Soul A La Pesto

Piazza IV Novembre je mesto koje se vrti oko jedne od najstarijih, tek restauriranih fontana renesansne Italije, pa ćete je naći u svakom ozbiljnijem turističkom vodiču. A tu je ujedno i druga po veličina bina ovog festivala, ona najveća za besplatne koncerte tj. pučke zabave.

Prvo veče 33. Umbria Jazza poseban je program za Afriku, u saradnji s poznatim Univerzitetom za strance u Peruđi koji upravo slavi 80 godina postojanja i gde su italijanski jezik i kulturu izučavali mnogi s Crnog kontinenta ali i ”s naših prostora”. Humanitarni koncert je, uz nastup čestih gostiju Dr. Bobby Jones & Nashville Superchoir već i svojim gospel opredeljenjem vezanih za afro-američko nasleđe, pripao ranoj zvezdi world musica - Mory Kanteu. Pripadnik griota, tradicionalnih muzičkih porodica iz Gvineje, član čuvenog zapadnoafričkog Bamako Rail Banda kad im je glavni pevač bio Salif Keita. Specijalista za stari 25-žični instrument koru, Kante je i kod nas upamćen po gotovo disko hitu Yeke Yeke.

Mory Kante

Prvo pravo jazz veče na tlu predrimljanske etrurske civilizacije ove godine zbrinula je vodeća bela zvezda jazza, odlična pijanistkinjapevačica Diana Krall koja je pre 10 godina na ovom festivalu gostovala kad je započinjala i komercijalno zavidan uspon. No, mnogi su za ovu pametnu plavušu čuli tek kad se nedavno udala za izvesnog Elvisa Costella; upravo čekaju bebu ali ni vidna trudnoća ne sprečava ih da svaku u svojoj karijeri još uvek rade punom parom (očito utičući jedno na drugo, on na nju više repertoarski a ona na njega stilski), pa je tako g-đa Krall svoj termin ispunila standardnim programom koji svima preporučujemo, diskografski i live.

Prvo italijansko veče - kao i gorepomenuto u velikoj Areni Santa Giuliana - podudarilo se s finalom Svetskog prvenstva u fudbalu, i bilo je predviđeno da koncert počne tek posle utakmice a organizatori su najavili da će u samoj Areni na bini biti veliko platno za direktni prenos. Uprkos krasnom ambijentu, iz tipične tifoz-gungule po centru grada Arena je privukla tek nekoliko stotina gledalaca spremnih da ovo ne baš često iskustvo podele s hiljadama drugih. No kako se mrak spuštao a utakmica produžavala, prikupljali su se vlasnici sve zategnutijih živaca pa je do kraja bilo zadovoljstvo posmatrati burne a neretko smešne pa i duhovite reakcije navijača. Posle penalske katarze, prvog udara slavlja, himne i obljube pehara ipak se prilježno prešlo na koncert.

Diana Krall

Brzo je sklonjeno platno i dok je s padina Peruđe treštalo opštenarodno veselje svom poslu mirno je pristupio Pino Daniele, Napolitanac s uticajima bluesa i soula, i jedna od najvećih italijanskih zvezda i po inostranstvima. Predstavnik med(iteranarskog) zvuka, Pino je već tri puta nastupao kao glavna uzdanica nekih večeri Umbria Jazza - jednom nenajavljen na glavnom trgu (IV Novembre), drugi put na stadionu u super grupi sa stranim gostima... pa mu valjda ni pod ovakvim sticajem okolnosti nije bilo previše čudno.

