Ponekad pomislim da bih možda i mogao da živim bez ovog benda. Ali, sve te misli brzo padnu u vodu onog trenutka kada se u nekome od nas probudi stvaralački, kreativni proces. Kad se opet dokopamo druma. Tada shvatim koliko mi u stvari The Walkabouts znače i koliko je taj bend divna stvar. Sve te to prosto tera da guraš dalje, uživaš u ovome najviše što možeš…
Beskrajna “on the road” priča. Duboko skriveni mrak u svakom od nas. The
Walkabouts. Chris Eckman i Carla Thorgerson u srcu svega.
“Carlin hipnotički šapat i Chrisov očajnički vapaj stvaraju svet za sebe u kome se mešaju onostrano i svakodnevno, estetika Ennio Moriconea i Davida Lyncha, raskošnost Roxy Music ili Tindersticks, orkestracija Lee Hazlewooda i angažovanost R.E.M . Usput, ko želi, saznaće lekcije o životu, ljubavi i napuštanju...”, reče nekad neko mudar. I pogodi suštinu jedne od najlepše ispričanih priča svemoćne americane.
Otkad su se formirali pre dve decenije u Sijetlu, malo se toga šta promenilo u životu the Walkabouts. Menjali su se članovi benda, izdavačke kuće, koketiralo s mainstreamom... Ali je suština ostala ista.
Kada su, nakon malo duže pauze između dva albuma i nekolicine solo projekata članova benda, mnogi pomislili da je lutanju došao kraj, pojavio se novi album Acetylene. I samo potvrdio gorepomenute redove. Priča se nastavlja, na radost mnogih.
“Priznajem da u početku uopšte nismo imali nameru da trajemo ovoliko dugo. Verovali smo da ćemo u najboljem slučaju odraditi tek nekoliko svirki i možda izbaciti singl-dva. Međutim, kao što primećuješ, prilično sam se prešao u toj konstataciji! Za jedno dvadesetak godina i pregršt albuma...”, kaže Chris Eckman u razgovoru za Popboks, pred njihov beogradski koncert koji će se održati 21. septembra u Velikoj sali Doma omladine, a na kome će promovisati svoj novi album.
Iskreno, da li možeš da zamisliš svoj život bez The Walkabouts?
Ponekad pomislim da bih možda i mogao da živim bez ovog benda. Dešavalo mi se to, posebno nakon napuštanja
Virgin etikete i odlaska pojedinih ljudi iz benda. Bilo je kritičnih trenutaka, kada bismo se zapitali - ima li smisla dalje? I kuda dalje? Ali, sve te misli brzo padnu u vodu onog trenutka kada se u nekome od nas probudi stvaralački, kreativni proces. Kad se opet dokopamo druma. Tada shvatim koliko mi u stvari The Walkabouts znače i koliko je taj bend divna stvar. Sve te to prosto tera da guraš dalje, uživaš u ovome najviše što možeš.
O Transmissionary Six, predgrupi na aktuelnoj turneji...
Transmissionary Six predvodi Terri Moeller naš bubnjar, pa nam nije bio problem da ih pronađemo. Oni su parfektan sastav za našu predgrupu.
|
Fascinantna je ta kreativna energija koja vezuje Carlu i tebe!
Privilegija je imati mogućnost da stvaraš muziku. A još je veća privilegija, raditi to zajedno s Carlom. Uvek se trudimo da improvizujemo, idemo napred, istražujemo. Oboje smo veliki muzički fanovi. Zajedno smo u ovome već 20 godina. Suviše se dobro poznajemo.
Šta se dešavalo s bendom između dva poslednja albuma, ne računajući kompilaciju The Shimmers?
Konstantno smo bili zauzeti. Carla i ja smo u međuvremenu snimili solo albume, Glenn je snimio album sa Conspiracy.... Terri je uradila nekoliko albuma s njenim bendom Transmissionary six. Ja sam se preselio u Sloveniju...
Tamo si radio s hrvatskim bendom Bambi Molesters. Kasnije ste imali i zajednički autorski izlet, The Strange? Kako je došlo do saradnje?
Tako što su me pronašli u Ljubljani i pitali me da li želim da gostujem na njihovom albumu
Sonic Bullets... Nakon toga, krenuli smo u zajednički projekat. Tako su nastali
The Strange. Interesantno iskustvo. Volim taj bend i te ljude. Inovativni su i eksplozivni.
Sve te vaše solo aktivnosti i prilično duga pauza do aktuelnog albuma Acetylen, naterale su u jednom trenutku mnoge vaše fanove na pomisao da je bendu došao kraj!?
