Nervira me sva ta sila, vazduh, zemlja, vatra, voda

Scenario: Mark Protosevich, Wolfgang Petersen (prema romanu Paula Gallica)
Uloge: Kurt Russell, Josh Lucas, Richard Dreyfuss, Jacinda Barrett, Emmy Rossum, Mike Vogel, Mia Maestro, Jimmy Bennett, Andre Braugher, Freddy Rodriguez
Žanr: akcioni
Trajanje: 99 min.
Proizvodnja: USA, 2006.
Zvanični veb: www. poseidon- official.com

Posejdon bi bio daleko manje razočaranje da na njemu nije radio Wolfgang Petersen, reditelj filmova kao što su Das Boot i Savršena oluja. Pažnja posvećena likovima i drami u ova dva filma, doprinela je da na P?tersena računamo kao na retku pojavu među rediteljima koji u središtu tehnički besprekornih ratnih slika i vizuelno impresivne katastrofe, na buri specijalnih efekata i njihovog čisto somatskog uticaja na gledaoca, teži da očuva krhku kuglu u kojoj pluta hemingvejevska drama starca i mora. Posejdon, grubo razbija ovu kuglu uplovljavajući u veštački uzburkanu, od klišea ustajalu močvaru Vulkana, Tvistera i Armagedona.

Navodno rimejk filma Posejdonova avantura (1972.), kratko i jasno, esencijalno nazvani Posejdon (nema šale, sila je to), od originala preuzima samo hardver: ogroman talas prevrne luksuzni brod. Sve ostalo što bi ovoj premisi dalo dramski kvalitet, maknuto je kao gubljenje vremena: ljudski faktor koji doprinosi da ne baš bezbedan brod isplovi po poslednji put, složena infrastruktura likova i međusobnih im sukoba u prevrnutom brodu, te dramski potkrepljeno formiranje i grananje sastava ekipe u Nojevoj barci. Umesto da se konstituišu kroz dramu (uspostavljanjem međusobnih odnosa), likovi koji će činiti borbeni tim, grubo su markirani u desetak minuta pre početka katastrofe, više sa ciljem da ih zapamtimo nego da se za njih vežemo. Dok su glavni likovi svedeni na minimum (etnička i seksualna pripadnost, profesija i porodični status) ispod kog bi gledaocu naprosto bio potreban džojstik da ih pokreće kroz bogatu scenografiju razorenog broda, ostali putnici u startu su tretirani kao inventar broda, statisti za odstrel. Ovakvo ekonomisanje doprinosi utisku da su junaci više obučeni tim koji treba da testira izlaz za slučaj opasnosti na brodu u nekom interaktivnom pokusu, nego da je po sredi istinska drama kojom bivaju zahvaćeni putnici broda od kojih se neki, zbog svojih odlika i odluka spasavaju.

Ne može se reći da P?tersen ne pokušava da primeni umeće pravljenja iscrpljujuće i napete klaustrofobične atmosfere iz Das Boota. Scene u kojima junaci dospevaju u ventilacione ispuste i komore broda i bivaju primorani da puste da ih voda preplavi ne bi li snagom potiska oslobodili izlaz na naredni nivo, proizvode osećaj jeze i fizičke nelagodnosti. Ali, dok je klaustrofobija u Das Bootu samo delom posledica kretanja glumaca u skučenom prostoru, u Posejdonu se svodi upravo na vizuelnu manipulaciju. Jer, priču organizuje gotovo u potpunosti prostor (savladavanje nivoa prevrnutog broda), otprilike kao da gledate Kocku samo što vam je dato realističko objašnjenje otkud junaci tu i konkretni cilj ka kom se kreću.

Dok ulogu Džordža Klunija u Savršenoj oluji pamtimo po junaku kog je igrao, jedina uloga koju glumačke zvezde, poput Kurta Rasela, u Posejdonu imaju je da bolje izreklamiraju film. Sudeći po kuknjavi na malu zaradu, ni uslovni refleksi više nisu pouzdani oslonac. I dok Posejdon samouvereno kliče: za sve vas kojima je Titanik bio prenemaganje i gnjavaža, evo broda koji brže toneee!, ostaje zapamćen samo kao suma sumarum svih klišea iz filmova katastrofe.