Global Punk Mix

Koncert Tuxedomoona u SKC-u 2000. godine bio je prvi veliki postpetooktobarski koncert internacionalnog karaktera, a svoju reprizu doživeo je četiri godine kasnije u Domu omladine. Ovog puta je postojao aktuelniji povod od albuma klupskih remiksa kada je nakon koncerta u SKC-u 2000. godine DJ Hell je obeležio poslednju sezonu nikad prežaljenog kluba Industria.

Srbija je u međuvremenu napredovala, 2004. godine Beograd se našao na spisku zvaničnih datuma Tuxedomoon turneje povodom promocije novog studijskog albuma Cabin In The Sky (Crammed).

Peter Principle: Internet jeste značajan, ali ne i za miksovanje i snimanje. Mi smo se ipak oslonili na drugi, znatno stariji vid masovne komunikacije - na džet avione. Zahvaljujući direktnim linijama između gradova u kojima živimo, mogli smo svi da budemo na istom mestu, ali i da se posle vratimo našim kućama. Zapravo smo snimili ovu ploču kao i sve prethodne... malo smo improvizovali, pokupili neke ideje. I ranije smo imali „velike uši“, dosta je muzike iz celog sveta uticalo na nas. Pokušavali smo da pokupimo ponešto od svega što nas je interesovalo i da od toga napravimo nešto naše, ali nismo krenuli sa idejom da stvorimo nešto što bi reprezentovalo gradove u kojima trenutno živimo ili bilo šta slično. Nismo krenuli od ideje da miksujemo Njujork, Atinu i Meksiko, jednostavno smo svirali.

Steven Brown: Svaki od tih procesa je bio različit, DJ Hella smo već poznavali od ranije pošto smo zajedno išli na turneju, on nam je dostavio sirove ritmove, a mi smo preko toga svirali. Dao nam je više nego što smo na kraju iskoristili, pa su tako dve pesme na ovom albumu komponovane prema ritmovima koje je on prethodno snimio.

Mark Collins, pariski producent, došao je u naš studio u Briselu nakon što smo mi već dosta toga snimili i doneo je sa sobom čitavu biblioteku zvukova. Sve smo zajedno preslušali, izabrali neke i iskoristili ih u nekoliko pesama. Što se tiče Johna McEntirea, (Tortoise), Jurymana i grupe Tarwater, njima smo poslali elektronskom poštom već gotove pesme sa kojima su oni onda uradili ono što su uradili.

Tarwater su, na primer, totalno rekonstruisali našu stvar, ali se uticaj Tuxedomoona svakako oseća. John McEntire je izmiksovao pesmu, a Juryman je uradio po malo od obe varijante. U svakom slučaju, sve je to bilo dosta interesantno.

To je jedan od napredaka koje je digitalni format doneo sa sobom. Ranije bi producent došao u studio i rekao „uradio ovo“ ili „nemoj to da uradiš“, a ti bi se sa njim možda složio, a možda i ne. Ali kada postoji mogućnost digitalnog multitrack snimanja, možemo snimak da pošaljemo producentu i da on uradi sa tim šta god hoće, pošalje nam nazad i ako nam se dopadne, mi to zadržimo, a ako nam se ne dopadne, njegovu verziju samo ćušnemo negde. To nam je dosta pomoglo da sarađujemo sa ljudima sa kojima u prošlosti verovatno ne bismo bili u mogućnosti. Mi smo svi ljudi sa dosta definisanim ukusom i stavovima i kako se ono kaže: „Too many cooks spoil the food“.

Nas četvorica smo već navikli na međusobne kompromise i to je više nego dovoljno. Ne bismo mogli da imamo još dva člana koji bi se motali tu u toku snimanja i predstavljali neku kariku između nas i onoga što radimo. To se u prošlosti već pokazalo kao loše. Tada smo bili primorani da tako radimo, ali sada ne moramo i to je olakšavajuća okolnost. Sada samo biramo ono što nam se sviđa i to prolazi krajne uspešno. Dopada nam se taj način saradnje, mi bismo želeli da šaljemo još više materijala raznim ljudima pa da vidimo šta bi oni uradili sa tim. Imamo neke mikseve koje su radili neki ljudi koji nikada pre nisu objavljeni, ali još razmišljamo kako to da podelimo sa svetom.

