Grad džeza

Jedan od pokazatelja samosvesnosti svake kulturne sredine je spremnost da se poštuju, unapređuju, pa i preispituju sopstvene tradicije. Ipak, u odnosu prema svojim tradicijama, Beograd je ponekad imao problema da prepozna vrednosti koje su ga učinile metropolom u kulturnom, a ne samo urbanističkom ili geografskom smislu.

Svaki period velikih lomova, dovodi do toga da su pomućene fine granice između proverenih i stabilnih vrednosti i novih tendencija koje se uvek pojavljuju, između onog što je bilo i onog što će doći. Međutim, novi evropski lik Beograda nameće nam i nove zahteve - grad ima dovoljno iskreno zainteresovane publike, dovoljno vrhunski obaveštenih stručnjaka, i dovoljno logističkih mogućnosti da se još jednom pojavi kao duhovno čvorište na kome se može promišljati u kom smeru idu razmišljanja najvećih svetskih umetnika, pa i u jednoj tako velikoj muzici kao što je džez.

Beogradski džez festival je povratnik među značajna dešavanja na gradskom nivou – sticajem okolnosti ovu manifestaciju je najžešće pogodio raspad nekadašnje zemlje, i ona se od 1991. do 2005. ne pojavljuje više na spisku dešavanja koje čine gradski život, mada se radi o festivalu koji je u svojim najboljim trenucima imao status evropskog festivala visoke kategorije. Naravno, nekad je Beograd bio jedina tačka na kojoj su umetnici sa Zapada i sa Istoka mogli da se sretnu i sarađuju, pa je svaka slična manifestacija u našem gradu imala šmek neponovljivosti i jedinstvenosti.

U vreme kad se savremena muzika vozi „informacionim autoputem“, takva vrsta sastajališta nije više potrebna. Međutim, potrebna je nova sinteza iznutra, jer se pod pritiskom tržišta i muzika dalje izdelila na žanrove i podžanrove, a ova getoizacija muzičkih žanrova nije doprinela mnogo njihovoj popularizaciji. Zato je poslednjih godina veoma postala važna lokacija gde se muzika dešava i njene specifičnosti, kao da svaki grad daje svoju lokalnu definiciji svake muzike - muzika dobija svoj pravi smisao na mestu na kome se dešava, u međusobnoj interakciji sa publikom i duhom mesta na kome se dešava. Mišljenja smo da Beograd, zbog svoje tradicije i naizgled nepresušne kreativne ljubopitljivosti publike, može u ovom pogledu da doprinese na svoj način novom definisanju tokova savremenog džeza.

Kad su u pitanju festivalski programi, suviše često se u poslednje vreme može čuti isforsirano poređenje Beograda sa raznim drugim sredinama, u zemlji, regionu i Evropi, kao da ovaj grad mora da prekopira svaki drugi festival, samo zato što nam izgleda uspešan. Umesto toga, Beogradu je neophodno da revitalizuje umetnička dešavanja u kojima je on prednjačio i postavljao standarde za druge, pronađe njihovo mesto u novim povezivanjima grada sa svetskim tendencijama, i još jednom se afirmiše kao sredina koje ima potencijal da dâ svoj autentičan doprinos globalnim umetničkim tokovima.

Samo tako na pravi način Beograd može popraviti nagriženi ugođaj najvećih gradova, jer veličina metropola se uvek meri širinom duha - a toga je ovaj grad uvek imao.

