We are Pro-Pain from Serbia

Foto: Siniša Kežić

Mesto: Klub Quarter, Novi Sad
Datum: 1. mart 2013.

"Pro-Pain!?! Tu, u Novom Sadu?!" Tako su Novosađani reagovali kada su pre mesec dana čuli da Njujorčani dolaze ne samo u Beograd, nego i u naš grad. I ne dolazi samo Pro-Pain. Sa njima stižu još tri odlična HC benda. Zvučalo je neverovatno. Na takve svirke smo uvek morali da putujemo, bar do prestonice, a sada nam stižu na noge. Tako "novosadski" dobro…

Tih mesec dana iščekivanja smo pregrmeli pitajući se šta možemo da očekujemo. Da li će to biti samo promocija albuma, ili će nas možda počastiti i starim stvarima. Ipak su prvi put u NS-u, red bi bio. U toj neizvesnosti stigao je i taj 1. mart i veče kada puni energije krećemo u klub The Quarter.

I kao što kod nas sve ide lagano, ne po planu nego svojim tempom, tako ni svirka nije počela u 21h, ali to niko nije ni očekivao.

Oko 22h kada je prvi bend izašao na binu klub je već bio solidno popunjen. Koncertno veče otvorio je mađarski sastav Don Gatto. Publika ih je dobro prihvatila, ali joj je nešto stalno odvlačilo pažnju. Malo malo, iz daljine sam mogla da vidim kako se ljudi odjednom grupišu, smeju, oduševljeno viču iz sveg glasa i onda sevne neki blic. Koji minut kasnije ista situacija na drugom kraju kluba. I tako redom. To je bio Gary Meskil. Pošto je ovo prvi nastup Pro-Paina u Novom Sadu, njihov frontmen je odlučio da upozna publiku. Šetao je kroz masu, pričao sa ljudima, popio sa njima piće, i slikao se sa svima.

Don Gatto je svirao oko pola sata, a posle vrlo kratke pauze na binu su izašli Njujorčani Undivided. Pozvali su publiku da priđe bliže (jer je tako novosadski da ostavimo bar tri metra praznog prostora između bine i prvog reda) i počeli da praše. Sve zvuči odlično, ali je masa još uvek rezervisana. Kao da su svi ovi bendovi tu samo da odlože ono zbog čega su ljudi došli u Quarter. Možda ljudi nisu odreagovali kako je bend očekivao tokom svirke, ali su ih ispratili srčanim aplauzom. Ali razumljivo, treba sačuvati snagu za Pro-Pain.

Nemci, Six Reasons To Kill na binu brzo postavljaju svoju scenografiju i počinju sa svirkom. Ovaj bend je napokon uspeo da pokrene sada već skoro pun klub. Njihov frontmen pokazao je svima kako se publika "pali i žari". Pojavili su se i prvi krugovi u masi. Počelo je pravo zagrevanje za ono što tek sledi. I opet samo pola sata. Imali smo utisak da će bend koji nastupa neposredno pre headlinera svirati makar malo duže, posebno zbog toga što se i publika napokon pokrenula.

U 23:45 sve staje. Muzika svira sa razglasa. Gary je još uvek u masi i priča sa fanovima, potpuno opušteno, kao da sada nije njegov red da se popne na binu. Sve je više ljudi oko njega i, naravno, oko šanka. Ostalo je još samo točenog piva, frižideri su prazni, a svirka još uvek ne počinje.

Posle više od pola sata pauze Pro-Pain lagano izlazi na binu. 400 ljudi hrli ka prvim redovima. Goli do pajasa, čekaju, spremni. Onog momenta kada je Gary izašao na binu masa je već bila "u vazduhu". I pre prvih rifova ljudi su već dizali jedni druge. Bilo je jasno da će ovo biti opasno pražnjenje energije.
Prvo okidanje žice i Get real doneli su i prvu "šutku" koja je do kraja svirke prestajala samo na po koji sekund. Kada podignete pogled vidite ruke, noge, izvijena tela, kao da ljudi lebde. Bilo bi i skakanja sa bine, samo da je to bilo moguće. Ali ograda i obezbeđenje ne dozvoljavaju ono što je redovna pojava na ovakvim svirkama.

Dalje se ređaju Sucks To Be You, sa poslednjeg albuma, pa Stand Tall, In For The Kill, Un American, i tako dalje sve žešća od žešće. Ritam melje masu. U sredini šutka i jurnjava u krug, a u prvim redovima i sa strane masa na rukama. Majice lete ka bini, a ono što je ostalo od piva odlazi na plafon.

Nakon pola sata treninga, vidi se da je masa premorena. Poslednji atomi snage troše se kako bi se atmosfera i dalje održala. I to im uspeva. U tom momentu mi postaje jasno da je ona pauza pre Pro-Paina bila dobro isplanirana. Dopuna energije i odmor su obavezni pre nastupa Njujorčana. Drugačije, ne bi bilo moguće izdržati ono što tek sledi.  A to su Foul Taste of Freedom, State of Mind, Shine, Make War Not Love i Crush.

Posle sat vremena svirke Gary sa bine poručuje: "We love you. We are Pro-Pain from Serbia". Masa urla "we want more". Pro-Pain ne stiže ni da siđe sa bine. Ponovo hvataju instrumente i sviraju još samo jednu stvar, I Remain. I sada je stvarno kraj. Muzika se čuje sa razglasa, a Gary ponovo ulazi u masu i sabira utiske. "Posle Zagreba, ovo je najbolji koncert na turneji. Respect Novi Sad."