Priznajem, opet sam potcenio elitnu festivalsku publiku ovakvog događaja: započevši s?m s gitarom i unjkavim vokalom, Daniele nije ulivao nimalo poverenja. Mada se pratio jazzy-harmonijama i očito dobro svirao. Ako niko drugi na svetu, bar `Talijani imaju tradiciju nežnih tenora pa upravo boja glasa koja me davno odbila od ovog Pina, uz diskretna šansonjerska i rock dodavanja njegove prateće ekipe očito jeste pravi magnet za sve brojnije prisutne u Areni. Niti je on pokušao da kapitalizuje na erupciji nacionalnog oduševljenja, niti su oni obraćali pažnju na ono spolja što su upravo kao propuštali. Potpuno usredsređeni na koncert, ni pomena o fudbalu, gotovo neverovatno za stereotipe kakve mi gajimo i o sledbenicima tog sporta i o stanovnicima nama nekad susedne države; čik da vidim u Srbiji neki estradnikulturno-umetnički događaj tog kalibra u terminu odmah posle reprezentativnog trijumfa čak i puno nižeg ranga, ko bi to odbranio od provale prostakluka?

Pino Daniele

Kao predstavnici male zemlje koja takva takmičenja nit` gosti nit` dobija, ipak smo posle nekog vremena rešili da se popnemo u grad i svedočimo onome što se dešava u ozbiljnijem, organizovanom narodu kad osvoji prvo mesto u najsporednijoj stvari na svetu. A sutradan uveče na istom mestu par hiljada obožavalaca omađijao je kantautor Caetano Veloso, jedan od tri nezaobilazna velikana (Gilberto Gil, Milton Nascimento...) tropicalisma, te samim tim i savremene pop muzike Brazila.

Posle svih faza (stilova, vrsta pratnje...) decenijama duge karijere, najviše me je iznenadilo da Caetano ovde nastupa potpuno sam, s akustičnom gitarom! Ako ste bez suvišnih predrasuda, dosadi nije bilo mesta: brazilske harmonije su nam i danas dovoljno neobične da nose svežinu, melodije neočekivane da teku kao pitki potoci, a prijatni i ponekad nazalni Velosoov glas i solidno prebiranje po akordima držali su pažnju i raspoloženje čak i ako pojma nemate o portugalskom (a Caeatno je posebno cenjen baš i zbog svojih stihovaupotrebe maternjeg mu jezika).

Ispostavilo se međutim da mnogi među prisutnim Italijanima imaju, bar toliko da u mirnoj letnjoj noći s Caetanom složno pevuše refrene njegovih najpoznatijih numera; i čemu onda predrasude, Peruđa je stari univerzitetski centar. A ovo, retka i dragocena prilika da svedočite kako neki veliki autor ogoljeno, škrto predstavlja raskošne plodove svog dara i rada. No, i on je izašao publici u susret: osim sopstvenih bisera (Voce e linda, Menino do Rio, Michelangelo Antonioni...), program je strateški prošarao još nekim brazilskim (s Gilom napisanom Desde que o samba e Samba, pa radovima Moraesa, Jobima...) i showjazz standardima (Body and soul, Stardust), a kao kulturan čovek ume da peva i ne-engleske pa smo od njega čuli potpuno smirene meksičke Cucurrucucu paloma (koju je izveo i u Almodovarovom Pričaj s njom) i Volver, te strogo probrane francuske, španske i poneku italijansku! Il Mondo, La Violetera... majstoru sve dobro stoji!

Caetano Veloso

I Veloso je ovde gostovao niz puta od `93. (ponekad i s Gilom), a njegova popularnost u Italiji tolika da organizatorima pruža makar komercijalnu sigurnost ako ga dovedu i bez pratećeg bandauobičajenog koncertnog programa. Šarmantni, nenametljivi i opušteno stareći Caetano se čak malo i izvinjavao jer, eto, odavno nije na binama u ovakvom, skroz solo izdanju.

No skromnost na stranu, i politika cena ulaznica za Umbria Jazz 2006. jasno govori ko je gde postavljen (u EUrima, naravno): većina zvezda 15-25-35, Clapton i Santana sve po 38, dvostruki programi Solomon BurkeJames Brown i Jamie CullumHerbie Hancock do 40, a Krall i Veloso 15-40-60! Pa je ovim Caetano zapravo započeo još jednu, malu italijansku turneju po amfiteatrima, blues-festivalima (!)...