Benny Golson (1929) je jedini živi autor osam standarda za jazz repertoar, među kojima su Killer Joe, I Remember Clifford, Whisper Not i Blues March. Filadelfijski tenor saksofonista afirmaciju je sticao u sastavima Benny Goodmana, Dizzy Gillespieja, Lionel Hamptona i Art Blakeyja, pre nego što je sa Art Farmerom osnovao jedan od najuspešnijih hard-bop sastava svih vremena, Jazztet. Snimao je muziku za brojne filmove, TV serije (M.A.S.H., Mission Impossible, Cosby Show..) i reklamne spotove (Chrysler, Dodge, Gillette, McDonald's, Pepsi Cola, Texaco..). Pored jazz kompozicija, pisao je i aranžirao za The Animals, Dusty Springfield, Mamu Cass Elliot, Dianu Ross i The Monkees. Godine 1987. bio je kulturni ambasador SAD na turneji po Jugoistočnoj Aziji. Dobitnik je American Jazz Masters Award (1996), BMI Jazz Award (1998) i nominovan za Grammy (1999).

Jedini živi jazz umetnik koji je napisao 8 standarda za jazz repertoar
1993: počasni doktorati William Paterson College i Berklee School of Music
1995: grant fondacije Gugenheim
1996: BMI Music nagrada (Cosby TV Swow)
1999: nominacija za Grammy (“Body and Soul” – najbolje instrumentalno izvođenje)

Jazz orkestar RTS je osnovan 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda, da bi se 1954. godine odvojili gudači, a sastav nastavio rad u formaciji klasičnog big banda. Dugi niz godina orkestar su vodile dve legende srpskog jazza, Vojislav Bubiša Simić i Zvonimir Skerl. Među poznatim srpskim jazz internacionalcima koji su prve korake načinili u Big Bandu RTS su Duško Gojković, Bora Roković, Mile Pavlović, Stjepko Gut i Bojan Z. Sa orkestrom su nastupale i velike svetske zvezde jazza – Clark Terry, Ray Charles, Johnny Griffin, Maynard Ferguson, Tony Scott, Don Byas, Ernie Wilkins, Philly Jo Jones, Thad Jones, Sal Nistico, Eddie Henderson, Hank Mobley, Jon Hendricks, Diane Schuur... Pored jazz i evergreen repertoara, orkestar ima veliko iskustvo u izvođenju jazz kompozicija inspirisanih našim tradicionalnim muzičkim nasleđem.

1961: najbolji veliki orkestar, Juan les Pins, Francuska

E.S.T. (Esbjorn Svensson Trio) je fenomen savremene muzičke industrije: kombinujući jazz sa drum’n’bassom, elementima elektronike, ritmom funka, receptima iz domena popa i rocka, pa i moderne klasične muzike, uspeli su da intrigiraju publiku širokog spektra – od jazz puritanaca, preko alternativnih rockera do hip-hop fanova. Deset albuma ilustruju progresiju njihove muzičke svesti – od tipičnog pijanističkog jazz trija, inspirisanog radovima Keitha Jarretta s jedne i McCoy Tynera s druge strane, a sa respektom prema tradiciji i Monka i Evansa, stekli su autentičan izraz koji je teško kategorizovati, i već gomilu sledbenika na jazz sceni. Dobili su najprestižnija jazz priznanja u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao i godišnju nagradu evropskih kritičara za najbolji jazz sastav 2004. godine. Prvi su evropski bend koji se pojavio na naslovnoj strani čuvenog američkog magazina Down Beat.

1995, 1996: Švedski jazz muzičar godine (Esbjorn Svennson)
1997: Švedski Grammy za jazz album godine
1998: Švedski kompozitor godine (Esbjorn Svennson)
1998: Trio godine, Jazzwise (Velika Britanija)
2002: Francuski Grammy za najbolji inostrani band
2002: Otkrovenje festivala, Midem, Kan (Francuska)
2002: godišnje nagrade francuske i nemačke jazz kritike
2004: Hans Koller Prize, za najbolji evropski jazz band (selekcija evropskih jazz kritičara)
2005: IAJE nagrada (Međunarodno udruženje jazz edukatora)
2005: Švedski Grammy

