Od Forda do Bresta i dalje

Scenario: Richard Wenk
Uloge: Bruce Willis, Mos Def, Frank Nugent, Diane Mosley
Žanr: antivestern
Trajanje: 105 min.
Proizvodnja: SAD, 2006.
Distribucija: Provision
Web: www2.warnerbros.com/16blocks

Richard Donner rođen je mesec dana pre Clinta Eastwooda i svoju karijeru otpočeo je takođe kao glumac, ali pozorišni. Njegovi prvi filmovi bili su dokumentarni, namenski i reklamni, 60-ih je počeo da režira igrane filmove, ali je tek od Predskazanja 1976. i Supermena 1978. postao slavan. Režirao je veoma različite filmove, neki su, doduše, bili i Smrtonosna oružja, neki su bili osrednji, ali neki su bili sjajni, i to po pravilu „što bliže čistom žanru, to bolje“, bez obzira na to da li je u pitanju bio dečji film, bajka ili akcioni krimi-triler. Lično, najviše volim Sokolicu (1985), a ni pretposlednji Timeline (2003) nije bio loš.

Razdaljina između zatvora i sudnice u koju policajac Willis sprovodi svedoka Defa iznosi 16 blokova. Iako je to i inače, a pogotovo za njujorške pojmove, kratak put, ispostaviće se da predstavlja rastojanje jednako onom koje junaci moraju da pređu u Ponoćnoj trci Martina Bresta, Gauntletu Clinta Eastwooda ili Dvema mazgama za sestru Saru Dona Siegela. Takva rastojanja mere se na filmu životima loših momaka, ali i životima glavnih junaka, koji su više nego egzistencijalno ugroženi. Naime, žestoki, direktni i ćutljivi momci koji iz tačke A u tačku B sprovode nekoga, obično su ugroženi esencijalno, a oni sprovođeni, slabi, manipulativni i brbljivi, dramaturški su zaduženi za uzajamno zbližavanje sa sprovodiocem i, kroz to zbližavanje, za povratak svekolike vere u smisao ljubavi prema bližnjima.

Kod Donnera, ugrožen je celokupan sistem: svekoliki red, poredak i istina nisu ugroženi samo spolja, zlikovcima, već i iznutra: policajac Willis je ne samo čovek u metafizički i moralno smrtnom grehu očajanja i lenjosti prema večnom spasenju, već će se ispostaviti da je i, vrlo konkretno, jedan od onih kojima ne ide u račun da svedok progovori.

Svoje kasno uviđanje istine tj. dobra, nasuprot grehu tj. zlu, Willis bi, u urednoj klasičnoj naraciji, trebalo da plati životom. Međutim, njegov prezaprljani život ide uz život takoreći čistog Defa, a u akcionim žanrovima proisteklim iz vesterna nije dozvoljeno da dugove glavnih junaka plaćaju drugi, pa čak ni delimično. Dakle, da bi Def živeo, mora da živi i Willis i – jupiii – obojica će živeti, a pravda će biti zadovoljena.

Za razliku od poruke Fordovog Čoveka koji je ubio Liberti Valansa, gde se jasno i glasno kaže da kad neka stvar postane mit, bez obzira na sve, treba istrajavati na mitu, a ne na istini, u 16 blokova insistira se na istini; kod Forda se prividnom racionalnošću u Liberti Valansu zapravo rušio mit demokratije, a kod Donnera se u 16 blokova prividnom patetikom mit nanovo gradi.