U punom jeku vladajuće sumanute i zastrašujuće ravnoteže između neokonzervatizma na ideološkom nivou s jedne, i sveprožimajućeg prodora gotovo grafičke pornografije u svaki aspekt života s druge strane, sluđena Srbijica dobila je priliku da uživa u prevodu možda najbitnijeg i najzagonetnijeg erotskog štiva nastalog u prethodnom veku
Mnogo kontroverzi pratilo je ovo delo još od pojavljivanja 1954. godine. I sama autorka dugo je bila tema mnogobrojnih spekulacija: iza pseudonima Pauline Reage zapravo se krila
Anne Desclos (1907-1998), smerna, radna, vrhunska urednica u prestižnoj pariskoj izdavačkoj kući
Gallimardu za prevode sa engleskog jezika. Ovaj kratki opis u potpunoj je suprotnosti sa žestokom, opčinjavajućom, ali i uznemirujućom prozom kojom je uzdrmala izmučenu posleratnu Evropu.
Dugo se smatralo da tako nešto nije nikako mogla da napiše žena: Anne Desclos je Povest o O upravo stvorila iziritirana sličnom opaskom svog šefa i ljubavnika, a ono što taj naslov odvažnim čitaocima nudi jeste čudna smesa. Maestralna, sirova, ali u isti mah i hiperstilizovana erotska proza, iskrena a gotovo neverovatna priča o jednoj sadomazohističkoj vezi koja prerasta u hrabru povest o potrazi za alternativnom seksualnošću.
Upravo ta mnogostrukost, višeznačnost teksta pružala je i obilje mogućnosti za interpretaciju: dok su zvanične vlasti čak zabranom reagovale na bestidnost koja pulsira ovim delom, drugi su u njemu videli samo hard-boiled, programsko-eksploatacijski orijentisan erotski roman koji vešto balansira na ivici pornografske banalnost. A sama autorka pružila je šansu i hrišćanima da u priči o O prepoznaju vekovnu težnju verujućih: osloboditi se ropstva vlastitog sopstva.
Pauline Reage život sagledava kroz oči modne fotografkinje, kontemplativne, zanosne lepotice O, s „prirodom nevaljalog mladića“, koja je nekada radost nalazila samo u lovu. I to „verovatno ne samo zbog samog lova, ma koliko on bio zabavan i uzbudljiv, nego više zbog utiska slobode koju lov pruža“. Stvari se za O drastično menjaju kada je njen stariji ljubavnik Rene odvede u Ruasi, otmeni, zabačeni zamak koji je u svojoj biti mučilište za dobrovoljno pristigle, ali i svojevrsna, hijerarhijski strogo ustrojena škola za sladostrašće.
Upravo u Ruasiju O će naučiti, prihvatiti i zavoleti potčinjavanje; kroz šibanja, žigosanja i ostale živopisne vidove seksualne torture, ona će u sebi spoznati potpunu ljubav proizašlu iz početne zanesenosti i probuditi „svest da pripada njemu i potpuno predavanje toj svesti čini je neranjivom, neodgovornom a njene činove bezazlenim“.
U priču ubrzo ulazi i Reneov polubrat Sir Steven, i čitava povest dobija zaokret ka neobičnom ljubavnom mnogouglu u kom, bez obzira na aspekt dominacije i prepuštanja, gotovo da nema slabog ugla. Na scene podvođenja, predavanja strasti svuda i uvek nadovezuju se razmišljanja O, koja se kreću u rasponu od oporog zapažanja da je „strašno biti odbačen od ruku živoga Boga“ do dvoumljenja „da li je više plaši da je robinja, ili da nije dovoljno robinja“.
U tretmanu naslovnog lika, ali i čitave, za neposvećene i nedovoljno slobodoumne oči nimalo prijatne priče, Pauline Reage pribegava pristupu koji je Borislav Pekić, objašnjavajući svoj stvaralački postupak u Sentimentalnoj povesti britanskog carstva nazvao „aberacijom pogleda“. Dakle, povest o devijantnom poimanju telesnog data je iz perspektive devijantne osobe, čime je priča dobila na uverljivosti i svežini i ostala pošteđena ovde potpuno nepripadajućih moralističkih tlapnji.
