Hvala na pitanju, Axl Rose je odlično. Doduše, nema više pripijenog biciklističkog šortsa, škotskog kilta i majice sa Isusovim likom, ali ima unikatnog stepovanja i trčanja po bini, kondiciono nalik starom Axlovom scenskom „amoku“
Mesto: Arena, Budimpešta
Vreme: sreda, 31. maj 2006.
Produkcija: Multimedia Concerts
Organizacija putovanja: Internet Travel
Koncert
Guns ’n’ Roses u budimpeštanskoj Areni bio je predviđen za 21 čas. Međutim, Axl je sat ranije bio u Milanu. Odatle je poleteo avio-taxijem. U Areni je bio u 22, ali onda se, kako smo saznali od organizatora, požalio da ga boli kuk. Laslo Hegeduš, direktor Multimedije, kompanije koja je dovela Gunse u mađarsku prestonicu, bio je prinuđen da izađe na binu oko 22:30 i zamoli publiku za malo strpljenja.
Krenule su salve zvižduka. Po Areni su se pronele glasine da je
Axl Rose kolabirao, da se overdozirao, da je u Milanu zaglavio s nekom manekenkom, neko je primetio da je „on oduvek bio lud“, neko je dodao „da se folira“, neko da je „zvezda i da mu se može".
Među publikom pristiglom iz Srbije počelo je zezanje da i Axl, kao nekad Dejan Savićević, ima probleme sa "primicačem". Dok je agonija trajala, tankirane zalihe piva u Areni su rapidno opadale, oko 500 najnervoznijih fanova je demonstrativno uzelo pare natrag i napustilo Arenu u kojoj je, kako neko reče, u bekstejdžu bilo više boca kiseonika za reanimaciju Axla nego opreme benda.
U moru glasina, neko je rekao da će umesto njega na binu istrčati njegov kaskader, pošto Axl "napadno krije slike sa aktuelne turneje GNR“. S razglasa su se besomučno orili HM hitovi, vreme je prolazilo, ali tvrdo jezgro fanova "sa šipke" nije se pomeralo ni za pedalj.
I konačno, oko 20 minuta pre ponoći, svetla u Areni su se ugasila, a raja je brzometno napuštala šankove vraćajući se "u ring". U mrklom mraku počela je uvertira, neki horor zvuci od kojih su podrhtavale nogavice. Neki bas, neka violina i ko zna šta još.
Kako se ovo stišavalo, pojačavali su se reflektori bliže plafonu, a onda je u ponoć Arena eksplodirala sa Welcome to the Jungle. Axl je nosio naočare, fensi sako, kajlu i traperice, a kosa mu je bila zalizana i vezana u rep. Cimao se uzduž i popreko kao u najboljim danima.
U slučaju GNR, sukcesija i secesija su učinile svoje. Od starog benda pored Axla, tu je bio još samo klavijaturista Dizzy Reed. Ako smo dobro prepoznali, solo gitaru je svirao Robin Finck, ritam gitaru Richard Fortus, na basu je bio Tommy Stinson, a na bubnjevima Brian Mantia.
Erupcija se nastavila sa It’s So Easy, pa sa čuvenom obradom McCartneyeve Live and Let Die. Pirotehnika je bila briljantna: vatrene konfete, detonacije, vatrena kiša, vulkanske erupcije, a na prilično dugačkoj bini Axl i ostali momci su imali dovoljno manevarskog prostora. Akustika, ozvučenje i video bim bili su na visini zadatka.
Da nema
Slasha (Velvet Revolver), videlo se i čulo sa drugog kraja hale, ali, eto, "srpska posla" nisu mimoišla ni ove bardove. Desetkovani Gunsi predvođeni Axlom od 1998. (?!) snimaju album
Chinese Democracy, i još ga nisu snimili, iako imaju i novi "logo", ali to ne znači da ne sviraju pesme sa ovog virtuelnog izdanja: u Budimpešti su bili primećeni
Madagascar,
Better i
The Blues, mada se u "best of" varijanti raja palila i žarila najviše na karijatide sa tri opaka albuma GNR,
Appetite for Destruction i
Use Your Illusion, jedan i dva.
Preksinoć verovatno nije bilo kao na Rock in Rio, ili kao one godine na Hipodromu u Parizu, ali daleko da je baš bilo kao Divlje jagode u Bečićima početkom 80-ih godina prošlog veka. Axl jeste pravio duge pauze (uzimanje kiseonika), tokom kojih je bilo smaranja u solo deonicama, ali to nije osporilo generalni utisak monumentalnosti. Na primer, u Sweet Child O’ Mine ili November Rain, kad je Axl bio za klavirom.
Nisu zaboravili ni Dylanovu Knocking on Heaven’s Door, a po kanonu turneje Don’t Cry imala je samo instrumentalna intermeca. Za bis je ostavljena, naravno, Paradise City, i to u euforičnim tektonskim razmerama. Na našu žalost, nisu svirali Civil War, Patience, čak ni pet minuta i 28 sekundi najluđe Bad Obsession. Propustili su i njihovo viđenje Sympathy for the Devil.
Arena je bila rasprodata, znači oko 15.000 hodočasnika, od kojih je više desetina njih, predvođenih ovdašnjim rock promoterom Ivanom Morićem, stiglo iz Srbije.
Nekoliko njih je bilo i 1992. godine kada su, tada kompletni Gunsi u naponu snage, imali koncert u mađarskoj prestonici na stadionu NEP. Bio je to onaj čuveni "kišni koncert", kada je lilo kao iz kabla, sve sa munjama i gromovima. U publici je bilo najviše klinaca i onih u "krizi 30-ih“, što potvrđuje da su GNR, bez obzira na to ko je sukcesor, postali Led Zeppelin za nultu generaciju, a što je neko rekao jednom drugom prilikom za jedan drugi bend, tamo neke matore frikove iz L.A. koji se odazivaju na Janes Addiction.
Nisu ostali dužni ni ono bez čega Terminator dva ne bi bio tako kompletan film. Koncert je završen u dva iza ponoći. Vreme će pokazati da li će Axl pre objaviti Kinesku demokratiju ili će Srbija dobiti novi ustav.
Komentari