Da je kojim slučajem neki (ili naš možda najdraži) fudbalski komentator prenosio tok celog koncerta Decemberisti u sali za 2.000 pari ušiju, posle svake pesme bismo, umesto „kakva šansa!“, čuli „kakav gol!”
Vreme: Nedelja, 18. februar 2007.
Mesto: Muffathalle, Minhen
Nikom nije jasno šta se dešava u bavarskoj prestonici. Zima je 13. decembra, januara i februara u par skokova zaobišla Minhen. Proleće se razlilo ulicama, parkovima. Vreme je blago i vedro. Zalutali oblaci povremeno prelete, hopa-cupa, liniju horizonta, okrenu se, uzdahnu i nastave put panoramskim stazama.
Colin Meloy i njegovi prateći stratusi i kumulusi pod imenom
The Decemberists usidrili su se na par sati u luku Muffahalle.
Plan A bio je da se koncert održi u manjem od dva prostora, klubu Ampere, a da istog dana u velikom ambijentu maestro Boban Marković po ko zna koji put ugreje dlanove uglavnom nemačke klijentele. Zbog iznenađujućeg, naravno ne i neopravdanog interesovanja za ove prve, termin evropskih zvezda world music nota pomeran je za dan kasnije (ponedeljak).
Sve je počelo... kako je sve počelo? Eh, kad bih mogao da se setim. OK, saporterka Lavender Diamond. U najavi opisana kao najnovija Joanna Newsom, svežija i od same Joanne, tonom i slikom nije opravdala očekivanja. U postavi koja pre podseća na zagrebačke soliste nego na pop be(n)d, nije uspela da prenese atmosferu sa inače vrlo dobrog debitantskog EP-ja za Matador Cavalry of Light.
Collin se pojavio niotkuda, sa akustičnom gitarom koju tokom celog koncerta nije ispuštao iz zagrljaja. U belom sakou, s prugama boje mraka, sve vreme je stajao ispred nas (publike). Davali smo mu snagu pogledima i pažnjom. To nije bio onaj Colin koji žurnim korakom, pognut do zemlje, pomalo izgubljen u mislima, prolazi kroz noć...
Krenuo je, naravno, odmah i u petoj brzini.
Odsviran je skoro kompletan, posle ovog koncerta slobodno rečeno odličan album The Crane Wife. Epska i u štampi naširoko prodiskutovana Island: Come and See/The..., uprkos svojoj dužini i nelinearnosti, ni u jednom trenutku nije poljuljala koncentraciju 99 odsto prisutnih.
I naravno, svi smo se smejali i nazdravljali uz Yankee Bayonet (u originalu duet s Laurom Veirs), elegiju Summersong, nešto stariji megahit Engine Driver.
Na bisu smo se, poput mornara na jedrenjaku, ili pingvina u reklami za Toyotu, hipnotisano ljuljali uz Shankill Butchers i Meloya u akustičnoj solo verziji.
Bez obzira na repertoar i instrumentarijum, harmonike i mandoline, auditorijum se tako naelektrisao za vreme koncerta da će varnice i munje još danima posle širom da sevaju.
Slični simptomi već su primećeni kod pojedinih fanova Van Der Graaf Generatora, Indeksa, The Smithsa i Robyna Hitchcocka.
A kako je tati na službenom putu, koji prvi rođendan Meloya Juniora (sin Hank rođen 24.2.2006) proslavlja sam na turneji, na putu od grada do grada, ili bubnjaru The Decemberistsa Johnu Moenu (od 17.10.2006. na turneji) koji je pre par meseci postao otac – teško je pretpostaviti.
Ali oseti se to. U pesmama. U očima. Njihovim pogledima.
To su ti – The Decemberists!
Plejlista:
- Crane Wife 3
- The Island...
- We Both Go Down Together
- Summersong
- Eli, the Barrow Boy
- Billy Liar
- Shankill Butchers
- The Engine Driver
- Yankee Bayonet
- The Legionnaire's Lament
- Valencia
- 16 Military Wives
- Crane Wife 1-2
- Sons And Daughters
- ---
- The Chimbly Sweep
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.