Dave Douglas - trubač, kompozitor, edukator, organizator. Jedan od najvažnijih i najoriginalnijih umetnika sa scene nove improvizovane muzike i jazza u poslednjih dvadesetak godina. Sedmostruki uzastopni pobednik u kategoriji Jazz trubač godine po kriticarima Down Beat-a (2000-2006.), dva puta najbolji kompozitor po Down Beat-u i dva puta nominovan za Grammy. Sa osnovnim inspiracijama u muzici Igora Stravinskog, Johna Coltranea i Stevie Wondera, kao i stečenim interesovanjima za harmoniju i ritmove Klezmera i Balkana, ovaj neverovatno produktivni muzičar stiže da odgovori različitim impulsima u okviru nekoliko svojih sastava (snimio 21 album pod svojim imenom za 13 godina), odnosno u saradnji sa slavnim kolegama iz domena jazza i popularne muzike, među kojima su John Zorn (Douglas je član kvarteta Acoustic Masada), Tom Waits, Joe Lovano, Andy Bey i Anthony Braxton.

Jon Hassell je k ompozitor i trubač, vizionar i kreator stila koji sam opisuje kao Četvrti svet – misterioznog hibrida analognog i digitalnog, komponovanog i improvizovanog, Istoka i Zapada. Studije kompozicije (SAD) i elektronske muzike (Evropa – Stockhausen), iskustva sa njujorškim minimalistima i susreti sa tradicijom Istoka rano su opredelili različite nivoe istraživanja. Prkoseći kategorijama, otvorio je put novim umetničkim stremljenjima, postajući jedan od najuticajnijih muzičara današnjice. Presudno utiče, inspiriše i već decenijama neizbežno sarađuje sa takvim veličinama art-rock sveta kao što su Brian Eno, Peter Gabriel, David Sylvian i David Byrne, koji su promovisali ideje Četvrtog sveta u vodama avangardnog popa (elektronika, new age i world music). U jazzu, Hassell je preteča koja je nadahnula vodeće evropske inovatore, predstavnike tzv. elektro jazza – Nils Petter Molvaera, Paola Fresua i Erica Truffaza. Njegovi ambijenti ozvučavaju velike holivudske produkcije, pozorišne predstave i koreodrame širom sveta.

Uz Pat Methenyja i Johna McLaughlina, John Scofield je treći član velike trojke električne jazz gitare. U jazz ušao iz sveta rhythm’n’bluesa i soula kojima će se kasnije redovno vraćati (poslednji album posvetio je sećanju na Raya Charlesa). Poslovi u sastavima Gary Burtona, Billy Cobhama/George Dukea i Dave Liebmana dobro su ga pripremili za najveće iskušenje u karijeri – sastav Milesa Davisa. Opšte je uverenje da je bio najbolji Milesov sideman u 80-im. Na solo albumima za Blue Note i Verve predstavlja različita interesovanja – od neobopa (trio sa Steve Swallowom i Billom Stewartom), preko soul-jazza i funka, free tretmana r’n’b-a (sa grupom Medeski, Martin and Wood) do elektronike (Uberjam kvartet). Fascinantan tehničar razuzdanog improvizatorskog dara, koji na pravi način balansira ljubav prema rock’n’rollu i život u jazz zajednici – lako osvaja i jedne i druge.

2003: nominacija za Grammy (“Uberjam”, najbolji savremeni jazz album)
1991, 1993-2000: Najbolji električni jazz band (Down Beat Critics Poll)
1997, 2000, 2001, 2003: Najbolji gitarista (Down Beat Critics Poll)
1991-2005: Steve Swallow/Najbolji električni basista (Down Beat Critics Poll)

