Drugi koncert za mesec dana Kralja Čačka na splavu Povetarac ukazuje na to da će njegovi nastupi tamo od sada možda biti redovni. Koncert o kom je reč ni iznenadna kiša nije uspela značajnije da poremeti. Baš kao u jednoj njegovoj pesmi: „Ne treba nam kišobran“
Mesto: Brod Povetarac, reka Sava, Beograd
Vreme: Sreda, 16. maj 2007.
Kralj Čačka je specifična pojava na našoj sceni, srećna kombinacija Zanatlije i Umetnika, što je kod domaćih muzičara redak spoj. Inače smo navikli da slušamo odlične gitariste koji nemaju nikakvih ideja osim što mogu bilo šta da skinu i precizno odsviraju. Ili, imamo talentovane i inteligentne ljude originalnih ideja koji nikad nisu mogli potpuno da se iskažu jer im nedostaje tehnika.
Kralj se, doduše, dosta oslanja na tradiciju, ali u pitanju je njeno novo čitanje. Bilo da je u pitanju bluz, džez ili šetnja kroz stari domaći folk, Čačak je originalan utoliko što zapravo u tom polju nema trenutno nikakvu konkurenciju na domaćoj sceni. Na sve to Kralj dodaje i socijalne komentare, koji su često uvijeni u metafore o vremenskim prilikama, kretanjima cena na tržištu i sličnim relativno trivijalnim stvarima.
Kralj Čačka je, očigledno, vodio računa o svim detaljima koncerta, pa i o prodaji karata, koje su štampane na toalet-papiru na koji je udaren pečat sa stilizovanim ćiriličnim slovima na kojima piše naziv benda, datum i cena.
Zvuk Kralja Čačka pojačan je članovima benda Fishin’ Oil – džez improvizatorima među kojima je i Dule Petrović, čiji se saksofon može čuti na gomili domaćih izdanja i koncerata. Bend je prvobitan zvuk Kralja Čačka skrenuo, prirodno, ka džezu.
Dok je nekada Kralj pesme izvodio furiozno, kao na stomakliji, sada je stvar malo blaža i stilski umekšana tako da više asocira na neko odabrano vino. Nekad je, ipak, bilo više energije, ali – nije stomaklija za svačiji stomak. Čini se da bend kvari pomenuti sklad ideja & tehnike.
Ironičan, kakav mu je i pseudonim, Kralj nas je vodio na putovanje po zaboravljenim šumadijskim nedođijama, kafanama pored pruge gde se sirova stvarnost najviše ističe, ali gde ljudi upravo nastoje da zadrže manire i prikriju poroke.
Kako dolikuje ovakvoj muzici, u klubu Povetarac bila su obezbeđena mesta za sedenje za one koji su došli dovoljno rano da ih zauzmu. Ostali su morali da stoje pozadi, gde je razglas slabije dopirao. Na momente je žamor bio toliko jak da se čuo skoro koliko muzika. Ležerno džez muziciranje i opušten pristup izvođača uticali su na to da i publika zauzme isti stav. Čini se da je muzika Kralja Čačka takva da je idealan prostor za degustaciju – kafana.
Ni s vizuelne strane to nije rockerski šou. Kralj nosi sako i košulju, dobre cipele, tu je i pravi kontrabas na stejdžu, a da je imao mogućnosti, verujem da bi bend dovukao i klavir umesto sintisajzera. Veći deo benda sedi, stoje samo oni koji moraju zbog instrumenata. Kada ustane da peva, Kralj Čačka i vizuelno počinje da priziva asocijacije na
Toma Waitsa, koje su i inače nekako neminovne.
Iako je pomenuto da je bilo dosta žamora, ipak bi posle skoro svake pesme publika živo pozdravljala bend. Zaista, posle ova dva koncerta na Povetarcu Kralj je izgradio reputaciju zabavljača s porukom, a forma njegovog nastupa dozvoljava mu da bude kao oni bendovi koji sviraju tezge jednom nedeljno u nekom klubu, kafiću. Za sve bi bilo bolje da je Kralj zauzeo njihovo mesto u TIM programima. Iako još neotkriven za većinu potencijalnih slušalaca, može se predvideti da će uskoro, tačnije kad se stvar malo pročuje, steći više publike i zasesti na tron.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.