Novosadska punk verzija je delo ns. punk prvoborac i samim tim relevantnih hroničara, Save Savića i Igora Todorovića, koji su napisali, sakupili, kompilirali.... knjigu o novosadskoj punk sceni od 1978. godine do danas. Preko 370 fotki na 200 strana, sve o bendovima koji su imali makar i tri probe i stavili nekog traga na lokalnu scenu
Verujem da postoji ne baš tako mali problem za ljude koji reše da napišu knjigu koja se bavi muzikom. Pored činjenice da je većina stvari (uslovno) manje-više poznata, treba naći najbolji pristup i meru kako predstaviti ono što se želi podeliti sa čitaocima. Uvek mi je na pameti čuvena knjiga Juliana Copea o kraut rocku i iskreno oduševljenje jednog od aktera – Holgera Czukaya ("knjiga je odlična, uživao sam je čitajući… kao bajka je! Samo još da je istinita...“). Autori su, dakle, raspeti između uloge interpretatora, advokata ili kritičara ili kritizera – zavisno od motiva i opredeljenja. Najčešće, te knjige završavaju neuspešno – u kreativnom ili komercijalnom smislu – i nije ni čudo da je taj segment možda i najnepopulurniji u domenu konzumacije dobara rock muzike.
Novosadska punk verzija, s podnaslovom Prilog istoriji novosadske punk-hardcore scene, u izdanju novosadskog Studentskog kulturnog centra, edicija Dirty Books, zaobilazi sve te kategorije.
Drugačiji
Ona je pisana od 2003: rasute su beleške i krenulo se u golem poduhvat. Nastala je kao želja Save Savića (danas sportskog novinara) – koji je u napadu iracionalnog entuzijazma nadošlog nakon gledanja Don Lettsovog filma The Clash: Westway to the World poželeo da priredi nešto ambiciozniji fanzin o punku kao integralnom delu njegovog odrastanja – a ukroćena konstruktivnim sugestijama njegovog kompanjona Igora Todorovića Zgroa (takođe se bavi novinarstvom i sličnim temama kao Sava).
NS punk verzije je za mene jedan od lepših doživljaja sezone. S obzirom na to da su je pisala dva čoveka, generacijski ne baš bliska ali zato vezana čistim srcem da iza sebe ostave i sopstveni i (više)generacijski legat – začuđujuće je konzistentna u pristupu. U dva podjednaka poglavlja (Drugačiji i Još uvek nosim kratku kosu) nepretenciozno se izlažu pojedinosti o nastanku, razvoju, metamorfozi i utemeljenju novosadske punk scene u duh grada od samih početaka pa skoro do današnjice. Novosadska punk verzija brojnošću podataka, fotografija i trivija povremeno dostiže enciklopedijsku vrednost, mada su sami autori na početku negirali bilo kakav enciklopedijski predznak.
Prvo poglavlje razotkriva lokalne heroje, koji su se iz raznoraznih pobuda – svesnih i nesvesnih – usudili da budu drugačiji, i način na koju su lokalnu utopiju uveli u duh grada i vremena. Opet, drugi deo je kao svojevrsni nastavak napisan uz impresije koje ne uzurpiraju činjenice, tako da se nakon upijenog prvog dela sasvim lako hvata relacija između ljudi, bendova, lokalnih toponima i mesta na kojima se sviralo. Sam naslov poglavlja više nego jasno sugeriše da se nadogradio stari duh, uz sasvim očigledno promenjene životne i sve druge okolnosti.
Ne sećam se da sam skoro čitao knjigu sa toliko uverljivosti. Možda je tome razlog krajnje objektivan i pošten pristup svakom akteru događaja iz knjige, bilo da je njegov rad poznat i široj publici, ili da u samu egzistenciju benda nisu bili upućeni ni bliži rođaci ili prijatelji. Knjigu sam prvi put pročitao u prevoznom sredstvu do kuće za oko sat vremena, sutradan još jednom, sada je čitam ponovo. Ovo je vanserijsko zanimljiva literatura za svaki dan. Kao stari punk bendovi sa fudbalskim refrenima, stalno vam se vrte u glavi i traže iščitavanje. Što bi jedan moj prijatelj rekao – „Arte De Punkotica“.
I ono što joj daje još i veću draž je i moguća internacionalizacija. Sticajem geografskih pomeranja, ovu knjigu je sada moguće čitati u skoro šest novih država i pri tome pronaći adekvatne razloge, podudaranja i veze za takav čin. Valjda će neko poraditi i na tome. Razlog nalazim u tome što bih voleo da pročitam riječki ekvivalent ovom pisaniju, s obzirom na to da su scene Novog Sada i Rijeke nešto najbolje izašlo još iz vremena zajedničke države.
Da sve bude još i bolje potrudili su se i autori i izdavači – tako da je knjiga uparena sa propratnim diskovima. Prvo izdanje NS Punk verzije (prepoznaćete je po zelenoj boji na omotu) je imalo i podršku duplog diska – rasprodato je u rekordnom roku, tako da se možda negde nađe i neki zaostali primerak. Istovremeno je održana i promocija koja je obeležena i velikim koncertom na Gradilištu (NS). Potom je doštampano drugo i dopunjeno izdanje (sa narandžastom bojom na koricama) i novim setom pesama.
Na audio separatu su hronološki zastupljeni gotovo svi koji su zaslužili mesto u knjizi. Od Pekinške Patke (sasvim nenamerno reizdanjem kompletnog materijala na CD/u još jednom pomažu sceni ili je... obratno?) pa sve do aktivnih Red Uniona, čija se nova izdanja očekuju i najeksplicitnije nastavljaju lanac diskografske istorije. Kompilatori su se oslanjali na nekoliko tuceta imena, sa najšarenijim poreklom snimaka: od klasičnih demona, živih koncertnih, pa čak i proba. Verovatno ću se ogrešiti pomenem li samo neke (što bi neizostavno vodilo do nepravednog izostavljanja mnogih), ali ću ipak zažmuriti i pomenuti samo najfamilijarnije: Atheist Rap, Ritam Nereda, Generacija Bez Budućnosti, Vrisak Generacije...
Naše nezaboravljene priče
Sećam se kako su pre skoro tri decenije neki od mojih prijatelja skupljali što više kopija prvog albuma Sex Pistolsa Never Mind The Bollocks upravo zbog različitih fluorescentnih nijansi na omotu. Ha, čuo sam da ima ljudi koji su iz istog razloga kupili oba izdanja ove knjige. Ima li lepše paralele?!
Sami autori u knjizi na par mesta projektuju umereni pesimizam glede entuzijazma današnjih generacija i utapanja u ponovnu apatiju i konformizam neke druge vrste. Sad, hoće li ova knjiga ipak biti neki pokretač da se današnji klinci okrenu od sagledavanja tuđe kreacije i zapute u kakvu-takvu avanturu sopstvenog ispoljavanja ili će podsticaj ovih autora ostati na nivou jalovih nadanja – pokazaće vreme. Punk je, pre svega, okidač iz koga se može ispaliti raznorazna municija i da nije bilo punka, mnogi ne bi sebe izgradili na ovaj ili onaj način i ipak kliču te znatiželje i žeđi za promenama i životom manifestovali na razne načine.
Jedan veliki umetnik koga su generacije izašle iz punka ili new wavea kasnije upoznavale svojevremeno je kazao da „postoji naprslina u svemu“ i da je „to način na koji ulazi svetlost“. Da li je ova knjiga naprslina ili svetlost, nostalgija ili inspiracija? Neki će ljudi to razaznati sami i, možda, stvoriti (opet) svoju sliku sveta.
Komentari