništa manje od očekivanog.
Potom su koncertni deo programa otvorili
Horkestar, koji nisu ni klasičan hor, niti bend, ali imaju dobro uklopiv koncept za ovo veče pomoću svog čitanja vremena iz kojeg i sam Brecelj potiče, a koji naglasak stavlja na slavljenje rada & izgradnje.
Čisto da bi nostalgičnost bila kompletna, izveli su i par domaćih novotalasnih standarda:
Plastiku (VIS Idoli) i
Ljubavnu priču (
Šarlo Akrobata). Na kraju je usledila obrada Breceljeve pesme
Antonu in Pohorskemu bataljonu, koja bi se u ovom momentu mogla nazvati antiestablišmentskom pesmom, isto koliko i ono što je autor radio 70-ih.
Sledeći je nastupio domaćin večeri, inače i sam sve vreme prisutan: bilo u publici, bilo kao najavljivač programa.
Solo sa gitarom i čudnim šeširićem na glavi, Marko Brecelj zaista opravdava očekivanja u pogledu ekscentričnosti. Prizor koji nikako nije podsećao na regularan koncert, već na neku vrstu performansa koja bi bolje mogla da funkcioniše na ulici nego u klubu.
Osim muzike, bitan deo nastupa čini i priča između pesama. Na žalost, nerazgovetna kao i same pesme. Jedan deo publike prati šta se zbiva, druga polovina je već odustala, kao da su zapravo očekivali profi šetnju kroz katalog pesama iz
Buldožera.
No, mora se priznati da Breceljeve bluz vožnje, u ponavljajućim rifovima i uz poeziju, nemaju prost put do slušalaca. Ne samo zbog jezičke barijere, već i usled neobičnosti. Humor, nekomformizam, referencijalnost, klošarski bluz, mlad i istraživački duh… - sve su to odlike autora uz koje se ipak može uživati. Pod uslovom da imate strpljenja i pružite im šansu.
Da bi ceo događaj dobio na opštosti, pobrinuli su
Stefan Kovač Marko banda nudeći nam opet nešto drugačije u već dovoljno raznovrsnom programu. Ovaj bend predstavlja nezvanični žanr koji se kod nas polako uspostavlja: reč je o instrumentalnom roku koji donekle liči na post-rok, ali ostaje otvoren za razne druge uticaje, od elektronike (što ovde ipak nije slučaj) do džeza. Naravno, momci dobro sviraju svoje instrumente, i muzika je prijemčiva, trebalo bi da nas pokrene makar na ples i da nam usadi „dobar filing“, što je svakako skromno.
Videli smo sve & svašta, ali nije li u tome štos? Dan mladosti je praznik svih mladih.
Hitovi i legende
Marko Brecelj je na Univerzitetu u Ljubljani neuspešno studirao geologiju, te kasnije tehničku fiziku (Fakultet za matematiku i fiziku).
Zatim je dobio status slobodnog umetnika i napisao jednu od svojih najboljih kompozicija Alojz valček, koju je posvetio svom profesoru fizike Alojzu Kodreu.
Marko Brecelj jedan je od umetnika koji su trajno upisani u istoriju ex-yu rok scene.
Muzičku karijeru započeo je daleke 1973, kao violinista u kvartetu Tri crnca i u sastavu Krik.
U tom periodu, u saradnji sa aranžerom Bojanom Adamičem, izdaje ploču Cocktail.
Dve godine kasnije pridružuje se članovima benda Sedam svetlosnih godina, sa kojima osniva jedan od kultnih ex-yu rok sastava – Buldožer.
Kao pevač, tekstopisac i kompozitor ovog benda izgradio je imidž nepredvidivog i ekscesima sklonog izvođača, koji je zadržao do danas.
Objavio je pet samostalnih albuma, a danas živi i radi u Kopru gde vodi rok klub Mladinski kulturni centar i Društvo prijateljev zmernega napredka (Društvo prijatelja umerenog napretka), u kome je tokom poslednje decenije gostovalo više sastava sa prostora ex-Jugoslavije, Evrope i - bivšeg SSSR-a.
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.