Muzika je moja najveća ljubav i ne želim da je prljam prozivanjem spodoba. Zato retko prozivamo i psujemo u našim pesmama. Kako često našu muziku znaju da strpaju u fioku „cabaret r'n'r'“, na ovoj ploči smo odlučili da otpevamo stihove iz Ratnog bukvara Bertholda Brechta. To je antiratni tekst s početka 40-ih godina prošlog veka, a radi i dan danas... Opominje!
Početkom ove godine svetlosti dana ugledao je drugi zvanični album somborske skupine H.K. Banda, pod ne(u)obič(aje)nim imenom Čudna zemlja, Volow gaj. U iscrpnom, ali i neformalnom razgovoru za Popboks, spiritum movens lokalne muzičke scene, a u bliskoj budućnosti, nadamo se, i šire, gitarista, autor, bendžolog, građevinski inženjer Vladimir Čutura priča o sebi iza leđa i još koječemu. Ako nismo dosad zagolicali vašu maštu...
POPBOKS: Znam, neki će početi da zevaju kad ovo vide, ali ajde da za početak citiramo veličanstvenog Zappu! Šta misliš: Does humor belongin music?
Vladimir Čutura: Muzika bez humora je kao sendvič “brez kobajsice” i piva posle. Satirična forma uvek dozvoljava izvođaču da kaže ono što misli, ali da ne “utuši”.
Tako mi, HKB (H.K. Banda ili Hootchie Kootchie Banda – prim. aut.) uvek možemo da kažemo: “Bobu bob, popu pop, a Pahomiju zatvor. Dugački...”
Pošto kažu da je satira iskrivljeni odraz u ogledalu u kome čitalac/slušalac vidi sve osim sebe, mi smo rešili da i “sjebe opajdarimo satirički”. Tek kada opajdariš po sebi, možeš i po drugima, kaže stara narodna misao, koju smo mi izmislili...
Možeš li da se setiš srećnih vremena? Ako su ikad postojala, reci par reči o tom periodu: muzika, moda? Kad si počeo da sviraš i iz kojih razloga, iz dosade, zbog razonode, devojaka? Nagađam!
Mogu da se setim srećnih vremena, ali neću. Hoću da sadašnji trenutak učinim srećnim “sjebi”, familiji i prijateljima.
Moram sada malo da hvalim Bandu i “sjebea”. Naš klavijaturista Zoltan Poganj (prezime u prevodu Paganin) je možda među pet najboljih “bajsista” u Vojvodini. Uz matematiku, završio je i srednju muzičku, klavir.
Ja sam, pak, kao klinac svirao hornu i bio sam nekoliko puta nagrađivan po takmičenjima. Sve dok mi roditelji nisu kupili akustičnu gitaru. Od tada pa sve do danas sviram žičane instrumente.
Pevač Dalibor vrlo dobro svira i gitaru, ali je specifičan po svirci na frulama i sitnim instrumentima. Sve u svemu, da ne dužim. Iza nas je veliko sviračko iskustvo. Nas sedmorica = 150 godina r'n'r-a. Malo li je? Odrasli smo na novom talasu, zatim slušali sve do čega se moglo doći. U zadnje vreme i ne pratim toliko stremljenja u muzici, već puštam da me sama muzika nađe.
Svaka čast! Bend koji jednog od najboljih vojvođanskih basista stavi da svira na klavijaturama nema razloga da brine za budućnost! Svirao si kao klinac hornu i akustičnu gitaru, pretpostavljam da nemaš tremu pred nastup? Koliko je klasično školovanje prepreka, a koliko prednost u rock muzici?
Ukoliko nisi budala, nijedna vrsta školovanja ne može biti smetnja, tako da muzičko obrazovanje i te kako pomaže u komunikaciji unutar Bande. No to je samo jedan segment u r'n'r' izražaju. Znam neke muzički obrazovane kojima fali životna škola, pravilan odnos prema životu i još štošta...
Pozitivna trema je uvek dobrodošla. Ja se npr. uvek unervozim kad očekujem glupava pitanja od nekih nazovi novinara. Tada se jako čuvam kočijaškog slenga i stupidnih opservacija...
Meni se lično na vašem novom albumu osim naslova:
Čudna zemlja, Volow gaj (ne znam zašto, ali pre sam mislio da se album zove
Volvov gaj, valjda ti volovski geni u svima nama), sviđa što nikoga ne spominjete i ne prozivate lično. Čak i onaj
uglazbljeni Brechtov tekst:
Generale ne mora da bude shvaćen isključivo u militantnom smislu. Može da se shvati i kao
Generalni direktore,
Tajkunu (ni)jedan,
Tenjaku rashodovani! Hoću da kažem da vaša muzika, kako u tekstualnom, tako i u zvučnom smislu, ne igra uvek na prvu loptu.