Iako je često zapitana o prirodi odnosa sa ovom dvojicom muškaraca (na jednom mestu, u trenutku slabosti, ona sebi priznaje da se „ne nada samilosti, ali zar ne bi mogla zadobiti malo ljubavi?“), iako neretko negoduje i vaga, O iznalazi snage da uporno ponavlja da je sama svoj izbor, da je drage volje sebe svela na nivo „divljih zveri što, pripitomljene, služe lovcu kao mamac, ili koje ubijaju za njega i skaču samo na njegov mig“. Njena različitost, njena težnja ka osobenosti, nešto je što je u potpunosti pred samom sobom definiše, određuje njene postupke, toliko je prožima da ona uviđa „da je htela odmah sve što je on od nje zahtevao, jednostavno jer je on to zahtevao“.
Iako se na prvu loptu da pomisliti da je Pauline Reage nešto smelija nastavljačica tradicije Anais Nin, njena proza u formativnom smislu mnogo više duguje anglosaksonskim prethodnicima (Anais Nin je kroz prizmu erotičnog prvenstveno zagledana u erotiku kao put ka dostizanju umetnosti, a proza Pauline Reage svakim svojim slovom staje u odbranu telesnog principa kao najvažnijeg, po čemu je bliža, recimo,
Fanny Hill). Na idejnom nivou, junakinji Pauline Reage najbliži književni rođak bio bi Jakob Von Gunten švajcarskog ekscentrika
Roberta Walsera, koji nastoji da sebe svetu predstavi kao „slatku, okruglastu nulu“.
Premda osporavan i proganjan (ili, možda, u dodatnoj meri i zahvaljujući tome!), roman
Povest o O imao je dubok i dalekosežan uticaj na savremenu pop-kulturu. Osim miliona obožavalaca, zavredeo je pominjanje u pesmama Tori Amos i Damiena Rica (koji je čak debitantski album i naslovio
0!). Godine 1975. dočekao je i veličanstvenu
istoimenu ekranizaciju, već dugo neaktivnog majstora Justa Jaeckina, s dobarjaktarkom evrofilmske erotike tog doba Corinne Clery i partnerom joj Udom Kierom u vodećim ulogama. Uz nešto slobode i elastičnosti u poimanju uticaja, moglo bi se ustvrditi da i prošlogodišnji filmski art-house podvig
Shortbus Johna Cmerona Mitchella u sebi nosi dosta očitih uticaja remek-dela Madame Reage.
Srpsko izdanje Povesti o O (u tečnom prevodu Anike Konde) obogaćeno je zanimljivom ličnom refleksijom Jovice Aćina (koji istrajno radi na osvežavanju i remiksovanju vodeće Radove edicije Reč i misao), kao i mnogo godina kasnije napisanom pripovetkom Povratak u Ruasi, koja nastavlja opise avantura O, ali, mada pisana skoro istovetnim stilom, dodatno problematizuje iščitavanja romana i potire neke od mogućih interpretacija (i sama autorka Anne Desclos/Pauline Reage je u intervju New Yorkeru, povodom 40 godina od izlaska izvornog romana, porekla autorstvo nad Povratkom).
Već dugo trn u oku feministkinjima, puritancima i književnim bigotima, Povest o O dostojanstveno je ostarila, ali i dalje predstavlja roman visoke klase i delo koje je drsko i s razlogom tražilo pravo na posebnost i koje sadrži neke od najlepših i najubedljivijih stranica u istoriji erotske proze.
I eto, u novom veku još predstavlja obavezno štivo za sladostrasne sladokusce i diskretni, ali neophodni svetionik u krupnim koracima nadolazećoj tami ere novih zabrana.
Komentari
-
O (gost)
| 12.11.2008. 18.14.29
Vrhunski roman erotske literature, remek-delo kakvih nema pauno. Obavezno pročitajte!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.