Soweto Kinch je vodeći jazz muzičar mlađe generacije u Velikoj Britaniji. Pobednik međunarodnog takmičenja mladih saksofonista na Monterux Jazz Festivalu 2002. godine, član je jazz porodice nezavisne kuće “DUNE”, koja okuplja najzanimljivije aktere britanskog novog jazza. Kinch svira alt, sopran, tenor i bariton saksofon, klarinet i klavir, izvanredno barata kompjuterima i rado repuje – ostvarujući zanimljivo povezivanje jazz istorije (najveći uzori su mu Sonny Rollins, Charlie Parker i Ornette Coleman – odlično se snalazi u svim jazz stilovima, od swinga, preko bopa, do free jazza) sa muzikom današnjeg trenutka, hip-hopom i rapom. Rado prihvata i izazove iz domena edukacije i promocije jazza. Među brojnim nagradama, zaslužio je i Mercury Music Prize (za najbolji album 2003) i MOBO Jazz Award (2003). Na ovogodišnjoj jesenjoj turneji promovisaće drugi solo album.

2002: Najbolji mladi jazz saksofonista (White Foundation, Montreux Jazz Festival)
2002: Zvezda u usponu (BBC Jazz Awards)
2003: Najbolji jazz act (MOBO Awards)
2003: Najbolji album (Mercury Music Prize)
2004: Jazz inovacija godine (Peter Whittingham Award)
2004: Najbolji instrumentalista i najbolji band (BBC Jazz Awards)
2005: Najbolji jazz act (Urban Music Awards)
2005: Abram Wilson/nominacija na najbolji band (BBC Jazz Awards)
2005: Abram Wilson/nominacija za najbolji jaz act (MOBO Awards)
2006: Abram Wilson/Pobednik međunarodnog takmičenja kompozitora, Nesvil (SAD)

Sa paralelnim uticajem avangarde i free-jazza, po principima Harmolodic teorije Ornette Colemana, odnosno blues i rock tradicije, na osnovama punog tretmana električne gitare koje je postavio Jimi Hendrix, James Blood Ulmer je izraz postavio na kontrapunktalnim ekstremima, što mu je – u karijeri dugoj pet decenija – omogućilo da se oseća sigurno u svim međužanrovima. Pionir funka i soula, pa slavljeni promoter Harmolodic ideja u 70-tim i 80-tim godinama XX veka, u novi vek je ušao intrigiran da dâ autentični pečat muzici od koje je sve počelo – bluesu. Aktuelni sastav Memphis Blood Blues Band, uz veliku pomoć još jednog sjajnog gitariste mlađe garde Vernona Reida (Living Colour), na tri albuma predstavlja pogled na 100 godina istorije bluesa, ali iz ugla autentičnog umetnika koji zna kako da staru priču ispriča na sebi svojstven način.

Pijanista Bojan Zulfikarpašić aktuelni je dobitnik nagrade evropske kritike za Najboljeg evropskog jazz muzičara. Rođen u Beogradu, gde je učinio prve profesionalne korake u Big Bandu RTS, od 1988. godine živi u Parizu i vezan je za francusku jazz scenu. Za produkciju Label Bleu snimio je šest albuma kao leader (kvartet, solo, trio), na kojima je prvo predstavljao zanimanje za tumačenje balkanske muzičke tradicije jezikom jazza – stičući veliko priznanje za specifičan muzički izraz širom sveta – a zatim sve više istraživanje novih puteva kojima može da krene formacija klavirskog jazz trija (albumi Transpacifik i, aktuelni, Xenophonia). Sarađuje sa vodećim francuskim (Henry Texier, Michel Portal, Julien Lourau) i svetskim jazzerima (Paolo Fresu, Karim Ziad, Dhafer Youssef). Za svoj rad do sada je sakupio nekoliko najuticajnijih jazz nagrada u Francuskoj.

