DOSIJE PILENCE (CHICKEN LITTLE) – Mark Dinda
Živeti svoj mali život
Iako je producent Walt Disney Corporation krstio film imenom „Pile Malo“ prema sopstvenom istoimenom kratkom animiranom filmu iz 1943., pa ga i reklamira kao porodični, akcioni, avanturistički, animirani film i komediju, ali ne i SF, domaći distributer je, ne bez razloga, rešio da stvar dovede u vezu sa Dosijeom X
Kakvo je de je – Pilence je nominovano za Oskara!
Ako ga dobije, značiće to da se Disney ozbiljno i predano vadi iz rupe u koju je upao (zlo)upotrebljavajući sve što mu dođe pod ruku pa i, ovog puta, izvesnu koketeriju sa hendikepiranom decom. Jer, Pilence je osoba simpatična, ali na izvestan način ometena u razvoju (nešto kao Woddy Allen za decu); njegova drugarica patkica nije daleko od neulepšane Barbre Streisand, Gica je patološki debelo dete, a Ribica je, pak, umereno do sasvim autistična. I ta družina spasavajući se iz sopstvenog, takoreći biološkog, gubitništva, uspeva da uradi što i svako zdravo dete ili koristan čovek u američkom filmu: uspeva da spase Ameriku i svet (što je, naravno, iz američke perspektive jedno te isto)!
Ono što je u filmu zaista zanimljivo jeste odnos afilmskog i filmskog. Na kraju avantura koje su i opasne i bezopasne, sve zajedno sa vanzemaljcima sa neba i malograđanima sa Zemlje, a u kojima Pilence i družina uspevaju da iskoriste ono što Ameri zovu „šansa“, o njima biva snimljen film. I dok junaci (!?) sede u bioskopu i jedu kokice gledajući u platno, te dozvoljavajući publici u pravom bioskopu potpunu identifikaciju, na platnu biva prikazano kako se to, naime, radi u Holivudu. Tako vudialenasto, kad je poholivuđeno naprasno Pilence izgleda kao mišićavi mačo, neugledna patkica kao seks-bomba, a prepadnuti debeli Gica kao opasni ratnik. Sva deca u publici lako mogu da zamisle i svoj zanosno-komični alter-ego tj. dvojnika onakvog kakav bi bio kad bi ga Amerikanci stavili na platno i – tim pre da se pomire sa svim svojim nemogućnostima, neuglednostima i efemernostima.
Draga deco, dajte sve od sebe da budete što bolji, a ako budete imali sreće pa se desi čudo (čemu su ekvivalent SF momenti u Pilencetu), možda vam se posreći da vas, do tada vama razočarani roditelji ipak podrže, pa tako jednog dana, konačno postanete glavni junaci svojih života!
Kako humano, ah!? Jedino što iz čitave priče mnogo više izbija raslojavajući rasni element: snažna, lepa, utegnuta i komunikativna deca, pa još sa roditeljima koje takva, normalno, očaravaju, imaju sve šanse na ovom svetu; ona koja nisu takva i roditelji ih se stide, hm, pa za njih i o njima je ovaj film. I eto čuda: svima smo udovoljili, blagajne rade, a eventualna ovenčanost zlatnom figuricom 5. marta 2006. popravila bi u mnogome i umetnički dojam.
Ne nasedajte!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.