Peter Principle: Bili smo na turneji godinama, ali pravi početak turneje povodom novog albuma bio je još u septembru 2003. Tada smo svirali sav novi materijal, ali budući da je bio sam početak turneje, novi album još nije bio produciran, već samo snimljen. Produciranje albuma završeno je tek u novembru i to je zapravo bio pravi početak turneje. Kada improvizujemo, mi gledamo da od toga napravimo nešto što ćemo moći da sviramo uživo i onda sa tim radimo u studiju. Postoji dosta pesama na albumu koje verovatno nikada nećemo svirati uživo zato što nisu praktične za živo izvođenje. Mi, u principu, volimo da sviramo uživo, ali ne bismo voleli da dođemo u situaciju da sviramo iste pesme iznova i iznova i upravo zato želimo da snimamo nove pesme koje ćemo moći da sviramo.

Steven Brown: Našu publiku većinom čine mlađi ljudi koji bi mogli po godinama da nam budu deca. Nisam siguran da li danas postoji isto razilaženje generacija koje je postojalo u naše vreme. Recimo, moj otac svakako nije mogao da razume ono što se meni tada sviđalo. Danas deca imaju šansu da biraju iz velikog spektra onoga što se pojavljuje. Sve je dostupno, pogotovo sada kada je tu internet. Sve što može da postoji u digitalnom formatu je dostupno. Na primer, moja rođaka je veliki obožavalac grupe The Greatful Dead, a meni se oni nikada nisu dopadali, tako da mislim da je više pitanje kakvi su ljudi iz publike, a ne koliko imaju godina.

Peter Principle: Da, upravo tako. Neki mladi ljudi koji su radili u klubovima u kojima smo nastupali govorili su nam da nisu očekivali da ćemo tako da zvučimo i da smo ih dotakli u tom smislu. Mladi ljudi putem interneta mogu dosta toga da čuju, ako to žele. Ako samo gledaju MTV, biće izloženi onome čemu industrija želi da budu izloženi i to je njihov problem. Međutim, svet čine ljudi, a ne industrije, i ljudi znaju šta vole i mogu da idu gde god hoće i da imaju šta žele... God bless them all!

Steven Brown: Oh da, jesmo... Film je u dvadesetom veku preuzeo vođstvo i postao dominantniji od knjiga i pozorišta. Svaka druga umetnička forma se donekle ugleda na film. Film je savremena stvar koju ne možemo zaobići. Mi smo donekle druga generacija filma i to je svakako uticalo na našu percepciju stvarnosti. Naravno, to je uticalo i na našu muziku i ona će u svakom slučaju biti sinematična zato što mi tako doživljavamo realnost - u filmskom maniru. Ali film je u svakom slučaju bliži načinu na koji mozak funkcioniše nego onome što proizvede. Ja sam imao snove sa špicom na kraju. Bukvalno.

Peter Principle : Mi imamo dosta dodirnih tačaka sa ljudima širom sveta preko popularnih filmova. Filmovi su mitovi sami za sebe koje mi možemo da doživimo.

Peter Principle: To je sve radio Merill Aldighieri, on je naš sineasta već dugi niz godina i spremili smo jedno DVD izdanje koje će nam pomoći da prezentujemo razne zapise široj publici. Još osamdesetih godina smo radili dosta video materijala koji je izlazio zajedno sa muzikom i dosta se razlikovao od onoga što možete da vidite kada se neki bend pojavi na televiziji, peva na plejbek i maše instrumentima. Mi smo uvek pravili male filmove koji su išli uz muziku. Ja se pretežno bavim instrumentalnim delom, posedujem veliku kolekciju filmske muzike i uvek se trudim da komponujem muziku koja za sobom povlači određena raspoloženja i osećanja. Slažem se da je prirodnije razmišljati vizuelno nego verbalno, a muzika pruža šansu da kroz nju napraviš određenu atmosferu. Nadam se da pomažemo ljudima da prave svoje filmove uz našu muziku.