Leri Klark je konačno pronašao grupu tinejdžera sa kojima biste poželeli da se upoznate. Šteta što, osim infantilnog oduševljenja njihovom pojavom i pukog plasiranja tzv. pronađenog objekta, u filmu Šta ima rokeri, nema baš nikakvu ideju šta bi sa njima
Scenario: Larry Clark
Uloge: Jonathan Velasquez, Francisco Pedrasa, Milton Velasquez, Yunior Usualdo Panameno, Eddie Velasquez, Luis Rojas-Salgado, Carlos Velasco, Iris Zelaya, Ashley Maldonado
Žanr: komedija/drama
Trajanje: 111 min
Proizvodnja: 2005.
Zvanični sajt: www.wassuprockers.net
Sudeći po Klarkovim izjavama, ideja za film Šta ima rokeri nastala je nakon njegovog susreta sa grupom latinoameričkih tinejdžera skejtera u južnom LA-u. Ti isti dečaci, njih sedmorica, dobili su glavne uloge u filmu zadržavši svoja imena, međusobne odnose i ponašanje. Sa snimanjem se navodno krenulo na osnovu krokija, a na naturščicima je bilo da budu ono što jesu. Sve se ovo vidi u filmu, i to mahom na negativan način.
Slično prvom Klarkovom filmu Deca, radnja obuhvata 24 sata iz života odabranog uzorka tinejdžera, samo bez dramskog obruča poput potrage Kloe Sevinji za dečakom koji joj je preneo sidu. U ovom slučaju, prva polovina filma je dokumentarac u kom upoznajemo sedmočlanu ekipu i njihov komšiluk, dok druga u kojoj Klark vodi grupu na ekskurziju po Beverli Hilsu da vidi kako će da se snađu, prelazi u usiljeno grotesknu riba izvan vode komediju.
Problem oba dela filma je što počiva na tzv. pronađenom objektu i izlaganju njegovih odlika i specifičnosti, a da pri tom ni u jednom momentu ne mrda dalje od pukog Klarkovog oduševljenja što je pronašao taj objekat i što je ovaj specifičan. A koji nije?
Kao i svaka druga grupa ljudi, ovi dečaci su specifični po sebi, imaju svoje međusobne odnose, interne pošalice i nadimke, specifičan imidž i status u komšiluku. Neprestanim navođenjem dečaka da obilaze one delove komšiluka gde će da naiđu na druge, od njih različite grupe tinejdžera, npr. Afroamerikance koji slušaju hip-hop i nose široku odeću (dok odabrani uzorak nosi uske pantalone) i vežu dredove (dok odabrani uzorak pušta kosu i ne pere je), Klark samo pokazuje da su eto oni specifični i različiti.
Besmislenost snimanja pukog bitisanja grupe dečaka kojima je pritom rečeno da budu ono što jesu i koji ukrućeno pokušavaju to da postignu jer su snimani, pa non-stop ponavljaju da su iz geta, te da ih drugi zovu „rokerima“, a onda duge deonice njihove vožnje skejtbordovima uz punk muziku u pozadini, puka je konstatacija da tamo negde živi neko takav. I sve vreme se pitate, šta s tim?
Kao da je i sam osetio da nije dovoljno što je sam oduševljen ovim klincima, te da treba nekako jače pokazati zašto su oni uopšte u filmu, Klark odlučuje da u drugom delu filma, povede decu u Beverli Hils, ne bi li jače poentirao koliko su oni drugačiji od ostalih. U sklopu sa prethodnim delom u stilu kućnog video snimka, ova ekskurzija u drugi kraj grada sa njegovim groteskno iščašenim stanovnicima, liči na neku vrstu eksperimenta: upoznali smo uzorak, a sada da vidimo kako reaguje na ovo.
Da dečacima uopšte nije jasno zašto im čika Klark traži da preskaču tuđe ograde i upadaju na izrežirane i odglumljene freak-show događaje poput gej zabave, pijane bahanalije plastičnim operacijama deformisane bogatašice i pred nišan puške nekoga ko bi mogao biti Čarlton Heston, dovoljno svedoči radikalni pad u glumi naturščika.
Izvesna stidljivost sa kojom u prvom delu otkrivaju ko su, šta rade i kako se snalaze, u drugom delu se pokazuje kao potpuno glumačko neumeće. Replike kojima izražavaju strah ili čuđenje što je jedan od njihovih upravo ustreljen, unezverena gestikulacija i jurnjava u scenama koje Klark hardcore muzikom pokušava da napravi edgey bekstvima iz pakla Beverli Hilsa na tragu Ratnika, nesuvisli su i izveštačeno smešni.
E, sad, tu ima nekih (uključujući i samog Klarka) koji tvrde da je film kritički nastrojen, da nosi društveni komentar il šta već. Međutim, problem je što Klark očigledno ne poseduje ni zrnce empatije sa dečacima da bi se to u filmu postiglo i osetilo i da bi se Klark makao sa pukog infantilnog oduševljenja činjenicom da je pronašao kul sedmoricu mladih. Film valja pogledati makar zbog muzike za koju se kaže da je delo lokalnih demo bendova i koja uopšte ne zvuči loše.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.