Vreme plesa i razonode

Foto: Milan Ćunković

Mesto: Klub Fest, Zemun

Datum: 9. februar 2013.





DLM poslednjih godina malo svira (i još manje snima), ali kad zasvira, napravi odličnu zabavu, baš kakva je bila u subotu u zemunskom Festu. Oko 150 posetilaca je „tročetvrtinski“ ispunilo klub – da nije najavljena snežna noć, kakva je i bila, verovatno bi bio iskorišćen termin „krcat“. I ovako se, međutim, stvorila kritična masa raspoložena da na dobru energiju, koju je bend konstantno emitovao sa bine tokom 105 minuta svirke, adekvatno reaguje.

Sve je počelo, pet minuta pre ponoći, uz Maru sa debija Dobar dan (1992) - ista je godina proizvodnje i kad je u pitanju dvojka sa liste, svojevremeno radijski veoma eksploatisana Doživotno osuđen na ljubav, što se može reći i za treću, Kreditnu karticu. Budućnost je stigla beše među retkim temama iz ovog veka (album Gde cveta Samsung žut, 2005), brzo je usledio povratak u devedesete (Motel Kurodowz) koji, koliko god zna da strašno zazvuči isprva, u DLM slučaju je vrlo prijatan.

Pevač Ivan Jeftović je pokretima, mimikom, osmehom, koristeći sa merom dar njegove osnovne, glumačke profesije, jasno pokazivao da je dobro raspoložen. Tek ponekad bi nešto pitao između pesama („Jel vam je zabavno? I nama je“), taman da ne poremeti odičan zalet koji je bend uhvatio – Zeka, Volim te cvete, Ljubav... „Muzika za ples i razonodu, DLM“, poručivao je Jeftović u šaljivo-oldtajmerskom duhu. I zaista – bilo je plesa, raznorodnog, zaljubljenima kojih nije manjkalo nije smetalo kad je bend malo usporio (Balada o Ćutanu Ječmenici, Memphis Mexico). Nije se pevalo samo na srpskom, već i na improvizovanom španskom (Ubiše Pabla), i to uglas, a ubrzo je, posle Ljubomore i XL-a, Jeftović zapitao: „Jel dosta ? Koja je ovo pesma, osamnaesta, ko vam je svirao 18 pesama?“.

Kraj puta se, naravno, tek približavao, brojao je DLM sve do 25. Disko klub je uvod u rafalni finiš (Vlade Divac, Dobar dan) zvaničnog dela, a zaista dobar dan je, zna se – Prolećni dan. Uđeš, izađeš i gotovo, čuvena je poruka odatle, međutim, gotovo ni tada nije bilo u Festu. Palidrvce, pa AC/DC obrada Let There Be Rock i novo povlačenje sa scene, no, publika je htela još. „Ovo je apsolutno nepripremljeno“, reče Jeftović. Tek posle jedne od novih pesama i stare Udri Marko, DJ je dobio zeleno svetlo da ostatak noći u Festu oboji svojim odličnim izborom (KUD Idijoti, Gobini...) koji je mnoge zadržao u klubu i pošto se svirka završila.

Deca loših muzičara su još jednom potvrdila da su, itekako, dobri muzičari. Utisak i sećanje da je najveći deo repertoara otpevao neko drugi, odnosno čovek prepoznatljivog glasa i teške životne sudbine Aleksandar Siljanovski Silja, neminovan je, međutim, već odomaćeni Jeftović koji je na pozorišnim daskama sarađivao sa bendom i pre nego što je zvanično došao na mesto pevača 2006, pokazao se kroz godine kao pravo rešenje. Ostaje nada da će ostaviti i značajniji diskografski pečat na poziciji DLM frontmena.