1990: najbolji solista (Concours de la Defense)
2002: Chevalier de l’ordre des Arts et des Lettres (Francuska vlada)
2002: Prix Django Reinhardt za muzičara godine (Francuska jazz akademija)
2005: Hans Koller Prize za najboljeg evropskog jazz muzičara (evropska jazz kritika)

Prateći program BJF: Bitef Art Caffe: 24.10. - Fabian Kallerdahl Galore (Švedska) 25.10. - Roy Nathanson’s Sotto Voce (SAD) 26.10. - Anderskov Accident (Danska) Dom omladine: 27.10. - La Caravane Passe (Francuska) + Flora (Francuska/Srbija) 28.10. - Break n’ Bossa – Schema Rec. Milano (Italija) Bitef Art Caffe: 29.10. - Wolfgang Muthspiel Trio (Austrija) + Christoph Grab Quartet (Švajcarska)

Godišnje liste kritičara jazz časopisa Down Beat ( 1991-2006): 2006: Trumpet - Dave Douglas, Rising Star Electric Keyboard/Synthesizer - Uri Caine (Dave Douglas Quintet) 2005: Trumpet - Dave Douglas, RS Electric Keyboard/Synthesizer - Uri Caine (Dave Douglas Quintet), Electric Bass - Steve Swallow (John Scofield Trio) 2004: Trumpet - Dave Douglas , Electric Bass - Steve Swallow 2003: Trumpet - Dave Douglas, Guitar - John Scofield, Electric Bass - Steve Swallow, RS Arranger/Electric Keyboard-Synthesizer - Uri Caine 2002: Trumpet: Dave Douglas, Electric Bass: Steve Swallow, Composer: Dave Douglas 2001: Trumpet: Dave Douglas, Composer: Dave Douglas, Electric Bass: Steve Swallow, Guitar: John Scofield 2000: Jazz Artist of the Year: Dave Douglas , Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow, Guitar: John Scofield, Jazz Album of the Year: Dave Douglas, Soul On Soul (RCA), Trumpet: Dave Douglas, TDWR Composer: Dave Douglas 1999: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow 1998: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow, TDWR Jazz Artist of the Year: Dave Douglas 1997: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow, Guitar: John Scofield 1996: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow 1995: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow 1994: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow 1993: Electric Jazz Group: John Scofield, Electric Bass: Steve Swallow 1992: Electric Bass: Steve Swallow 1991: Electric Jazz Group: John Scofield Group, Electric Bass: Steve Swallow, Beyond Group: Living Colour (Vernon Reid)

Ulaznice Prodaja karata za BJF je startovala u utorak, 3. oktobra. Karte se prodaju na blagajnama Doma omladine (kompleti i pojedinačne karte za sve večeri), Doma sindikata (za 26.oktobar) i Kolarčeve zadužbine (za 24. i 25. oktobar), kao i putem interneta. Cena prve količine kompleta karata je 3.500 dinara, dok se pojedinačne ulaznice mogu nabaviti po sledećim cenama: 24. oktobar, Kolarac: Benny Golson & Big Band RTS i E.S.T. 800 din/1000 din/1200 din 25. oktobar, Kolarac: Dave Douglas Quintet i Jon Hassell & Maarifa Street 800/1000/1200 26. oktobar, Dom sindikata: Soweto Kinch i John Scofield Trio 1.000/1200/1500 27. oktobar, Dom omladine: James Blood Ulmer Septet feat. Vernon Reid: Memphis Blood Blues Band 800 28. oktobar, Dom omladine: Bojan Z Trio 800 Karte za ponoćni program u Bitef Art Caffeu za 24, 25. i 26. oktobar (Fabian Kallerdahl Galore, Roy Nathanson’s Sotto Voce i Anderskov Accident) će se prodavati na ulazu pred početak koncerta. Karte kupljene za glavni program 27. i 28. oktobra u Domu omladine važe i za ponoćni program (La Caravane Passe + Flora, Break n’ Bossa – Schema Rec.) te dve večeri na istom mestu. Karte za ponoćni program u Bitef Art Caffeu za 29. oktobar (Wolfgang Muthspiel Trio + Christoph Grab Quartet) će se prodavati na ulazu pred početak koncerta. Ticket Hot Line: 011/3248-202.