Test izdržljivosti

Scenario: Neal Purvis i Robert Wade
Uloge: Daniel Craig, Eva Green, Mads Mikkelsen, Judi Dench, Giancarlo Giannini, Ivana Miličević
Žanr: jamesbond
Proizvodnja: SAD/Nemačka/Velika Britanija/Češka, 2006.
Trajanje: 144 minuta
Web: www.sonypictures.com/movies/casinoroyale/site

Martin Campbell, reditelj Maske Zoroa (1998) i Legende o Zorou (2005), već se jednom sreo sa Jamesom Bondom. Bilo je to 1995. kad je režirao GoldenEye, sa Pierceom Brosnanom, glumcem dovoljno različitim od nezaboravnog Seana Conneryja da ih publika ne bi poredila, a dovoljno sličnim po opštem dendijevsko-muževnom stilu da bi cela stvar bila prijemčiva na isti, provereni način. Pored svega, GoldenEye ostao je zapamćen u po sjajnoj špici i istoimenoj pesmi Tine Turner.

Kako je od tada puno vode proteklo filmskim rekama, Kazino Rojal sasvim je različit. Špica je, doduše, dobra, prava bondovska, ali sve ostalo baš i nije. Glumac Daniel Craig, i sam od sebe i zalaganjima autora liči na sve samo ne na Bonda – prostosrdačan je, seljakast, vojnički aseksualan što se tiče promiskuiteta tj. sklon da seksualnost upotrebi za ženidbu i zasnivanje porodice, i nadasve zabrinut je nad sopstvenom surovošću! Kao da je neko od autora rekao: „Vidi, vidi, kako to pali u Neoprostivom (1992, Clint Eastwood)! Hajde da i mi napravimo junaka koji se kaje i zapravo bi da gaji decu i prasiće!“. Ali, Eastwoodove krivice iz njegovog glumačkog backgrounda i njihova tumačenja nešto su sasvim različito od onih koje su povezane sa junakom Iana Fleminga koji nikad nije ni bio stvarnostan, štaviše, uvek je bio na granici nemogućeg uz sopstvenu svest o tome, sa autoironičnim komentarima koji su ga i činili onim što jeste. Eastwoodovi junaci su se, ne treba zaboraviti, bavili mitskom borbom dobra i zla težeći pojedinačnoj ljudskoj pravdi, a James Bond bio je tajni agent u službi njenog visočanstva sa dozvolom da može ubijati! Tj. Eastwoodovi likovi ubijali su po sopstvenoj odluci i sopstvenoj savesti, a Bond je bio junak koji ubija u ime krune!

Na samom početku Kazina Rojal, krucijalno smušen, a prividno samouveren scenaristički par Purvis-Wade naprasno od nas očekuje da zaboravimo da je početak filmskog Bonda bio 1962. (Dr. No, Terence Young), te nam sad, iz čista mira, pokazuju Bondov navodni početak – šatro, on nije ubijao pre ovog filma. Čak i da imate filmsku amneziju na tajnog agenta 007 koji ljubi i ubija ili da ste neko divlje dete koje nije gledalo filmove pre ovoga, začudilo bi vas kako i zašto čovek od 38 godina (koliko ih ima glumac Daniel Craig i svaka mu se vidi!) tek sad počinje sa tim aktivnostima. Za ostalu publiku, bez amnezije, takođe je razočaravajuće što u filmu naprosto ne postoji lik Moneypenny, niti stručnjaka koji Bonda i publiku upućuju u tajna i neverovatna oruđa i oružja koja tokom filma profunkcionišu na pravim mestima. Najzad, novi seljakasti Bond stručnjak je za nekakvo neurolingvističko programiranje, tj. on je psiholog par exellance i njegov glavni obračun u filmu odvija se za kockarskim stolom gde se kocka u ime britanskih poreskih obveznika, a protiv terorizma! Ipak, uprkos takvom silnom poznavanju ljudske psihe, ovom se Bondu, zbog želje da se oženi, događaju razni previdi u vezi sa predmetom njegove iznenadne i pogubne ljubavi: prvo ne vidi da mu je draga donekle zla, a onda ne vidi da je ona donekle dobra! Sve u svemu – Bond propusti da joj spase život i samo zato ostane Bond, a ne pretvori se u Dezmonda iz Ob-La-Di, Ob-La-Da The Beatlesa!

Što se, pak, režije tiče, što propusti Deli Radivoje u scenariju, to dočeka mali Radojica Campbell – celokupni stil filma pomeren je iz čuvenog bondovskog tzv. visokog ključa ka besmislenoj uverljivosti i nepriličnom realizmu, što je vandalizam najgore vrste! Glavni junaci, umesto da delaju, sednu odeveni pod tuš pa pate zbog nasilja koje su počinili kojom se prilikom i zaljubljuju u svopstvene slabosti! A o tome ko je lep i koja je garderoba seksi i otmena već je teško i govoriti: mnogo lepša Ivana Miličević u mnogo seksipilnijoj haljini igra sporednu ulogu, a Eva Green je glavna i to u lošijoj od svoje dve večernje toalete! Lazar Ristovski u ulozi statiste sa malim zadatkom takođe nosi dva lepa odela i žao nam je što ga nije bilo više – da su površni autori znali, mogao je da bude bolji Mathis od Giancarla Gianinija. Kako izgleda Crna Gora, nazivi kafana, registarske tablice, a pogotovo njeni vozovi, to već spada lokalni humor i nema veze sa kvalitetom filma.

Da li je James Bond preživeo ili mu treba promeniti i ime, neizvesna je stvar. Reklo bi se da je u stanju filmsko-istorijske kome. A koma je na filmu, ipak, jedno veoma potentno stanje iz kojeg može doći do različitih preokreta. Nadajmo se na bolje.