Pepeljko

Scenario: Cliff Hollingsworth
Uloge: Russel Crowe, Renee Zellweger, Paul Giamatti, Connor Price, Rosemarie DeWitt
Žanr: drama
Trajanje: 144 minuta
Web: www.cinderellamanmovie.com

Kad film počne mračnim štimunzima scena bračne sreće koje traju i traju kao da reditelj ima sve vreme ovog sveta i nikakvu obavezu da se dopadne publici, odmah možete da zaključite a) da će film trajati dugo i b) da će se sreća preokrenuti u nesreću, c) da će delo biti nagrađivano i d) da čitava stvar neće biti nešto što niste mogli i da preskočite.

U svom najnovijem filmu veoma vredni producent, glumac i reditelj Ron Howard (poznat po mnogobrojnim i raznolikim ostvarenjima od Willowa, preko Grinča koji je ukrao Božić do Blistavog uma) bavi se popularnim temama boksa i porodice, a uz proklamovanje protestantske teme ljudske sreće dostižne u ovom životu. Opšti rediteljski stav proklamovan u ovom filmu izgleda kao bilo koje američko uputstvo kako da nešto uradite ili kako da upotrebite neki alat: premisa je da ste debilni, a onda ide i primer kako su izvesni Džim i Meri imali sličan problem, ali su ga rešili primenom principa, npr. aktivnog slušanja. U ovom slučaju know-how se odnosi na život u nemaštini: deca se ne smeju poslati babi ili tetki ni po cenu smrti od smrzavanja (?), proslaviti se možete, ali ne zato što volite to što radite, nego zato što samo pokušavate da zaradite novac za porodicu (???), a kome samo i padne na pamet da udari ženu taj umre (??)! Ovo poslednje nije loše, ali sve zajedno zvuči kao čuvena mudrost – oprostite mi za prostotu - da se od masturbacije suši kičma!

Glavni junak Bajke o bokseru (koja bi se u prevedenom naslovu originala zvala Pepeljko) je James Braddock, istinit lik, tj. lik koji je postojao (umro je 1974). Kakav je Braddock zaista bio ne znam, a i nije značajno za film - Howard ga prikazuje kao racionalnog boksera s početka XX veka koji je patio, mučio se, ali i uspeo u bokserskoj karijeri za vreme velike ekonomske krize dvadesetih i tridesetih u Americi; takođe, predočava nam Howard, Braddock nije postao alkoholičar, ni narkoman, niti je spiskao teško stečeni novac u Vegasu, već je ostario kao uvažen i dostojanstven čovek, s nešto sopstvenog biznisa, u sopstvenoj kući, odan sopstvenoj, jednoj te istoj, ženi s kojom je izrodio troje dece.

Za nosioce uloga ove baš lepe i stvarno poučne priče (skoro kao ona da se Ray Charles izlečio od narkomanije jednom za svagda!), Howard je izabarao zanimljive glumce: u prirodi nasilnog Russela Crowea koji izgleda kao da ga nikada ni jedna žena, a ni društveni uspeh ne bi mogli usrećiti i Renee Zellweger koja, pak, izgleda da bi mogla da unesreći mnoge zbog nejasno određenog društvenog uspeha prema kome grabi, a sve u skladu sa trajnom pubertetskom otečenošću svog bridžet-džounskovskog lica!

E, sad, kad pogledate one četiri stavke koje sam navela na početku, možete da vidite da sam: a) bila u pravu, b) pogrešila, c) još ne možemo da proverimo, d) morate sami u bioskop ili piratima na ulicu jer su i reditelj i glumci ovog filma veoma poznati, bogati i nagrađivani, svakako ne zbog toga što o njima većina misli ono što i ja!