Sasvim očekivana slika u zemunskom Festu. Oko 200 duša je, plativši 700 ili 900 dinara (đeca i vojnici pola od toga), ispunilo klub i uživalo u svirci koja je odavno prestala da bude improvizacija i postala Rambov „trejdmark".
Foto: Milan Ćunković
Mesto: Klub Fest, Zemun
Datum: 15. februar 2013.
Velika je bila ponuda, od estradne do alternativne, 14. februara – ostalo je, međutim, raspoloženog naroda za izlazak/koncert i sutradan, petak je ipak petak. Oni koji su došli u Fest na klupsku svirku „svjetskog kilocara“ i „dva Vinetua“, kako je nastup najavljivan, dobili su, u okviru onog što Rambo, sad već decenijama prezentuje uživo, natprosečan nastup i dobru zabavu. To je odmah nagovestio očekivano zezatorski početak („Kad sam bio mlađan lovac ja“ iz zvučnika) na koji su se nadovezale stare matematičke dileme (koliko je 38 puta šest, a koliko je 35 puta pet...), te skandiranje Higsovom bozonu, Beograđanima već poznato sa Beer festa.
Svojski se Rambo potrudio za Fest (ovaj što nije pivski) semplujući svakojake zvuke, govore, pomalo je to podsetilo na album Mikroorganizmi. „Jel' ima ovde neka ventilacija ?“, zapitao je, i obrazložio „Jebote, ova pesma može samo ispod 35 stepeni“. A pesma je – Sizif. Dabome, kako će da gura kamen po vrućinčini. Pored palica i bubnjeva, dodatno „oružje“ Igora Maleševića beše i megafon - tek pri kraju se našao i kod g-dina Pušića koji je, standardno, i ovoga puta, pecnuo nekog od kolega.
„Ima jedan što kaže 'Bolje biti pijan nego star', a ja ga pitam – Šta ćeš kad ostariš? Onda možeš samo biti i pijan i star“ – tako se i Loša sinoć našao u Festu. Ostalo je nepoznato da li on, po Rambovom sudu, ima karakter, ali ga definitivno imaju Bruce Willis, Maradona, Chuck Norris, Enver Hodža, Fidel Castro, Osama Bin Laden, Stane Dolanc... Sve ih je naveo u nabrajalici, na kraju ispunjavajući želje publike kad je u pitanju pominjanje poznatih ličnosti i poentiravši, sasvim logično, sa „Rambo Amadeus – karakter“.
Članove prošlogodišnjeg evrovizijskog tima je, kaže, birao ne toliko po muzičkom umeću, već više po tome da su ljudi koji „ne prave probleme, podnose dug put, ne gube dokumenta“. Samo je počeo Euro Neuro i brzo se okanuo ćorava posla, odavši samopriznanje „kako je mogao sve ono da nauči“. Fragmenti Smakovog Satelita, Let The Sunshine, Otpisanih – to je sve odavno odomaćeno u njegovoj svirci, i uz takav mashup približili smo se, doduše nekoliko puta najavljivanom kraju. On se zaista desio tek kada je Rambo izašao u šljaštećem sakou i živim glasom „pojačao“ puštenu svoju sjajnu parodijašku baladu Rano za početak, prekasno za kraj. Publika je dozivala 'Čobane, vrati se', ali se na laganog Amadeusa nadovezao, takođe iz zvučnika, lagani Faith No More sa čuvenom obradom Easy.
Rambo uživo i Rambo na albumima (pogotovo prva tri) – odavno su ta dva opasno posvađana. U prevodu na šarlitalijanski – niđeveze. Najveća bi, zapravo, improvizacija bila kada bi mu jednog dana dunulo da se popne na scenu i odsvira pesme Balkan Boy, Vanzemaljac, Pilot babo, Fala ti majko...
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari