U pokušaju da ujuri sopstveni rep sa prethodnog izdanja, Gwen se sapliće o isti na kojem se već voze neki manje zaslužni. Od Madonne za jednu sezonu, Gwen postaje kao neko koga zovu sa klupe da zameni Fergie. Ni jodlovanje ne pomaže
Da probamo da stvari postavimo u neku perspektivu i kažemo da je negde 2005. falila jedna tzv.
Madonna na zamišljenom pop nebu.
Gwen Stefani je uletela u taj prazni prostor krajnje neočekivano sa ekipom sjajnih producenata i ponudila nekolicinu veoma pristojnih pop hitova na malo neujednačenom debi albumu
Love.Angel.Music.Baby i odjednom u svojoj 36. godini doživela transformaciju u najtraženiju pop zvezdu za tu sezonu. Očekivanja u vezi sa njom su naprasno postala prevelika.
Da bi se to postavilo u još drugačiju perspektivu, možda bi trebalo da se setimo da je većina ljudi koja se zainteresovala da čuje šta to novo gospođa Stefani ima da poruči rado menjala kanal na pojavu njenog benda No Doubt. A prvi novotalasni link sa postojećom karijerom Gwen su napravili The Neptunes tek 2002. (pesma
Hella Good) a sa jednim od njih,
Pharrellom, je kasnije ostvarila i najveći solo uspeh sa singlom
Hollaback Girl.
Ali, u godini koja apsolutno pripada Timbalandu i njegovoj produkciji poslednjih albuma
Justina Timberlaka i
Nelly Furtado, Gwen nastavlja da sarađuje sa Pharrellom, koji je i na svom solo izdanju pokazao opasne znake trokiranja. Dovoljna je i činjenica da je on pomislio kako je dobra ideja koristiti jodlovanje u singlu
Wind It Up.
I svi ostali proizvodi saradnje sa Pharrellom na albumu su potpuni promašaj, a sa drugom velikom aktuelnom zvezdom Akonom, kao u naslovnoj The Sweet Escape, bledi. Npr. Orange County Girl, koja bi trebalo da bude tematski nastavak njene najinteligentnije pesme What You Waiting For, ponovo priča o njoj kao o Alisi koja se čudi ovoj zemlji slave i izobilja u kojoj se zatekla, ali sada sa prefinjenošću jedne Jenny from the block.
Cela priča i jeste svedena na mnogo jadniju i neduhovitiju verziju singlova sa prvog albuma (eventualni izuzetak uvrnuta i konačno duhovita
Yummy, gde se izvinjava na čekanju jer je bila “off making babies“). A i pored toga što je Gwen našla svoju Marinu Tucaković u Lindi Perry (autor
What You Waiting For), na drugom albumu ona je prisutna samo u jednoj pesmi
Wonderful Life, jednom od ređih momenata koji pokušava da spase dostojanstvo ovog izdanja. Ono drugo bi svakako bila saradnja sa Tim Oxley-Riceom (iz
Keane) u pesmi
Early Winter.
Iako su mnogi zli jezici skočili da kažu kako je ovaj album sastavljen na brzinu i od restlova sa prvog albuma, sve to ne menja činjenicu da je i peti singl sa
L.A.M.B. zaista zvučao bolje od većine stvari na
The Sweet Escape. A što je još gore, neko bi slušajući ovo pomislio da je
Fergie kul.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.