Pesma Volow gaj je alegorična priča, zidana na dva temelja. Prvi, harlekinski deo, nastao je od dečjeg bećarca koji se peva po selima somborskog atara. Ja za taj bećarac znam barem 20 godina. Treba biti jako otkinut, pa kravi obući najlon gaće. Drugi deo, nazovimo ga livadarski rap sa auspuh produkcijom, inspirisan je krimosom koji je komentarisao krimi scenu u Srbiji rečima „mala bara, puno krokodila“. Ostalo se samo skockalo i baš nam je bio ćeif da uradimo spot za nju, iako pesma nije hitasta. Čak je mnogima prst u oko...
Muzika je moja najveća ljubav i ne želim da je prljam prozivanjem spodoba. Zato retko prozivamo i psujemo u našim pesmama.
Veliki
Brecht. Kako često našu muziku znaju da strpaju u fioku „cabaret r'n'r'“, na ovoj ploči smo odlučili da otpevamo stihove iz
Ratnog bukvara Bertholda Brechta. To je antiratni tekst s početka 40-ih godina prošlog veka, a radi i dan danas... Opominje! Pored Brechta, na ovom albumu su otpevani stihovi Vladislava Petkovića Disa
Himna, a zatim i
Zemlja levaka velikog srpskog satiričara Rastka Zakića. I kod tih stihova postoji vremenski otklon.
Volow gaj? "W"?
Probaj da je pročitaš na engleskom. Zaista zvuci ko neka pesma
Beatlesa. Igramo se, još smo deca, nećemo da odrastemo i tako to...
Razlika između britanskih i srpskih bendova? Britanci i kad pevaju o politici, ubace u pesmu bar malo seksa i ljubavi, a kod nas (prim. aut. i šire – od V. pa do T.) i kad se peva o seksu, mora malo politike to da začini? Generalno rečeno, naša scena oskudeva seksualnom tematikom. Da li je to zbog toga što smo u suštini konzervativno nastrojeni?
Au, bojim se da ćeš morati da nađeš drugog sagovornika za tu temu. Eno ga Pink pun sisatih radodajki, u bundama od nerca i sa silikonima. Pored takvih i nije problem biti esteta...
Iako tvrdiš da ste ti i tvoji H.K. prijatelji u zrelim godinama, da muzika sama dolazi do vas, s jedne strane vidim da spominješ rep:
Volow gaj, a i na
vašem sajtu sam čuo izvrsnu happy worldbit disco repliku
Big Bou Rekba, doduše odsviranu na H.K. način? Bećarac i zvuke somborskih atara da ne zaboravimo!
Zanima me koliko uopšte ta nova/retro/tradicionalna muzička strujanja, kako na domaćoj, tako i stranoj sceni. dopiru do vas? Da li više reflektirate/karikirate te uticaje ili ih tretirate na ravnopravan način kao i vaš bazični kabare blues r'n'r zvuk (teško mi je da pronađem fioku za vas; to smatrajte za kompliment – prim. aut.)?
Hvala što nas nisi svrstao ni u jednu fioku. To godi, premda je teže doći do konzumenta, slušaoca.
Pesma Big Bou Rekba je bila mali, ali uspešan eksperiment. Pokušali smo da se približimo modernom tonu, a ostanemo prepoznatljivi. Ide nam i to. Ko zna, možda uradimo i jedan takav album u budućnosti. Čuvajte se DJ prevaranata.
Malo sam eksperimentisao.
Overdubovao sam, ili jednostavnije rečeno, istovremeno pustio stream pesme:
How many times, sa prvog nezvaničnog albuma HKB i novu verziju iste pesme sa albuma
Čudna zemlja, Volow gaj. Obe počinju zvukom ptičica, na prvoj verziji se čuju prvo vokali, pa uleće električna gitara, ako se ne varam, ne čuje se ni bendžo, možda je čak i nešto sporija. Na novom albumu ste praktično obradili sami sebe. Šta generalno misliš/mislite o obradama? Koje covere HKB ima na repertoaru?
Ja mislim da ćemo u budućnosti, bliskoj, obrađivati samo pesme sa naših albuma, pesme kojima nismo skroz zadovoljni. Znači, novo odelo, drugačiji aranžman i piči, baćo. I pored svih lepih reči o našim albumima, mi smo pre svega Banda koja najbolje zvuči uživo.
Pozivam sve koji čitaju ovaj intervju da svrnu na neku od naših svirki. Na kvaziturneji smo poslednja dva meseca, zvučimo i izgledamo odlično. Tako, malo smo se i falili.
Instrumental ironičnog naziva Intermezzo (4:21), pored neuobičajenog aranžmana, zanatske preciznosti, panonske opuštenosti i mediteransko-orijentalne scenografije, mogli bismo bez problema da koristimo za špicu jednog od Felinijevih ili Kopolinih filmova. Prefinjene strukture, protkane dramatičnim žičanim ulazima i izlazima; Na 1:18 počinje lep solo i posle prelaza u 1:35, preokreta na 2:08, sledi pauza u 2:10, ni iz čega stižu kastanjete. Vrhunac je na 3:30, posle u 3:43 sledi memento, par zaostalih ekstaza. Kraj.
Iz tvojih usta u Režiserove uši. Hvala. Imaš pivo. (prim. aut: Ništa pivo, primam samo keš, pardon gotovinu.)