Ma ne... Solo albumi su rezultat potrebe da uradimo nešto drugačije, da eksperimentišemo u autorskom smislu. Nikakvih tu nije bilo naznaka za raspad benda. Niti nam je ta opcija ikad pala na pamet. Projekti koje smo imali mimo The Walkabouts su se pokazali kao sjajna stvar, kao mogućnost da realiziraš neke ideje koje ne moraš striktno kanalisati u bend. Poslužile su nam kao mali izlet u nepoznato i mogu reći da je bilo jako zabavno.
Major etikete - kreativno groblje
Neki od “najzvučnijih” Walkabouts albuma, objavljeni su za veliku Virgin etiketu. Bio je to izlet na koji članovi benda nisu bili ponosni, situacija koja ih je “opametila” da se vrate na Glitterhouse, za koji objavljuju poslednjih godina.
“Godine provedene pod ugovorom sa Virgin etiketom, bile su godine eksperimentisanja. Najveći broj velikih etiketa su u stvari groblja za autore. To nije prostor koji odiše kreativnošću. Treba ih izbegavati. To nam je istovremeno i dobra škola. Ali, nikad nismo imali velika očekivanja, pa se u suštini i ne kajemo zbog tog neuspelog izleta.
|
Koliko si zadovoljan novim albumom?
Acetylene je naša agresivna i politički najaktivnija ploča. Jako je volim, najviše iz razloga što je na najiskreniji mogući način iskazala naše osećaje u trenutku dok smo je radili. Ploča je stvarana tokom kampanje za poslednje predsedničke izbore u Americi. I taj je događaj veoma uticao na naše raspoloženje. Bili smo jako isfrustrirani, što se da videti na albumu. Pesme koje sam pisao, pozivale su na osveštenje, makar sopstveno osveštenje, ako već poziv nije doticao druge. Sve što sam čitao, slušao ili gledao u tom periodu, nosilo je svoju mračnu senku i bilo je prožeto apokaliptičkim tonovima.
Pesme Fuck Your Fear i Coming Up For Air su snimljene 11. septembra. Da li je u pitanju puka slučajnost ili neka smišljena poruka?
Potpuna slučajnost, veruj mi. Ali, deluje kao malo “iščašena” slučajnost, jel' da!
U čemu je tajna vašeg opstanka kroz sve ove godine? Odakle crpite svu tu energiju i inspiraciju?
Menjamo se s vremena na vreme. Ne stojimo u mestu. Lutamo. To daje draž celoj stvari, čini je interesantnijom. Također, klonimo se trendova koji mnogim bendovima uveliko skraćuju životni vek. I najvažnije, svi smo bili veliki prijatelji kad smo formirali The Walkabouts. To je primarni osećaj koji nas prati sve ove godine. Ako je nešto održalo bend u životu do danas, onda je to naše prijateljstvo. I ta je spona jaka. Na njoj se sve zasniva.
Oficijelna The Walkabouts diskografija:
1985 - 22 Disasters (Necessity Records, 12")
1987 - Linda Evans/Cyclone (Necessity Records, 7")
1988 - See Beautiful Rattlesnake Gardens (PopLlama Records)
1989 - Cataract (SubPop)
1990 - Rag & Bone (SubPop)
1991 - Scavenger (SubPop)
1993 - New West Motel (SubPop)
1993 - Satisfied Mind (SubPop)
1994 - Setting the Woods on Fire (SubPop)
1995 - Death Valley Days: Lost Songs and Rarities (Glitterhouse)
1996 - Devil's Road (Virgin Records)
1997 - Nighttown (Virgin Records)
1999 - Trail of Stars (Glitterhouse)
2000 - Train Leaves At Eight (Glitterhouse)
2001 - Ended Up A Stranger (Glitterhouse)
2001 - Drunken Soundtracks: Lost Songs and Rarities,1995-2001 (Glitterhouse)
2003 - The Shimmers (Glitterhouse)
2005 - Acetylene (Glitterhouse)
Chris Eckman solo:
2000 - A Jamela (Glitterhouse)
2004 - The Black Field (Glitterhouse)
Carla Torgerson album
2004 - Saint Strranger (Glitterhouse)
Chris and Carla diskografija:
1993 - Shelter for an evening (Sub Pop, Germany)
1995 - Life full of holes (Glitterhouse)
1995 - Nights between stations - live in Thesalonikki (Glitterhouse)
1998 - Swinger 500 (Glitterhouse)
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.