Drugo dopunjeno izdanje jedine domaće muzičke enciklopedije nudi pregled bendova iz Srbije koji su se afirmisali u periodu od prethodnog izdanja, od 2001. do danas (o E Play, Lira Vega, Goribor, Beogradski Sindikat, Marčelo, Bad Copy...). U posebnom odeljku, nazvanom "Svet", dat je kratak pregled grupa iz Makedonije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Slovenije i to onih koje su rad započele posle 1991: Edo Maajka, String Forces, Foltin, Superhiks, Kultur Shock, Skroz, Sikter, Revolt, The Bambi Molesters, Res Nullius, Elvis Jackson...
Retka su štampana izdanja, naročito enciklopedije, koja nisu obesmišljena pojavom Interneta. Ne samo zato što se na Internetu mogu pronaći svi ti podaci u digitalnom obliku bez zauzimanja prostora koji zahteva fizički oblik već i zato što Internet nudi beskrajne mogućnosti svakodnevnog dopunjavanja i ažuriranja tih podataka.
Međutim, povremeno, u stvari čak ne ni povremeno, samo jednom, pojavi se izdanje kom Internet apsolutno ne može ništa, osim da ga ilegalno distribuira u skeniranom obliku. To izdanje je Ex-Yu rock enciklopedija Petra Janjatovića.
U mom ličnom univerzumu, reč je o jednoj od malobrojnih knjiga koje su se raspale od čitanja, pa sam već planirao da kupim nov primerak starog izdanja, kad se, na svu sreću, pojavilo novo i dopunjeno. Dopunjeno je sa deset godina koje su protekle između dva izdanja, što je u istoriji jedne pedesetogodišnje scene kao što je naša prilično dug period, i vlasnicima prethodnog izdanja preporučuje se kupovina novog. Novo izdanje dopunjeno je s tih deset godina istorije, plus su sve jedinice dopunjene novim događajima u karijeri a neke su popravljene, iako su ti izvođači završili svoj put još pre 1997. godine.
Iako je pop-kultura domen koji je procvetao zahvaljujući Internetu, i koji se neverovatno transformisao zahvaljujući Internetu, iako se lice popkulturnog tržišta, pa čak i stvaralačkih formi izmenilo zahvaljujući Internetu, ta digitalna revolucija zaobišla je Srbiju. I to ne zato što je Srbija neka zaostala sredina u kojoj nema računara.
Reč je o jednom potpuno drugom civilizacijskom paradoksu. Srbija je direktno iz usmene prešla u digitalnu eru, bez ikakvog zadržavanja u eri pismenosti, tako da je većina ključnih procesa u Srbiji pre svega definisana kroz mitove a jako slabo kroz nedvosmislene pisane dokumente. To se prenelo i na Internet, na kom imamo jako malo pouzdanih i kompletnih sajtova na kojima je dokumentovana naša pop-kultura, i po Mreži se mogu skupiti poneki njeni fragmenti.
Konačno, kada je i počela da se pojavljuje potreba za egzaktnim pisanim tragovima, desila se tranzicija i istorija je postala najunosniji biznis, i što je još važnije, postala je nepredvidljivija od budućnosti.
Petar Janjatović prevazišao je ova mentalitetska ograničenja i sa Ex-Yu rock enciklopedijom napravio kapitalno izdanje u kom je zapisana istorija i diskografija jugoslovenskog rokenrola. Iako sada fanovi pojedinih grupa mogu da kažu da su neke manje zastupljene od drugih, da nekih izdanja nema, i sl., kada se sve sabere i oduzme, prostor i pažnja objektivno su raspoređeni prema značaju i uticaju koji su grupe imale u jugoslovenskoj rokenrol zbilji.
Što je još važnije, Janjatović uspeva da neokrznut i vrlo objektivan prođe kroz tumačenje autora i izvođača koji su prošli neverovatne kako estetske, tako i ideološke transformacije, i da tačno razgraniči pređašnje podvige i potonja posrnuća, što je naročito važno kod grupa kao što su Riblja Čorba ili Prljavo Kazalište.
Pored same hronologije, jako je važan i Janjatovićev vrlo objektivan vodič kroz značaj pobrojanih grupa i ostvarenja. Na vrlo malom prostoru i baratajući svim razumljivim žanrovskim referencama (što je izuzetno važno kako se ne bi ušlo u sfere hermetične žanrovske ekvilibristike), Janjatović jako dobro uspeva da dočara šta koja ploča i faza sadrže. Ne samo da je ovaj deo ubedljiv i potvrđen u praksi da me Janjatovićeva opšta definicija albuma nikada nije izneverila već je i vrlo zanimljiva za čitanje, pošto neke opservacije fundira i u stihovima pesama ili izvodima iz kritika svojih kolega.
O podvigu koji ova enciklopedija predstavlja ne treba ni govoriti. Ne samo da je reč o pozamašnom gradivu već je uglavnom reč o gradivu koje se moralo sakupiti na terenu, bez pomoći neke dodatne literature, a verovatno i bez izdavačkih kuća koje su u međuvremenu doživele raspad SFRJ i razne transformacije, a mnoge navedene ploče su se pojavile u kojekakvim bizarnim post-SFRJ oblicima, itd.
Uostalom, o zamahu i kvalitetu urađenog posla dobro govori i činjenica da su prilično malobrojni slični paralelni izvori u štampanom i digitalnom obliku. Što je još važnije, Janjatović je uspeo da sačuva neke činjenice koje će nam uskoro, zbog biološkog nestanka začetnika našeg rokenrola, naročito iz reproduktivne faze, ostati zauvek nedostupne.
Ukoliko ste bili dekoncentrisani čitajući ovaj tekst, onda bih dodao jedno verovatno nepotrebno uputstvo za kraj – obavezno kupite ovu knjigu.
Što se srpskih rok novinara i kritičara tiče, dok čekamo da sa svojim sledećim izdanjem Ex-Yu rock enciklopedije Petar Janjatović ponovo vrati smisao knjigama u štampanom obliku, možda bi trebalo oformiti tim i na tragu njegove enciklopedije a po uzoru na All Music Guide uraditi ozbiljan kritički vodič kroz SVE albume jugoslovenskog rokenrola.
Komentari