Nastupali ste na
raznim binama i festivalima. Sad verovatno najteže pitanje: za koji film ili za koju dramsku predstavu biste rado pisali muziku? Možeš čak i u par reči da opišeš neki film koji još nije snimljen, a za koji biste rado snimili i komponovali muziku. Pa i video
Stipana Milodanovićaza pesmu
Volov gaj, ako se ne varam, ima neku priču?
Svako ko ima dobru priču i pare za zanatski deo vrlo je poželjan. Vrlo rado učestvujemo u takvim poduhvatima, no sve je manje para, a ja baš ne bih trošio naše note samo zbog slave...
Spot za
Volow gaj je nastao saradnjom multimedijalnog umetnika Branka Maravića, koji je uradio fantastične karikature, i Stipana Milodanovića, našeg stalnog saradnika na izradi spotova, reklama i ostalih ludorija. Iako se ne poznaju lično, očigledno je da su u pitanju srodne duše. Pogledajte na našem
sajtu, postavljena je brža, kompresovana verzija spota.
Prostora je malo, vremena još manje? O čemu bi rado da kažeš još par reči? Ili da se javno ovom prilikom nekome zahvališ? Možeš slobodno da sam sebi postaviš pitanje i da daš odgovor!
Pa, hvala. Iskoristiću ovo malo prostora da napišem ponešto o stvarima koje nisi pitao a koje bi trebalo plastičnije da pokažu kompleksno-zabavni karakter naše male Bande.
Prvo bih se zahvalio Rambu Amadeusu na pomoći u uvaljivanju prošlog albuma u PGP-u i pri produkciji poslednjeg. Čak je i zapevao (zarecitovao) uz Bandu. Mi pevamo srpski narodnjak na HKB način, a RASMC recituje na mađarskom. Čist kapric...
I'm your Hoochie Coochie man
Words and music by Willie Dixon
The gypsy woman told my mama
On the day I was born
Oh, you got a boy child comin'
Oh Lord, he's gonna be a sun of a gun
He's gonna make those pretty women
You know, he's gonna make 'em jump and shout
The whole wide world gonna wonder
What it's all about
Yeah, you know I'm here
And everybody knows I'm here
I'm your Hoochie Coochie man
Oh Lord, Everybody knows I'm here
I got a black cat bone
Lord I got a mojo too
I got little John, the conquered
Oh baby, I'm gonna mess with you
I'm gonna grab those pretty women
I'm gonna grab 'em by the hand
You know, the whole wide world gonna know
Oh Lord, I'm your Hoochie Coochie man
Yes, you know I'm here
Everybody knows I'm here
On the seventh hour
Oh Lord, on the seventh day
I tell you on the seventh month, child
Hey, the seven doctors say
Now he was born for luck
I said, baby, don't you see
I got seven hundred dollars darlin'
Don't you mess with me
Because I'm here
Everybody, everybody knows I'm here
I'm you Hoochie Coochie man
Hey, I tell you, everybody knows I'm here
|
Na ovom albumu se prvi put u srpskom r’n’r’-u može čuti flašofon, i to funkcionalno odsviran i jako dobro snimljen. Za one koji ne znaju, flašofon je muzički instrument koji se sastoji od stalka i 13 flaša naštimanih u kiksolidijskoj skali. Ljubitelji kapljice uvek otkinu na ovaj instrument... Takođe, na albumu se mogu čuti tenor i sopran sax, bandžo, akustare i štošta još, ali sa merom.
Često su novinari znali da se pozivaju na velikog Waitsa opisujući našu muziku. Zato smo ovoga puta snimili dve pesme (Big Beppa, How many times), koje harmonski, produkcijski i po mirisu vuku na starog strika-Toma. Barem koliko smo mi znali i hteli. Ostali materijal mislim da baš i nema dodirnih tačaka. A i muziku ne treba fiokizirati...
Poruka mladima i starima za kraj? Gde mogu da kupe vaš novi album? Gde skorije mogu da vas gledaju? I na kraju krajeva, tvojim rečima, još malo autoreklame, šta propušta onaj ko još nije čuo novi album HKB?
Preporuka: svrnite na naš
sajt! Tamo su najave naših svirki. Može se i naručiti album. U sledećih mesec i malo jače sviramo Novi Sad i Beograd (6. april, Dom omladine). Ko kupi naš novi CD, imaće zadovoljstvo da vidi naš show program. Ko ne dođe, kajaće se! Sviramo i Rumi, Sremskoj Mitrovici, Somboru. Pozivam sve na dobru zabavu i opuštenu zajebanciju.
A ja bih lično da završim ovaj intervju onako kako sam ga i započeo, sa
Zappom, naravno!
REPORTER: Mr Zappa, what is folk music to You?
Frank Zappa: It is been one of the most important influences in my career. It is one of the things I really enjoy listening to, especially Bulgarian folk music, and... Indian music. It´s my two favourites.
Da li je šteta što pokojni Zappa nije doživeo
Pink?
Vladimir: Stari as je otišao da zabavlja Hendrixa, Lazu Kostića, Brechta i stale... Garantujem da im drži slovo...
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.