Ako niste fan prethodnih filmova, a čekali ste godinama da lepet šišmišovih krila ispuni platno, onda shvatite ovaj tekst tek kao razumljivo razočarenje nekoga ko je ipak očekivao film koji će makar dostići, ako ne i prevazići, magiju Tima Burtona.
Režija: Christopher Nolan
Scenario: David S. Goyer, Christopher Nolan
Producent: Larry J. Franco, Charles Roven, Emma Thomas
Uloge: hristian Bale, Liam Neeson, Michael Caine, Katie Holmes, Gary Oldman, Cillian Murphy, Tom Wilkinson, Morgan Freeman, Rutger Hauer, Ken Watanabe
Žanr: akcija/fantastika/triler
Trajanje: 141 min.
Proizvodnja: USA, 2005.
Premijera: 15. jun 2005.
Web: www2.warnerbros.com/batmanbegins
Betmen počinje gigantski je pomak u odnosu na Schumacherovu lakrdiju od pre mnogo godina, ali ipak leži u senci autentičnog gotskog ugođaja Tima Burtona. Novi Betmen je utemeljeniji u realnosti, ili je to bar bila zamisao autora. Legitimna dakako, ali i suštinski pogrešna pošto se upravo brisanjem bilo kakvog odmaka u odnosu na svakodnevicu, gde je kao prva žrtva pao ironijom protkan humor koji je krasio prva dva filma, dolazi do usiljenosti koja poput bumeranga razbija u komadiće ono malo suspenzije neverice nužne za održanje magije. Bežanje od skaredno kičaste palpovštine prethodna dva nastavka odvelo je Betmena u drugu krajnost. Ovde je on tek Džejms Bond u kostimu slepog miša.
Donekle, to je i pitanje ukusa, pošto sam ja lično više nego zadovoljan Burtonovom verzijom, a posebno
Povratkom Betmena gde svi likovi, pa i sâm Bruce Wayne /Betmen poseduju onu šizofrenu crtu koja se tako fino provlači kroz čitav film ne bi li u finalu dovela do konačnog pucanja po šavovima. Pa ipak, svestan sam da su i Burtonovi filmovi tek jedna od mogućih verzija. Mnogi fanovi Mračnog Viteza čekali su upravo na jednu ovakvu adaptaciju koja se u odnosu na sve prethodne ponajviše drži likova i događaja kako su opisani u stripu.
Međutim, ambiciozna namera da se mit o nastanku Betmena iznova ispriča dovela je do predugačkog uvoda koji ne predstavlja odgovarajući zalet za ono što sledi. Zaplet je previše konvencionalan, a tome ne pomaže završni “obrt“ koji aktuelnog negativca baca u drugi plan. Uvođenje novih likova na svakih desetak minuta takođe narušava ritam filma i dodatno ga rasplinjuje pošto nema dovoljno prostora da se svakom od njih posveti odgovarajuća pažnja. Neki su tek zanimljive skice.
Nolan je ovim filmom potvrdio da je onoliko dobar reditelj koliko mu to scenario dozvoljava i da nije kadar da previše improvizuje na svoju ruku, a o radu sa glumcima da i ne govorimo. Kako drugačije objasniti da Christian Bale, inače jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije, ovde deluje gotovo izgubljeno: u ulozi Brucea Waynea više nalikuje manijaku Patricku Batemanu iz Američkog psiha , a kad stavi masku još manje je ubedljiv. Kao Betmen, u nešto kamernijim scenama progovara izmenjenim glasom, ne bi li izazvao nešto nalik jezi dok istinski jedino pobuđuje smeh, dok se u onim akciono orijentisanih deonicama, usled neshvatljivo amaterske režije scena tuča, ni ne vidi ko tu koga, šta i kako...
S druge strane, naravno da bi pokušaj simulacije prethodnih inkarnacija, kako na vizuelnom tako i na svakom drugom planu, bila loša ideja i pohvalno je što autori novog Betmena nisu krenuli tom prečicom. Ali ono što je istinski problem, čak iako ostavim po strani pitanje ukusa i ličnih preferencija, je scenario čija se plošnost povremeno da zamaskirati nekom dobro osmišljenom scenom poput onih u kojima se pojavljuje sjajni Cillian Murphy kao Dr. Crane. Sve u svemu, Betmen počinje ne nudi ništa bitno drugačije osim novog pakovanja koje će, siguran sam, mnoge očarati, ali je mene ostavilo hladnim.
Bez realnih i ubedljivih likova, ljudi od krvi i mesa, nema ni istinske drame. Nolanov Gotam vizuelno više nalikuje stvarnim metropolama, dok je pregršt raličitih detalja Vejnove transformacije u Betmena bliži zdravom razumu nego što je to pre bio slučaj. Ali to je sve samo površina. Pogledajte neke od najboljih superherojskih filmova sa kraja osamdesetih. Filmovi poput
Robokapa ili
Darkmena danas ne bi mogli da budu snimljeni, takva kombinacija stripovske stilizacije i otvorene brutalnosti i beskompromisnosti je stvar prošlosti.
Betmen počinje je “radikalan“ film samo za današnji Holivud.
I na kraju, ako niste fan prethodnih filmova, a čekali ste godinama (pa i decenijama) da lepet šišmišovih krila ispuni platno, onda shvatite ovaj tekst tek kao razumljivo razočarenje nekoga ko je ipak očekivao film koji će makar dostići, ako ne i prevazići, magiju Tima Burtona. Što se mene tiče, to se nije desilo, i Povratak Betmena , sa sve atmosferom ukletog Božića i neodoljivom Michelle Pfeiffer, ostaje na tronu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.