Dokumentarac za preporuku

Scenario: Walter Dallas, Ntozake Shange
Uloge: Funk Brothers (Richard „Pistol“ Allen, Jack Ashford, Bob Babbit, Benny „Papa Zita“ Benjamin)
Žanr: dokumentarac
Trajanje: 116 min.
Proizvodnja: SAD, 2002.
Web: www.standingintheshadowsofmotown.com

Standing in The Shadows of Motown možda je najznačajniji muzički dokumentarni film snimljen u poslednjih nekoliko godina. Nažalost, može da se nabavi isključivo skidanjem sa interneta ili putovanjem u inostranstvo. U pitanju je priča o ekipi muzičara koja je odsvirala i snimila više top hitova od Rolling Stounsa, Beatlesa, Beach Boysa i Elvisa zajedno. Zovu se imenom koje, na prvi signal zvuči poznato, ali je malo ko, uključujući muzičke kritičare, za njih ikada čuo. Oni su Funk Brothers.

Film počinje ulaskom kamere u detroitsku muzičku prodavnicu, anketirajući opsesivne rokofile pitanjem da li su ikad čuli za ovaj bend. Odgovor je u celini negativan. Ali, misterija ovog fenomena uskoro će biti odgonetnuta. Reč je o ljudima koji su radili kao honorarni studijski džez muzičari iz Detroita, a istovremeno predstavljali platni spisak kulturnog odeljka fabrike automobila, čiji je značaj toliko velik da će period između njenog osnivanja i zatvaranja, izazvanog tadašnjim teškoindustrijalnim računom, toliko uticati na muzičku svest da globalna istorija nikad više neće biti ista kao pre njih. Ime ovog fabričkog sektora nosi u sebi ženski rod – Tamla Motown.

Da, ovo je film o pozadini najznačajnijeg studija u rok istoriji. Povod je turneja koju su ovi ljudi odsvirali početkom 21. veka sa mlađim gostima kao pevačima, i tako ispričali svoju čudnu priču, najsakriveniju od svih sivoeminentnih priča popularne kulture. Njihova imena su: Joe Messina, Eddi Willis, Joe Hunter, Johny Griffith, Bob Babbitt, Richard Allen, Uriel Jones, Jack Ashford, i pokojni: Robert White, Earl Van Dyke, James Jamerson, Benny Benjamin i Eddi Brown. Oni su stajali iza najvećih hitova pevača poput: Marvina Gaya, Smokeya Robinsona, Diane Ross, Steviea Wondera, Jackson 5, Four Tops, Juniot Walkera, Merry Wels, Marvellets, Miracles, Marthe and Vandellas, Temptationsa, Commodoresa... Ovi hitovi zapravo su započeli zvaničnu rok istoriju pošto su bili izvor inspiracije i originali prvih cover hitova Beatlesa i Stounsa, koji su, opet, zahvaljujući ovim uspesima nastavili sopstvenu belačku rock priču koju danas prepoznajemo kao genezu muzičke tradicije druge polovine 20. veka.

Od kraja 50-ih pa do početka 70-ih ova soul-mašina proizvodi toliku količinu planetarne inspiracije da od silnih obrada, uticaja, mikseva i naslednika, upućenima izgleda kao da je Motown kraj i početak svega što savremena muzika nudi, da je pakovanje ono jedino što se menja. Kao da je u ovoj muzici zapisan sam logos rokenrola, duh večne novosti, simbolika anđeoske uzvišenosti i čovečije neponovljivosti, totalni gospel i ekstremni folk, tradicija i inovacija, nebo, zemlja, fabrika, motor i sveti dim.

Poput Vendersovog, profitabilnog Buena vista, starijeg brata ovog nezvaničnog sikvela, Standing in the Shadows of Motown govori o zaboravljenim umetnicima ili, još preciznije, o anonimnim ikonopiscima. Reč je o društvenom manifestu kulturne veličine, zemlje koja ima toliki uticaj na svet da zlatni sjaj tog uticaja vešto skriva kao srebrnu senku. Senke Motauna su likovi ovog filma, čiji je tajni odraz daleko misteriozniji od kubanskog siromaštva ili ruske avangarde.

Amerikanci su naprosto prepoznali disidentski imidž sopstvene zemlje brže od drugih zemalja, tako da su tuđe disidenstvo preinačili u svoje. Disidenstvo crnaca, disidenstvo Meksikanaca, disidenstvo Nemaca, Francuza, Iraca, Škota, Šveđana, Holanđana, Slovena pa čak i Indijanaca. Amerikanci su shvatili da je, kao u doba Starog Rima, jedina istinita, logična i praktična mudrost, bila misao: „Svi putevi vode u Rim“ (Ameriku). To ne znači da je Rim jedini zemaljski cilj, već da je Rim jedini zemaljski početak. Ta utopijsko-duhovna nijansiranost je, u stvari, interes iskreno moćne zemlje da dokaže da je svaki veliki istorijski trijumf, kao i svaki veliki sukob, deo kulture sveta, makar nosio prednost vodećeg državno-pravnog imena. Rim je kao i Amerika u vreme rođenja Gospela (Jevanđelja) bio i tamnica i sloboda.

Upravo to balkanskim nacionalistima, kao i „građancima“, kvari sliku o crno-belom ideološkom neprijateljstvu. Izrael je rođen unutar Egipta, hrišćanstvo u okviru Starog Rima, crnački populizam u okviru Sjedinjenih Američkih Država, Motaun unutar industrije, crnci unutar Amerike, Soul unutar srca, belci unutar studija, Sloveni unutar Mičigena, Srbi unutar Beograda, Novi Beograd unutar Zelenog venca. Svetlosti se međusobno PROŽIMAJU, i uvek dolaze kako sa neba, tako iz tela, i obasjavaju skrivena umetnička dela poput ovog, bezgraničnim, večnim slovom o nebeskoj mašini unutar motornog grada.

Fank Brothers su američki disidenti (desperadosi) unutar granica Amerike, a soul je, pre svega, muzika Amerike, i baš zato pripada celom svetu; Iračanima, Belorusima, Hrvatima i Srbima, pre svih.

Ain’t no mountain high enough!!!